Европско првенство у атлетици на отвореном 2016 — 200 метара за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије

Такмичење у трци на 200 метара у мушкој конкуренцији на Европском првенству у атлетици 2016. у Амстердаму одржано је 7. и 8. јула[1] на Олимпијском стадиону.

Титулу освојену у Цириху 2014, бранио је Адам Џемили из Уједињеног Краљевства.

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Учествовала су 34 такмичара из 22 земље.

Рекорди[уреди | уреди извор]

[2]

Рекорди пре почетка Европског првенства 2016.
Светски рекорд Јусејн Болт  Јамајка 19,19 Берлин, Немачка 16. август 2009.
Европски рекорд Пјетро Менеа  Италија 19,72 Мексико сити, Мексико 12. септембар 1979.
Рекорди Европских првенстава Костантинос Кентерис  Грчка 19,85 Минхен, Немачка 9. август 2002.
Светски рекорд сезоне Лашон Мерит  Сједињене Државе 19,78 Насау, Сједињене Државе 16. април 2016.
Европски рекорд сезоне Нетанил Мичел Блејк  Велика Британија 19,95 Таскалуса, Сједињене Државе 16. мај 2016.

Најбољи европски резултати у 2016. години[уреди | уреди извор]

Десет најбољих европских тркача на 200 метара 2016. године до почетка првенства (7. јула 2016), имали су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ)[3][4]

1. Нетанил Мичел Блејк  Велика Британија 19,95 16. мај 4. СРЛ
2. Чуранди Мартина  Холандија 20,11 19. јун 9. СРЛ
3. Алекс Платини-Менга  Велика Британија 20,27 14. мај =30. СРЛ
4. Кристоф Леметр  Француска 20,27 2. јун =30. СРЛ
5. Џејмс Елингтон  Велика Британија 20,31 30. април 36. СРЛ
6. Ликургос-Стефанос Цаконас  Грчка 20,36 20. мај 42. СРЛ
7. Адам Џемили  Велика Британија 20,37 19. јун 45. СРЛ
8. Данијел Талбот  Велика Британија 20,39 11. јун 49. СРЛ
9. Сергиј Смелик  Украјина 20,40 19. јун 52. СРЛ
10. Јулијан Ројс  Немачка 20,41 14. мај 55. СРЛ

Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на ЕП.

Квалификациона норма[уреди | уреди извор]

20,95

Сатница[уреди | уреди извор]

Датум Време Коло
7. јун 2016. 11,20 Квалификације
8. јун 2016. 18,50 Полуфинале
8. јун 2016. 20,35 Финале

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Бруно Ортелано
Шпанија Шпанија
Рамил Гулијев
Турска Турска
Данијел Талбот
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство

Резултати[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

Према пропозицијама такмичења у квалификацијама не учествују тркачи који су 27.6.2016 били на Европској ранг листи пласирани до 12 места, него се директно пласирају у полуфинале.[5]

У квалификацијама су учествовала 24 такмичара подељених у 3 групе. У полуфинале су се квалификовала прва 3. такмичара из сваке групе (КВ) и још 5 на основу постигнутог резултата (кв).[6],[7]

Ветар: Група 1: -1,1 м/с, Група 2: -1,2 м/с, Група 3: -0,1 м/с.

Место Група Стаза Атлетичар Земља ЛР ЛРС Резултат Белешка
1. 3 2 Соломон Бокари Холандија Холандија 20,44 20,44 20,55 КВ
2. 1 7 Бруно Ортелано Шпанија Шпанија 20,47 20,48 20,55 КВ
3. 1 8 Карол Залевски Пољска Пољска 20,41 20,61 20,69 КВ
4. 2 4 Алекс Вилсон Швајцарска Швајцарска 20,51 20,80 КВ
5. 2 8 Давиде Манети Италија Италија 20,44 20,44 20,82 КВ
5. 3 5 Давид Лима Португалија Португалија 20,62 20,62 20,82 КВ
7. 1 5 Mickael-Meba Zeze Француска Француска 20,49 20,49 20,84 КВ
8. 1 6 Јохан Висман Шведска Шведска 20,30 20,76 20,96 кв
9. 3 8 Антонио Инфантино Италија Италија 20,62 20,62 20,99 КВ
10. 2 1 Јан Волко Словачка Словачка 20,69 20,69 21,00 КВ
11. 2 6 Хенсли Паулина Холандија Холандија 20,62 20,62 21,04 кв
12. 2 5 Робин Ерева Њемачка Немачка 20,46 20,59 21,05 кв
13. 1 3 Маркус Лолер Република Ирска Ирска 20,74 20,74 21,06 кв
14. 3 3 Том Клинг-Баптист Шведска Шведска 20,81 20,87 21,06 кв
15. 3 1 Игор Бодров Украјина Украјина 20,49 20,49 21,13
16. 3 4 Робин Вандербемден Белгија Белгија 20,83 20,83 21,17
17. 1 4 Јонут Андреј Неагое Румунија Румунија 20,92 20,92 21,18
18. 1 2 Зарнел Хјуз Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 20,02 20,70 21,21
19. 1 1 Самули Самуелсон Финска Финска 20,89 21,11 21,36
20. 3 7 Зилван Вики Швајцарска Швајцарска 20:93 21:35 21,41
21. 2 7 Виталиј Корж Украјина Украјина 20,65 20,79 21,49
22. 3 6 Габор Пастор Мађарска Мађарска 20,60 20,60 21,60
23. 2 3 Марек Нит Естонија Естонија 20,43 29,83 21,93
24. 2 2 Микел де Са Андора Андора 22,37 22,74

Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју такмичарка представља

Такмичари који су директно ушли у полуфинале

Према пропозиција ако међу првих 12 на ранг листи буде више такмичара из једне земље, могу учествовати само тројица.

