Корисник:BluriVision/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Пет Очију (енг. The Five Eyes) је обавештајни савез који укључује Аустралију, Канаду, Нови Зеланд, Уједињено Краљевство, и Сједињене Америчке Државе.[1] Ове државе су чланице вишестраног споразума званог „УКУСА Споразум” (енг. United Kingdom – United States of America Agreement).[2][3][4][5]

Порекло савеза Пет Очију се може испратити до неформалних тајних састанака током Другог Светског Рата, који су се одвијали између Британских и Америчких разбијача кодова. Састанци су почели и пре званичног уласка Сједињених Америчких Држава у рат, након чега су савезници донели Атлантску Повељу која је потврдила љихову визију послератног света. Срђан Вучетић, Канадски академик, тврди да је савез настао из говора Винстона Черчила о Гвозденој Завеси [6]1946, где је упозорио о отвореном конфликту између Совјетског Блока ако Енглеско говореће „демократије” не науче да сарађују.

Ни сигурно спречавање рата, ни континуирани успон светске организације неће се постићи без онога што сам назвао братским удружењем народа Комонвелта. То значи посебну везу између Британског Царства и Сједињених Америчких Држава... наставак интимне везе између наших војних саветника, што води заједничком проучавању потенцијалних опасности...[7]

Док је Хладни Рат настављао, 1960. године систем за размену обавештајних података је назван ЕЦХЕЛОН(енг. ECHELON).[8] Развијен је од стране алијансе Пет Очију са намером да прати комуникацију бивших чланица Совјетске Уније и Источног Блока, али се сада користи за праћење комуникација широм света.[9][10]

Крајем 1990-их година , постојање ЕЦХЛЕОН-а је откривено јавности, што је изавало велику расправу у Европском Парламенту и Kонгресу Сједињемох Америчких Држава у мањој мери.

Савез Пет Очију је проширио своје капацитете током Рата против тероризма, са акцентом на праћењу Светске интернет мреже. Бивши сарадник НСА Едвард Сноуден описује Пет Очију као „наднационалну обавештајну организацију која не одговара познатим законима својих земаља”.[11] Сноуден је 2013 године открио документе који показују да је Савез Пет Очију шпијунирао грађане и делио прикупљене информације како би заобишао рестриктивне регулације и прописе о надзору над грађанима.[12][13][14][15]

Упркос контроверзним методама, веза између Савеза Пет Очију представља најобимнији познати шпијунски савез у историји.[16]

Седиште NСА, Форт Меаде, Мериленд, Сједињене Америчке Државе

Пошто прикупљени и обрађени обавештајни подаци долазе из више извора, подаци који се деле нису ограничени само на обавештајне податке о сигналима(енг. SIGINT), већ често укључује и одбрамбену, људску (енг. HUMINT) и геопросторну интелигенцију(енг. GEOINT).

Седиште АСИО, Канбера, Аустралија
Седиште ГЦХК, Челтенхем, Глоустешир, Уједињено Краљевство

Организације[уреди | уреди извор]

Табела испод пружа преглед већине агенција алијансе Пет Очију које су укључене у дељење података.[17]

Држава Агенција Скраћеница Улога[17]
Аустралија Аустралијска тајна обавештајна служба АСИС Људска обавештајно извиђачка служба
Аустралијска управа за сигнале АСД Обавештајно извиђачка служба сигнала
Аустралијска безбедносно-обавештајна организација АСИО Безбедносна обавештајно извиђачка служба
Аустралијска геопросторно-обавештајна организација АГО Геопросторна обавештајно извиђачка служба
Одбрамбена обавештајна организација ДИО Одбрамбена обавештајно извиђачка служба
Канада Обавештајна команда канадских снага ЦФИНТЦОМ Људска, геопросторна и људска обавештајно извиђачка служба
Установа за безбедност комуникација ЦСЕ Обавештајно извиђачка служба сигнала
Канадска служба безбедности и обавештајне службе ЦСИС Људска и безбедносна обавештајно извиђачка служба
Краљевска канадска коњичка полиција РЦМП Безбедносна обавештајно извиђачка служба
Нови Зеланд Канцеларија за обавештајне и безбедносне послове Министарства одбране ДДИС Одбрамбена обавештајно извиђачка служба
Биро безбедности владиних комуникација ГЦСБ Обавештајно извиђачка служба сигнала
Новозеландска безбедносна и обавештајна Служба НЗСИС Људска и безбедносна обавештајно извиђачка служба
Уједињено Краљевство Одбрамбена обавештајна служба ДИ Одбрамбена обавештајно извиђачка служба
Седиште владине комуникације ГЦХКЈУ Обавештајно извиђачка служба сигнала
Безбедносна служба МИ5 Безбедносна обавештајно извиђачка служба
Тајна обавештајна служба МИ6, СИС Људска обавештајно извиђачка служба
Сједињене Америчке Државе Централна обавештајна агенција ЦИА Људска обавештајно извиђачка служба
Обавештајна агенција Министарства одбране ДИА Одбрамбена обавештајно извиђачка служба
Федерални истражни биро ФБИ Безбедносна обавештајно извиђачка служба
Национална геопросторна обавештајна агенција НГА Геопросторна обавештајно извиђачка служба
Агенција за националну безбедност НСА Обавештајно извиђачка служба сигнала

