Корисник:Ana Dragojevic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Витамин А[уреди | уреди извор]

Витамин А је есенцијални нутријент у људском телу. Раствара се у мастима и уљима. Има разноврсне функције у телу: битан је за раст и развој, одржавање имуног система и добар вид. Такође, значај витамина А произилази из његових антиоксидационих својстава, због којих је битан у борби против срчаних и других обољења.[1]

Хемијска структура витамина А

Облици витамина А[уреди | уреди извор]

Витамин А се у организму појављује у различитим облицима. Сви заједно припадају ретиноидима, тј. дериватима ретиноичне киселине (естри, етри или алкохолни деривати). Витамин А се у ужем смислу назива ретинол или витамин А1. То је циклохексански прстен на којем су три -CH3 групе и бочни ланац са четири двоструке везе и примарном -OH групом.

Извори витамина А[уреди | уреди извор]

Главни извори витамина А су:

Шаргарепа, један од извора витамина А
Извор Проценат препорученог дневног уноса на 100g извора
рибље уље 3333%
ћурећа јетра 895%
јунећа, прасећа или рибља јетра 722%
пилећа јетра 366%
слатки кромпир 107%
шаргарепа 93%
броколи 89%
маслац 76%
кељ 76%
маслачков лист 56%
спанаћ 52%
бундева 43%
чедар 29%
црвена паприка 17%
јаје 16%
кајсија 11%
папаја 6%
парадајз 5%
манго 4%
грашак 4%
млеко 3%
зелена паприка 2%

Биолошка важност[уреди | уреди извор]

Витамин А има важну улогу у организму. Учествује у синтези очног пигмента родопсина и делује против разних очних болести. Има велики утицај на епително ткиво па помаже и у лечењу разних кожних болести. Потребан је за здрав репродуктивни систем, хормонску развотежу код жена, у одбрани против инфекција. Значајан је за правилан раст и развој, имуни систем, вид и борбу против разних болести.

Недостаци витамина А најчешће настају услед неадекватне исхране и при хроничним болестима код којих је смањена апсорција масти. Једна од хиповитаминоза је кокошје слепило, немогућност адаптације на таму. Та адаптација је хемијски процес у коме се ствара родопсин, а без витамина А то је немогуће. Знакови недостатка могу се опазити и на кожи.

Ако се витамин А уноси у организам у знатно већим количинама од прописаних, долази до хипервитаминозе А. Симптоми могу бити црвенило коже, свраб, главобоља и мучнина. Уносом још већих количина долази до тровања чији су симптоми љуштење коже, умор, инсомнија, оштеће јетре, живаца, бол у костима и зглобовима. Вишак витамина А се таложи у кожи, те тако она добија жућкасту боју.

Витамин А и телесне тегобе[уреди | уреди извор]

Инфекције[уреди | уреди извор]

Заједно са витамином Ц витамин А се бори против разних инфекција. Његова улога је појачавање имуног система. Цео процес се дешава у слезини желуца и црева. Најбоља комбинација за сузбијање инфекција је заједничко деловање витамина А, Ц и цинка, због тога што утиче добро на дисајне путеве. Уношење витамина А успорава појаву херпеса.

Сида[уреди | уреди извор]

Уношење витамина А појачава отпорност имуног система у борби против свих заразних болести. Вероватноћа да особа са сидом има мањак витамина А је двеста пута већа него код здравих особа. Очекивање трајање живота особе са сидом лекар може предвидети мерењем количине ретинола (главне компоненте витамина А) у крви.[2][3]

Болести коже[уреди | уреди извор]

Витамин А је значајан за храњење и негу коже, па се зато налази у козметичким препаратима. Такође, помаже и у лечењу акни. Ако је особа склона акнама могућ је недостатак витамина А. Његовим узимањем кожа се чисти и лојне жлезде се смањују.[4]

Плућне болести[уреди | уреди извор]

Витамин А се користи у борби против емфизема, хроничне плућне болести. Истраживања су показала да пацијенти са тешким плућним болестима имају низак ниво витамина А, а они који узимају додатне количине показују побољшано стање плућа.[5]

Пробавне болести[уреди | уреди извор]

Због улоге у епителном ткиву, показује се као одличан додатак у лечењу цревних болести. Његову вредност у лечењу и спречавању чира на дванаестопалачном цреву открили су научници са Харвардског универзитета, који су доказали да мушкарци који узимају веће количине витамина А имају 54% мање шансе за добијање чира за разлику од оних којих су у благом дефициту.[6]

Рак[уреди | уреди извор]

Без витамина А много је већа опаснонст од настанка већине тумора, укључујући и рак простате и неке облике леукемије. Истраживања на раку плућа доказала су да су пацијенти који су узимали веће количине витамина А били слободни од рака након операције, док се код других брзо вратио.[7][8][9]

Женске тегобе[уреди | уреди извор]

Витамин А може спречити предменструалну напетост, смањити тешко месечно крварење[10], помаже при лечењу доброћудног тумора дојке[11], а у комбинацији са фолном кислеином и бором умањује тегобе менопаузе.

