Европско првенство у атлетици на отвореном 1950 — скок увис за жене

Такмичење у скоку увис у женској конкуренцији на 4. Европском првенству у атлетици 1950. одржано је 26. августа на Стадиону краља Бодуена у Бриселу. Ово је било треће Европско првенство на којем су учествовале жене. ^[1].

Титулу освојену у Ослу 1946, бранила је Ан-Мари Колшен из Француске.

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Учествовало је 10 такмичарки из 6 земаља.

Рекорди[уреди | уреди извор]

Рекорди пре почетка Европског првенства 1950.
Светски рекорд	Фани Бланкерс-Кун	Холандија	1,71	Амстердам, Холандија	30. мај 1943.
Европски рекорд	Фани Бланкерс-Кун	Холандија	1,71	Амстердам, Холандија	30. мај 1943.
Рекорди европских првенстава	Ибоља Чак	Мађарска	1,64	Беч, Аустрија	18. септембар 1938.
	Нели ван Бален-Бланкен	Холандија
	Феодора Солмс	Немачка

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]


Шејла Лервил Уједињено Краљевство	Дороти Тајлер-Одам Уједињено Краљевство	Галина Ганекер СССР

Резултати[уреди | уреди извор]

Финале[уреди | уреди извор]

Пласман	Такмичарка	Земља	Време	Белешке
	Шејла Лервил	Уједињено Краљевство	1,63	ЛРС
	Дороти Тајлер-Одам	Уједињено Краљевство	1,63	ЛРС
	Галина Ганекер	СССР	1,63	ЛР
4.	Ана Кнудсен	Данска	1,60	ЛР
5.	Берта Краутер	Уједињено Краљевство	1,55
6.	Ан-Мари Колшен	Француска	1,50	ЛРС
7.	Симон Пероне	Француска	1,50	ЛРС
8.	Берта Саблатниг	Аустрија	1.45	ЛРС
9.	Jozefa Dierick	Белгија	1,40	ЛР
9.	Анита Русел	Француска	1,40	ЛР

Укупни биланс медаља у скоку увис за жене после 4. Европског првенства 1938—1950.^[2][уреди | уреди извор]

Биланс медаља, екипно[уреди | уреди извор]

	Земља	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
1.	Уједињено Краљевство	1	1	0	2
2.	Француска	1	0	0	1
2.	Мађарска	1	0	0	1
4.	СССР	0	1	1	2
5.	Холандија	0	1	0	1
6.	Данска	0	0	1	1
6.	Немачка	0	0	1	1
	Укупно {7}	3	3	3	9

Биланс медаља, појединачно[уреди | уреди извор]

У овој табели су све оне које су освојиле најмање 2 медаље у овој дисциплини.

	Земља	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
Није био вишеструких освајача медаља.

Референце[уреди | уреди извор]

^ European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 377, Приступљено 23. 4. 2017
^ Такмичење у женској конкуренцији је почело од 2. ЕП, па зато у билансу имају једно такмичење мање од мушкараца

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Комплетни резултати на сајту ЕАА

п р у Европско првенство у атлетици на отвореном 1950.
Мушке дисциплине	100 м 200 м 400 м 800 м 1.500 м 5.000 м 10.000 м маратон 110 м препоне 400 м препоне 3.000 м препреке 10.000 м ходање 50 км ходање 4 × 100 м штафета 4 × 400 м штафета скок увис скок мотком скок удаљ троскок кугла диск кладиво копље десетобој
Женске дисциплине	100 м 200 м 80 м препоне 4 × 100 м штафета скок увис скок удаљ кугла диск копље петобој

п р у Европско првенство у атлетици на отвореном — Скок увис
Мушкарци	1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022
Жене	1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

п р у Европско првенство у атлетици у дворани — Скок увис
Мушкарци	1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023
Жене	1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Европски прваци у атлетици - скок увис

