Пређи на садржај

Вук Караџић (ТВ серија)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Вук Караџић (серија))
Вук Караџић
Вук Караџић
Жанрбиографија
драма
историја
ФорматТелевизијска серија
Продуцентска
кућа
РТБ 1
Österreichischer Rundfunk, Аустрија
СценариоМилован Витезовић
РежијаЂорђе Кадијевић
УлогеПредраг Манојловић
КомпозиторВојислав Костић
Земља Југославија
Језиксрпски
Број епизода16.
Време трајања82 минута
Продукција
ПродуцентПетар Галовић
КопродуцентЗоран Оташевић
МонтажерБојана Субота
Вуксан Луковац
СценографМиодраг Николић
Миодраг Хоџић
Директор
фотографије
Александар Петковић
Братислав Грбић
Емитовање
Премијерно
приказивање
8. новембар 1987. — 21. фебруар 1988.
Сродно
приказивање
Карађорђева смрт
Профил на IMDb-ју

Вук Караџић је југословенска телевизијска серија, снимљена у продукцији Телевизије Београд 1987. године, поводом 200-годишњице његовог рођења. Серија прати живот и рад просветитеља и реформатора српског језика Вука Караџића (1787—1864), као и српску националну и културну револуцију током 19. века, чији је Вук Караџић био савременик, као активан учесник и сведок. Режирао ју је Ђорђе Кадијевић, по сценарију који је написао књижевник Милован Витезовић.[1]

Редитељ, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић је екранизовање српске националне историје започео још 1983. године дводелном телевизијском драмом „Карађорђева смрт“. Ова драма доживела је велики успех код публике. Главне улоге Карађорђа и Милоша Обреновића поверене су глумцима Марку Николићу и Александру Берчеку (ова подела задржана је и у серији Вук Караџић). Потом је уследио рад на серији о просветитељу и реформатору српског језика Вуку Караџићу, чији је животни пут био више него трновит. Поред његовог живота серија веома сликовито приказује и кључне догађаје из времена српске националне револуције, са почетка 19. века, као и стварање српске националне државе.

Сценариста Милован Витезовић је више од пет година писао сценарио за ову серију, док је само снимање трајало пуне четири године, од 1983. до 1987. године.[1] Серија је имала велику подршку, поготово материјалну, од стране Одбора за прославу 200 годишњице рођења Вука Караџића, на чијем се челу налазио Душан Чкребић. Прва епизода серије „Родни Јадар“ емитована је 8. новембра 1987. године на дан када је рођен Вук Караџић.

На предлог књижевника Умберта Ека серија је добила награду Гран-при Европе на фестивалу у Риму.[2] Серија „Вук Караџић” се сматра једном од најбољих ТВ серија снимљених на овим просторима,[3] а уз ТВ серију „Алекса Шантић” је најбоља историјска серија снимљена у време постојања СФР Југославије.

Садржај серије

[уреди | уреди извор]

Вук Караџић чији је живот обележио целу прву половину 19. века, био је савременик и познавалац скоро свих битних историјских личности тога доба - Карађорђа, Милоша Обреновића, Доситеја Обрадовића, Кнеза Михаила, Његоша, кнеза Александра Карађорђевића, Хајдук Вељка, Младена Миловановића. Као и личности из културе - Јернеја Копитара, Гетеа, Бранка Радичевића, Димитрија Давидовића и др. Упоредо са животом и радом Вука Караџића, серија прати и приказује кључне догађаје из српске историје, који су се одиграли у овом периоду - подизање и пропаст Првог српског устанка (1804−1813), Други српски устанак (1815), Карађорђеву смрт (1817), добијање Хатишерифа (1830), доношење Сретењског (1835) и Турског устава (1838), одлазак са власти кнеза Милоша (1839), прву владавину кнеза Михаила (1840−1842), владавину кнеза Александра Карађорђевића (1842−1858), националну револуцију (1848), другу владавину кнеза Милоша (1858−1860), почетак друге владавине кнеза Михаила (1860), догађај на Чукур-чесми (1862) и друге битне догађаје.

Од устаничких битака и догађаја везаних за устанак екранизоване су Сеча кнезова, састанак устаника и Турака у Земуну са аустријским генералом Женејем, ради помирења, Мус-агин напад на Шабац без борбе, када је Мус-ага ископао у Шапцу 300 златника, Битка на Свилеуви у којој Ђорђе Ћурчија убија Сеидин-башу, Бој на Чегру када је Стеван Синђелић разнео барутану, Опсада Неготина где Хајдук Вељко гине од Турског топа, , Опсада Лознице у којој војвода Молер пише писмо својом крвљу, Бој на Равњу где Милош Обреновић изговара Проти Матеји чувене речи „Ми смо већ у паклу, једино се још рају можемо надати”, Таковски устанак када Милош изговара речи „Ето мене, ето вас, рат Турцима”, Битка код Пожаревца где се Милош сукобио са вођом делија уз речи „Море делибашо, ти имаш куд ил жив ил мртав, ал ја немам” и Бој на Дубљу где је Милошу Ибрахим-Марјаш-паша Нишићки рекао „Милоше, приђи цару уз скуте и цар ћете наградити” као и Милошеви преговори са Марашлијом где је Марашлија рекао Милошу да ако склопе мир „Срби могу носити не само пиштоље, већ и топове за појасом” и убиство Карађорђа. У задњој бици боју на Дубљу су изостављене сцене борби, а приказано је заробљавање турског паше.

