Tupoljev Tu-16

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tupoljev Tu-16
Tupoljev Tu-16
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1953.
Uveden u upotrebu1954.
Povučen iz upotrebe1993.
Statusneoperativan (vanupotrebe)
Prvi korisnik SSSR
Broj primerakaoko 2.000
Dužina34,80
Razmah krila33,00
Visina10,36
Površina krila165
Prazan37.200
Normalna poletna76.000
Maks. masa pri uzletanju79.000 kg
Maks. spoljni teret9.000 kg
Turbo-mlazni motor2 × Mikulin AM-3M-500
Potisak TMM2 × 93,2 kN
Brzina krstarenja850 km/h
Maks. brzina na Hopt1.050 km/h
Taktički radijus kretanja7.200 km
Dolet15.000 km
Plafon leta12.800 m

Tupoljev Tu-16 (NATO naziv Badger) je dvomotorni bombarder dugog doleta na mlazni pogon ruskog proizvođača Tupoljev namenjen bombardovanju ciljeva u pozadini neprijatelja. Rad na projektu je započet početkom pedesetih godina, a prvi let prototipa bio je 27. aprila 1952. godine, a uveden je u službu već 1954. godine. Na bazi ovog aviona, konstruisan je prvi sovjetski putnički avion na mlazni pogon Tu-104.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

A.N.Tupoljev (1944.)

Krajem 40-ih i početkom 1950-ih godina Sovjetski Savez je znatno zaostajao za SAD-om i V. Britanijom u strateškoj avijaciji. Imao je samo jedan veliki bombarder Tupoljev Tu-4 razvijen na bazi Boinga B-29. Na osnovu studije CAGI instituta „Isitivanje karakteristika leta teških mlaznih aviona sa strelastim krilima“, u birou Tupoljeva (OKB-156) su rezultati ove studije poslužili još 1948. godine, za definisanje osnove za projekt bombardera na mlazni pogon Tu-16, (radni naziv Tu-88). Razvojem izuzetno moćnih mlaznih motora Mikulin PM-3, omogućen je i podstaknut razvoj ovog bombardera na mlazni pogon. Prototip je prvi put poleteo 27. aprila 1952. godine, a već 1954. godine uveden je u naoružanje ratnog vazduhoplovstva Sovjetskog Saveza. Prvi put je prikazan javnosti Prvog maja 1954. godine na Prvomajskoj paradi u Moskvi.[1][2]

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Tupoljev Tu-16 je potpuno metalne konstrukcije, niskokokrilac sa dva mlazna motora koji su postavljeni u korenu krila. Motori su Mikulin AM-3, pri kočenju aviona na pisti koristeći padobran zaustavni put iznosi svega 400 metara. Avion ima uvlačeći stajni trap sistema tricikl, prednja nosna noga ima dva točka sa gumama niskog pritiska, a zadnje noge koje predstavljaju i osnovne, se nalaze ispod krila aviona i svaka ima po 4 točkova sa niskopritisnim gumama. Avion ima ukupno 10 točkova koji mu omogućavaju bezbedno sletanje i na loše pripremljenim pistama. Svestran dizajn aviona Tu-16 omogućio je dugi niz godina efikasno korišćenje i široku primenu. Stoga su u toku eksploatacionog veka nastale mnoge varijante ovih aviona.[2][3]

Varijante aviona Tupoljev Tu-16[uredi | uredi izvor]

  • Tu-16 - prvi proizvodni model bombardera naoružan konvencionalnim i nuklearnim slobodno padajućim bombama,
  • Tu-16K - varijanta aviona za traganje i spašavanje,
  • Tu-16N - avioni za dopunjavanje gorivom u letu,
  • Tu-16G - školska varijanta za obuku pilota,
  • Tu-16T - mornarička varijanta aviona Tu-16A naoružana torpedima,
  • Tu-16K - varijanta aviona Tu-16A raketonosac (bili je nekoliko varijanti),
  • Tu-16R - izviđačka varijanta aviona Tu-16A,
  • Tu-16PP - elektronsko izviđanje i ratovanje.