Место Атлетичар Земља ЛР ЛРС
1. Нетанил Мичел Блејк Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 19,95 19,95
2. Чуранди Мартина Холандија Холандија 19,81 20,11
3. Кристоф Леметр Француска Француска 19,80 20,27
3. Aleixo-Platini Menga Њемачка Немачка 20,27 20,27
5. Eseosa Desalu Италија Италија 20,31 20,31
6. Ликургос-Стефанос Цаконас Грчка Грчка 20,09 20,36
7. Данијел Талбот Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 20,27 20,39
8. Сергиј Смелик Украјина Украјина 20,30 20,40
8. Јулијан Ројс Њемачка Немачка 20,36 20,41
10. Рамил Гулијев Турска Турска 19,88 20,42
11. Џејсума Сајди Ндуре Норвешка Норвешка 19,89 20,43

Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју такмичарка представља

Полуфинале[уреди | уреди извор]

Укупно 24 такмичара подељени су у 3 групе. У финале иду по двојица првопласираних из група (КВ) и двојица на основу постигнутог резултата (кв).[8],[9]

Ветар:
група 1: -1,7 м/с, група 2: -0,6 м/с, група 3: -1,1 м/с

Место Група Стаза Атлетичар Земља Резултат Белешка
1. 2 4 Данијел Талбот Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 20,37 КВ, ЛРС
2. 3 7 Бруно Ортелано Шпанија Шпанија 20,39 КВ, НР
2. 3 6 Соломон Бокари Холандија Холандија 20,39 КВ, ЛР
4. 2 3 Чуранди Мартина Холандија Холандија 20,44 КВ
5. 2 5 Давиде Манети Италија Италија 20,46 кв
5. 3 3 Нетанил Мичел Блејк Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 20,46 кв
7. 3 5 Ликургос-Стефанос Цаконас Грчка Грчка 20,48
8. 2 7 Карол Залевски Пољска Пољска 20,69
8. 1 5 Рамил Гулијев Турска Турска 20,69 КВ
10. 1 7 Алекс Вилсон Швајцарска Швајцарска 20,71 КВ
11. 3 4 Сергиј Смелик Украјина Украјина 20,76
12. 2 8 Mickael-Meba Zeze Француска Француска 20,81
13. 2 6 Јулијан Ројс Њемачка Немачка 20,83
14. 2 2 Давид Лима Португалија Португалија 20,86
15. 1 3 Џејсума Сајди Ндуре Норвешка Норвешка 20,92
16. 3 8 Антонио Инфантино Италија Италија 20,93
17. 1 6 Eseosa Desalu Италија Италија 20,94
18. 3 1 Робин Ерева Њемачка Немачка 20,98
19. 1 4 Aleixo-Platini Menga Њемачка Немачка 21,06
20. 1 2 Јан Волко Словачка Словачка 21,28
21. 1 1 Маркус Лолер Република Ирска Ирска 21,33
22. 3 2 Том Клинг-Баптист Шведска Шведска 21,34
23. 1 8 Хенсли Паулина Холандија Холандија 23,49
2 1 Јохан Висман Шведска Шведска НЗ

Финале[уреди | уреди извор]

[10]

Ветар: 0,9 м/с
Место Стаза Атлетичар Земља Резултат Белешка
6 Бруно Ортелано Шпанија Шпанија 20,45
3 Рамил Гулијев Турска Турска 20,51
5 Данијел Талбот Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 20,56
4. 4 Соломон Бокари Холандија Холандија 20,56
5. 1 Нетанил Мичел Блејк Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 20,60
6. 2 Давиде Манети Италија Италија 20,66
7. 7 Алекс Вилсон Швајцарска Швајцарска 20,70
8 Чуранди Мартина Холандија Холандија ДИСК. чл. 163,3а

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ сајту ЕАА Прибављено 15.6.2016.
  2. ^ Рекорди у трци на 100 на сајту ИААФ Прибављено 20.6.2016.
  3. ^ „Европска ранг листа тркача на 200 метара”. Архивирано из оригинала 22. 06. 2016. г. Приступљено 21. 06. 2016. 
  4. ^ Светска ранг листа тркача на 200 метара за 2016.
  5. ^ Списак директно квалификованих у полуфинале сајт ЕАА Прибављено 5.7.2016.
  6. ^ „Резултати квалификација трке на 200 м по групана” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2016. г. Приступљено 30. 07. 2016. 
  7. ^ „Збирни резултати квалификација” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 11. 2016. г. Приступљено 30. 07. 2016. 
  8. ^ „Резултати полуфинала по групама” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2016. г. Приступљено 30. 07. 2016. 
  9. ^ „Збирни резултати полуфинала трке на 200 м на ЕП 2016.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 10. 2014. г. Приступљено 30. 07. 2016. 
  10. ^ „Резултати финалне трке на 200 м на ЕП 2016.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 10. 2014. г. Приступљено 30. 07. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]