Todor Veselinović

Todor Veselinović
Lični podaci
Nadimak	Toza
Datum rođenja	(1930-10-22)22. oktobar 1930.
Mesto rođenja	Novi Sad, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti	17. maj 2017.(2017-05-17) (86 god.)
Mesto smrti	Atina, Grčka
Državljanstvo	SFRJ
Visina	1,72 m
Pozicija	napadač
Seniorska karijera
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1948—1950 1951—1952 1952—1953 1953—1961 1961—1962 1962—1964 1964—1965 1965—1967 1967—1968	Sloga Novi Sad Vojvodina Partizan Vojvodina Sampdorija First Vijena Union Sen Žiloa Austrija Klagenfurt Proleter Zrenjanin	4 22 22 170 15 40 10 49 9	(0) (7) (15) (123) (4) (15) (1) (5) (0)
Reprezentativna karijera
1953—1961	Jugoslavija	37	(28)
Trenerska karijera
1968—1969 1969—1971 1972—1973 1974 1974—1977 1977—1980 1981 1982 1982—1984 1984—1985 1985—1986 1986 1986—1987 1987—1988 1988—1990 1990—1991 1991 1992—1993 1997 1997—1998	Austrija Klagenfurt Independijente Santa Fe Kolumbija El Nacional Vojvodina Olimpijakos Levante Miljonarios Jugoslavija Fenerbahče Apolon Smirnis Katancaro Diagoras AEK Atina Fenerbahče Gazijantepspor Bakirkejspor Karšijaka Fenerbahče Etnikos Pirej
Nagrade Fudbal Olimpijske igre 1956. Melburn Jugoslavija

Todor Veselinović (Novi Sad, 22. oktobar 1930 — Atina, 17. maj 2017) bio je jugoslovenski fudbaler, jedan od najboljih jugoslovenskih strelaca svih vremena, četiri puta najbolji ligaški golgeter, klupski rekorder Vojvodine koji je tokom igračke karijere nastupao i za Partizan, Sampdoriju, Vijenu, Union Sen Žiloa, Austriju Klagenfurt i Proleter Zrenjanin.

Biografija

Veselinović je ponikao u podmlatku novosadske Sloge (ranije ime za Vojvodinu) kao jedan od najboljih učenika trenera Baneta Sekulića. Za boje novosadskih „crveno-belih“ odigrao je ukupno 196 prvenstvenih utakmica i postigao 126 golova, što predstavlja klupski rekord Vojvodine. Igrao je s velikim uspehom krilo, polutku i vođu navale.

Tokom odsluženja vojnog roka 1952. igrao je za beogradski Partizan i na 53 utakmice postigao 50 golova. Kad se vratio u Novi Sad i nastavio da igra za Vojvodinu, četiri puta (od čega triput uzastopno) je bio najbolji ligaški strelac: u sezoni 1955/56. (zajedno sa Mujićem i Ognjanovom) postigao je 21 gol; 1956/57. - 28 golova; 1957/58. - 19 golova i 1960/61. zajedno sa Prljinčevićem) - 16 golova.

Kad se 1961. rastao od Vojvodine, igrao je kao profesionalac u Italiji, Austriji i Belgiji. Prvo je nosio dres ekipe Sampdoriju iz Đenove, za koju je igrao dve i po godine (1961—1963), zatim bečke Vijene, a iz Austrije je otišao za Belgiju gde je jednu sezonu (1964—1965) igrao za briselski Union Sen Žiloa. Onda se opet vratio u Austriju gde je u ekipi Austrije Klagenfurt (Celovec) bio igrač i trener ove ekipe sve do 1969, kad je i započeo trenersku karijeru. Poslednju sezonu kao igrač (1967/68) proveo je u zrenjaninskom Proleteru.

Uz šest utakmica za „B“ selekciju (1954—1959) i 14 za mladu reprezentaciju, za koju je postigao rekordnih 20 golova, u 37 susreta nosio je dres najbolje selekcije i postigao 28 golova. Debitovao je 14. maja 1953. u prijateljskom susretu sa Belgijom (3:1) u Briselu, a poslednju utakmicu za reprezentaciju odigrao je 4. juna 1961. protiv Poljske u Beogradu.

Na olimpijskom turniru 1956. u Melburnu odigrao je sve tri utakmice za reprezentaciju Jugoslavije i postigao četiri gola. Učestvovao je i na Svetskom prvenstvu 1958. u Švedskoj i u susretu protiv Francuske (3:2) postigao dva gola, prvi i pobedonosni.

U dresu reprezentacije odigrao je nekoliko utakmica koje su ostale zapamćene po njegovim izvanrednim igrama. Na utakmici protiv Velsa (3:1), koja je igrana 22. septembra 1954. u Kardifu, ušao je u igru tek u drugom poluvremenu (zamenio Dvornića) i - postigao sva tri gola za Jugoslaviju. U susretu protiv Austrije (4:3) u jesen 1958. u Beču takođe je postigao tri pogotka.

Po prestanku s aktivnim igranjem, posvetio se trenerskom pozivu. Počeo je kao i tehnički referent Vojvodine i trener Proletera iz Zrenjanina, a nastavio u Kolumbiji gde je vodio ekipu Santa Fe i nacionalni tim Kolumbije na olimpijskom turniru 1972.

Posle neuspeha reprezentacije Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Španiji, 25. septembra 1982. imenovan je za saveznog kapitena, ali se zbog neuspeha reprezentacije na Prvenstvu Evrope povukao 12. jula 1984. i preuzeo treniranje turskog prvoligaša Fenerbahčea iz Istanbula, a radio je i u Italiji i Grčkoj.

Spoljašnje veze

• Todor Veselinović na sajtu Olympedia.org
• Todor Veselinović na sajtu reprezentacija.rs
• Todor Veselinović na sajtu partizanopedia.rs
• Pod(sećanje) na Tozu golgetera („Politika”, 17. septembar 2019)