Naoružanje (Tu-16)[uredi | uredi izvor]

Krstareća raketa KS-1 okačena o krilo aviona Tu-16

Mada je Tu-16 projektovan kao klasičan bombarder (bombarduje slobodno padajućim bombama) već polovinom 50-ih godina ovaj avion je naoružan prvobitnim verzijama sovjetskih krstarećih raketa KS-1 koja je mogla biti opremljena klasičnom ili nuklearnom bojevom glavom. Ovo oružje je bilo pre svega namenjeno za borbu protiv američkih nosača aviona ili drugih velikih površinskih brodova. Kasnije su Tu-16 bili opremljeni znatno naprednijim projektilima, od kojih nije bilo efikasne odbrane. Tako je ovaj avion od klasičnog bombardera postao raketonosac. Na taj način je bio daleko bezbedniji jer su mu rakete bile većeg dometa od radijusa većine lovaca, sa kojima je mogao doći u konflikt. Bombe i torpeda se smeštaju u utrobu aviona a rakete se kače na nosače ispod krila aviona.[4]

Naoružanje:

  • 1 do 2 raketa (maksimalno do 9 tona)
  • Nuklearne bojeve glave snage od 20 do 50 Mt
  • Konvencionalne bombe (slobodno padajuće težina od 1.500 do 9.000kg)
  • Sedam topova GŠ-23, 23 mm, smeštenih jedan u nosu, po dva na gornjoj i donjoj površini trupa i repu aviona za vlastu odbranu.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avion Tupoljev Tu-16 je proizvođen od 1954. do 1960. godine i proizvedeno je ukupno 2.000 primeraka ovih aviona. Proizvodnja se odvijala istovremeno u tri fabrike 1. U fabrici aviona No 18 u Samari, 2. U fabrici aviona No 22 iz Kazanja i 3. u fabrici aviona No 64 iz Voronježa. Imao je posadu od 5 članova: pilot, navigator, i tri strelca, jedan od strelaca je bio istovremeno i radio operater, dok je navigator bio operator naoružanja (nišandžija). Postojale su varijante aviona sa različitim brojem posade od navedenog što je zavisilo od namene aviona ali i od opremljenosti samog aviona.[5]

korišćenje u svetu[uredi | uredi izvor]

Avion Tupoljev Tu-16 crtež

Tu-16 se po Sovjetskoj licenci proizvodio i u Kini tamo je nosio oznaku H-6. Smatra se da su ovi avioni u Kini još u operativnom stanju. Od ostalih zemalja izvezen je u Egipat, Irak i Indoneziju. Nakon raspada Sovjetskog Saveza u posed ovih aviona su došle sledeće zemlje: Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Jermenija i Ukrajina. U većini ovih zemalja kao i u Rusiji ovaj avion je izbačen iz upotrebe polovinom 90-ih godina.

Zemlje koje koriste ili su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Avion Tupoljev Tu-16 korišćenje u svetu
Tu-16 u letu naoružan raketom ispod krila

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ {{Cite web | url = http://www.tupolev.ru | title = OAO „Tupolev“], Pristupljeno 27. 4. 2013.
  2. ^ a b „Tupolev Tu-16”. www.tupolev.ru OAO „Tupolev“. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  3. ^ „Tupolev Tu-16 - bomber”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  4. ^ „Aerospaceweb.org”. www.aerospaceweb.org. Pristupljeno 14. 9. 2011.  Tekst „ Aircraft Museum - Tu-16 'Badger'” ignorisan (pomoć)
  5. ^ „Tu-16 BADGER”. www.globalsecurity.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Muzejski primerak aviona Tupoljev Tu-16
  • Arseniev E.V, Berne L.P i dr. Istoriя konstrukciй Samoletov v SSSR 1951-1965 gg. Moskva: Mašinostrenie. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David; Lake,, Jon; (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir; (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). New York: Barnes & Noble,. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995). „Tupolev Tu-95,Tu-142”. Jane`s Combat Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Glasgow: Harper Collins Publishers. str. 230—233. 
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (na jeziku: (jezik: engleski)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tupoljev Tu-16 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупољев_Ту-16&oldid=27027893”