мушкарци

на отвореном
1934: Калеви Коткас (ФИН) • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ) • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ) • 1950: Алан Патерсон (ВБ) • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ) • 1958: Рикард Дал (ШВЕ) • 1962: Валериј Брумељ (СССР) • 1966: Жак Мадибо (ФРА) • 1969: Валентин Гаврилов (СССР) • 1971: Кестутис Шапка (СССР) • 1974: Јеспер Теринг (ДАН) • 1978: Владимир Јашченко (СССР) • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1986: Игор Паклин (СССР) • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ) • 1994: Стајнар Хен (НОР) • 1998: Артур Партика (ПОЉ) • 2002: Јарослав Рибаков (РУС) • 2006: Андреј Сиљнов (РУС) • 2010: Александар Шустов (РУС) • 2012: Роберт Грабарз (ВБ) • 2014: Богдан Богдаренко (УКР) • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА) • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)
у дворани
1970: Валентин Гаврилов (СССР) • 1971: Иштван Мајор (МАЂ) • 1972: Иштван Мајор (МАЂ) • 1973: Иштван Мајор (МАЂ) • 1974: Kestutis Sapka (СССР) • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ) • 1976: Sergey Senyukov (СССР) • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ) • 1978: Владимир Јашченко (СССР) • 1979: Владимир Јашченко (СССР) • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА) • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1983: Карло Тренхард (ФРГ) • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ) • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ) • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ) • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ) • 1990: Артур Партика (ПОЉ) • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ) • 1994: Далтон Грант (ВБ) • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ) • 1998: Артур Патрика (ПОЉ) • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС) • 2002: Стефан Странд (ШВЕ) • 2005: Стефан Холм (ШВЕ) • 2007: Стефан Холм (ШВЕ) • 2009: Иван Ухов (РУС) • 2011: Иван Ухов (РУС) • 2013: Сергеј Мудров (РУС) • 2015: Данил Циплаков (РУС) • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ) • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене

на отвореном
1938: Ибоља Чак (МАЂ) • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА) • 1950: Шила Лервил (ВБ) • 1954: Телма Хопкинс (ВБ) • 1958: Јоланда Балаш (РУМ) • 1962: Јоланда Балаш (РУМ) • 1966: Тајсија Ченчик (СССР) • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ) • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ) • 1974: Роземари Акерман (ГДР) • 1978: Сара Симеони (ИТА) • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ) • 1986: Стефка Костадинова (БУГ) • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ) • 1994: Брита Билач (СЛО) • 1998: Моника Јагар (РУМ) • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ) • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ) • 2010: Бланка Влашић (ХРВ) • 2012: Рут Беитија (ШПА) • 2014: Рут Беитија (ШПА) • 2016: Рут Беитија (ШПА) • 2018: Марија Ласицкене (РУС)
у дворани
1970: Илона Гузенбауер (АУТ) • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ) • 1972: Рита Шмит (ДДР) • 1973: Јорданка Благоева (БУГ) • 1974: Роземари Акерман (ДДР) • 1975: Роземари Акерман (ДДР) • 1976: Роземари Акерман (ДДР) • 1977: Сара Симеони (ИТА) • 1978: Сара Симеони (ИТА) • 1979: Андреа Матај (МАЂ) • 1980: Сара Симеони (ИТА) • 1981: Сара Симеони (ИТА) • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ) • 1983: Тамара Бикова (СССР) • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ) • 1985: Стефка Костадинова (БУГ) • 1986: Андреја Бинијас (ДДР) • 1987: Стефка Костадинова (БУГ) • 1988: Стефка Костадинова (БУГ) • 1989: Алина Астафеј (РУМ) • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ) • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ) • 1994: Стефка Костадинова (БУГ) • 1996: Алина Астафеј (НЕМ) • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ) • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ) • 2002: Марина Купцова (РУС) • 2005: Ана Чичерова (РУС) • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ) • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ) • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА) • 2013: Рут Беитија (ШПА) • 2015: Марија Кучина (РУС) • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ) • 2019: Марија Ласицкене (РУС)