Зарастање рана[уреди | уреди извор]

Витамин А подстиче стварање супстанце која помаже у зарастању рана, без обзира на природу оштећења коже. Помаже синтезу и обнављање колагених влакана, па тако смањује опасност од кожне инфекције.[12]

Поремећај нивоа шећера у крви[уреди | уреди извор]

Витамин А помаже одржавању нивоа шећера у крви. Истраживања су показала да особе које уносе више витамина А боље апсорбују глукозу. Такође помаже у раду инсулина.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ O'Keefe, James H.; Lavie, Carl J.; McCallister, Ben D. (1995-02). „Insights Into the Pathogenesis and Prevention of Coronary Artery Disease”. Mayo Clinic Proceedings. 70 (1): 69—79. ISSN 0025-6196. doi:10.4065/70.1.69.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ Jolly, P. E.; Yang, Y -L.; Alvarez, J. O.; Smoot, T. M. (1996-01). „Vitamin A depletion in HIV infection and AIDS”. AIDS. 10 (1): 114—116. ISSN 0269-9370. doi:10.1097/00002030-199601000-00024.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ „Antinori S et al (Clin Infect Dis 2012; 55:1581-3)”. Clinical Infectious Diseases. 56 (8): 1196—1196. 2013-03-19. ISSN 1058-4838. doi:10.1093/cid/cis1053. 
  4. ^ Roelandts, R. (2009-11). „Photodermatology. Quo vadis?”. Actas Dermo-Sifiliográficas. 100: 66—72. ISSN 0001-7310. doi:10.1016/s0001-7310(09)73169-2.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ Paiva, S A; Godoy, I; Vannucchi, H; Fávaro, R M; Geraldo, R R; Campana, A O (1996-12-01). „Assessment of vitamin A status in chronic obstructive pulmonary disease patients and healthy smokers”. The American Journal of Clinical Nutrition. 64 (6): 928—934. ISSN 0002-9165. doi:10.1093/ajcn/64.6.928. 
  6. ^ Miller, A. B.; To, T.; Wall, C.; Agnew, D. A.; Green, L. M. (1997-03-15). „MILLER ET AL. REPLY”. American Journal of Epidemiology. 145 (6): 567—568. ISSN 0002-9262. doi:10.1093/oxfordjournals.aje.a009147. 
  7. ^ „398. B Cell-Mediated Tumor Antigen Presentation Is Required for Therapeutic Efficacy of a Combined Immune-Stimulatory/Conditional Cytotoxic Gene Therapeutic Approach for Glioblastoma”. Molecular Therapy. 17: S155—S156. 2009-05. ISSN 1525-0016. doi:10.1016/s1525-0016(16)38756-1.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ Pastorino, U; Infante, M; Maioli, M; Chiesa, G; Buyse, M; Firket, P; Rosmentz, N; Clerici, M; Soresi, E (1993-07). „Adjuvant treatment of stage I lung cancer with high-dose vitamin A.”. Journal of Clinical Oncology. 11 (7): 1216—1222. ISSN 0732-183X. doi:10.1200/jco.1993.11.7.1216.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ Hsing, A. W.; Comstock, G. W.; Abbey, H.; Polk, B. F. (1990-06-06). „Serologic Precursors of Cancer. Retinol, Carotenoids, and Tocopherol and Risk of Prostate Cancer”. JNCI Journal of the National Cancer Institute. 82 (11): 941—946. ISSN 0027-8874. doi:10.1093/jnci/82.11.941. 
  10. ^ Politzer, WM (2009-01). „Is the medical profession always justified in saving lives?”. South African Family Practice. 51 (1): 36—38. ISSN 2078-6190. doi:10.1080/20786204.2009.10873804.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ Band, Pierre R.; Deschamps, Michele; Falardeau, Maurice; Ladouceur, Jacques; Cote, Jean (1984-09). „Treatment of benign breast disease with vitamin A”. Preventive Medicine. 13 (5): 549—554. ISSN 0091-7435. doi:10.1016/0091-7435(84)90023-9.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ Mazzotta, MY (1994-09). „Nutrition and wound healing”. Journal of the American Podiatric Medical Association. 84 (9): 456—462. ISSN 8750-7315. doi:10.7547/87507315-84-9-456.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  13. ^ Facchini, F; Coulston, A M; Reaven, G M (1996-06-01). „Relation between dietary vitamin intake and resistance to insulin-mediated glucose disposal in healthy volunteers”. The American Journal of Clinical Nutrition. 63 (6): 946—949. ISSN 0002-9165. doi:10.1093/ajcn/63.6.946.