У серији је такође приказана прва српска играна позоришна представа „Смрт Стефана Дечанског”, од Јована Стерије Поповића, одиграна 1841. пред књазом Михајлом Обреновићем и Вуком Караџићем у којој се приказују задњи моменти представе када цар Душан оплакује мртвог оца.

Списак епизода

[уреди | уреди извор]
Епизода Прво приказивање
1. Родни Јадар 8. новембар 1987.
2. Буна 15. новембар 1987.
3. Војевање 22. новембар 1987.
4. Правитељствујушћи совјет 29. новембар 1987.
5. Господар Вук 6. децембар 1987.
6. У големом Бечу 13. децембар 1987.
7. Таковски устанак 20. децембар 1987.
8. Неслоге 27. децембар 1987.
9. Мед и жуч 3. јануар 1988.
10. Најславнији дани 10. јануар 1988.
11. Особита грађа 17. јануар 1988.
12. Добри ходи Црној Гори 24. јануар 1988.
13. Братимство 31. јануар 1988.
14. Вучићи 7. фебруар 1988.
15. Договор 14. фебруар 1988.
16. Последње путовање 21. фебруар 1988.

Главне улоге

[уреди | уреди извор]
Насловна страна листа „Илустрована Политика” од 3. новембра 1987. године, на насловној страни Мики Манојловић у улози Вука Караџића, поводом почетка емитовања тв серије „Вук Караџић”
Глумац Улога
Предраг Манојловић Вук Караџић
Александар Берчек Кнез Милош Обреновић
Марко Николић Вожд Карађорђе Петровић
Драгана Варагић Ана Краус Караџић, Вукова супруга
Аљоша Вучковић Тома Вучић-Перишић
Петар Краљ Јернеј Копитар
Бранимир Брстина Прота Матеја Ненадовић
Бата Живојиновић Јаков Ненадовић
Бранко Цвејић Стефан Живковић
Светозар Цветковић Петар Николајевић Молер
Адем Чејван Младен Миловановић
Милорад Мандић Игрић
Драган Зарић Јеврем Обреновић
Оливера Катарина Еустахија Арсић
Данило Лазовић Стефан Караџић, Вуков отац
Душан Јанићијевић Јевта Савић Чотрић
Љуба Тадић Митрополит Стеван Стратимировић
Ирфан Менсур Лукијан Мушицки
Михаило Јанкетић Митрополит Мелентије Никшић
Снежана Савић Јегда Караџић, Вукова мајка
Милош Жутић Јован Хаџић
Тихомир Станић Јован Стерија Поповић
Милан Штрљић Димитрије Давидовић
Жарко Лаушевић Кнез Михаило Обреновић
Бранислав Лечић Хајдук Вељко Петровић
Горица Поповић Љубица Обреновић
Бора Кандић Млади Вук Караџић
Радош Бајић Сима Милутиновић Сарајлија
Зоран Цвијановић Кнез Александар Карађорђевић
Маја Сабљић Мина Караџић
Тихомир Арсић Бранко Радичевић
Драган М. Николић Ђуро Даничић
Младен Нелевић Петар II Петровић Његош
Лазар Ристовски Павле Цукић
Војислав Брајовић Леополд фон Ранке
Бранко Плеша Јохан Волфганг Гете
Петар Божовић Ђорђе Обрадовић Ћурчија
Миодраг Радовановић Доситеј Обрадовић
Предраг Ејдус Иван Југовић
Миленко Заблаћански Лазар Арсенијевић
Стево Жигон Клеменс Венцел фон Метерних
Иван Клеменц Филип Вишњић
Танасије Узуновић Сулејман-паша Скопљак
Бранислав Цига Јеринић везир Марашли Али-паша
Драгомир Чумић Аврам Петронијевић
Жарко Радић Војвода Анта Богићевић
Јосиф Татић Михајло Грујовић
Горан Султановић Кнез Милета Радојковић
Гордана Гаџић Милица Стојадиновић Српкиња
Мира Фурлан Петрија Пљакић
Крунослав Шарић Људевит Гај
Петар Банићевић Патријарх српски Јосиф
Небојша Бакочевић Јован Суботић
Оливера Јежина Чучук Стана
Милан Ерак Радивој Богићевић
Ђорђе Ненадовић Кнез Алекса Ненадовић
Борис Јух Фрањо I, аустријски цар
Миња Војводић Станоје Главаш
Ранко Гучевац Кнез Теодосије Марићевић
Јован Никчевић Сима Марковић
Драгомир Фелба Јоксим Караџић
Мида Стевановић Кнез Василије
Милутин Мићовић Вуков учитељ
Вељко Маринковић Сељак
Марија Васиљевић Госпођа Марија
Мирјана Николић Кнегиња Јулија Обреновић
Душан Вујновић
Иван Јонаш
Слободан Велимировић
Срђан Пешић Игуман
Драгица Томаш

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]