Историја[уреди | уреди извор]

Порекло (1941-1950. године)[уреди | уреди извор]

Најраније порекло савеза Пет Очију произилази из тајних састанака између Британских и Америчких разбијача кодова у Британској установи за разбијање кодова која се налази у Блечли парку у Фебруару 1941. године(пре уласка Сједињених Америчких Држава у рат). У дневнику Аластера Денистона, шефа Блечли Парка, налази се реченица „Трзаји долазе!” (енг. "The Yanks are coming!"), праћено реченицом „Трзаји стижу” (енг. "Yanks arrive"), написано 10-ог Фебруара. Британске и Америчке агенције делиле су екстремно поверљиве информације, укључујући и Британско ломљење Немачког Енигма кода, и Сједињене Америчке Државе ломљење Јапанског Љубичастог кода. Од тада, Алестер Денистон и Алан Тјуринг, експерт за ломљење кодова, путовали преко Атлантика. Практична веза успостављена за извиђање ратних сигнала прерасла је у потписани споразум на почетку хладног рата.[18]

Формални савез Пет Очију датира из Атлантске Повеље, која је издата у августу 1941.године како би се поставили заједнички циљеви савезника у послератном свету. 17. маја 1943. године Британско - Амерички споразум о закону о вези, такође познат као БРУСА Споразум, потписали су владе Британије и САД у сврху промовисања сарадње између Војног министарства САД и Британске Државне Школе Кодова и Шифара (ГЦ&ЦС). Дана 5.марта 1946. године, тајни уговор је формализован као УКУСА споразум, који је до данас основа за сву сарадњу у обавештајним сигналима између НСА и ГЦХК.[19][20]

1948. године уговор је проширен да укључи Канаду, а потом и Норвешку (1952), Данску (1954), Западну Немачку (1955), Аустралију (1956) и Нови Зеланд (1956).[21] Ове земље су учествовале у Савезу као треће стране. До 1955. године, формални статус преосталих земаља савеза Пет Очију, званично је признат у новијој верзији УКУСА споразума који је саджао следећу изјаву:

Тренутно ће се само Канада, Аустралија и Нови Зеланд сматрати земљама Комонвелта које сарађују са Великом Британијом и Сједињеним Државама.[21]

Израз "пет очију" потиче као скраћеница за клаузулу о могућности издавања "само за очи АУС/ ЦАН / НЗ / УК / УС".[22]

Хладни рат[уреди | уреди извор]

Током Хладног Рата (обично се сматра да је отприлике период 1947-1991), ГЦХК и НСА размењивали су обавештајне податке о Совјетском Савезу, Народној Републици Кини и неколико источноевропских земаља (познатих као Егзотика). [23]Током неколико деценија развијена је ЕЦХЕЛОН надзорна мрежа за надгледање војних и дипломатских комуникација Совјетског Савеза и његових савезника у Источном блоку.[24]

Током Вијетнамског Рата, Aустралијски и Новозеландски оператери у Азијско-Пацифичком региону радили су директно на подршци Сједињеним Државама, док су оператери ГЦХК-а стационирани у (тадашњој) Британској колонији Хонг Конг добили задатак да надгледају мреже противваздушне одбране Северног Вијетнама. [25][26]Током Фокландског рата, Британци су добијали обавештајне податке од својих пет савезника, попут Аустралије, као и од трећих страна попут Норвешке и Француске. [27][28]После Заливског Рата, техничар АСИС организације коришћен је за прислушкивање владиних канцеларија Кувајта.[29]

АСИС и ЦИА су 1950-их година заједнички организовали свргавање иранског премијера Мoхамеда Мосадika.[30][31][32][33] Шездесетих година СИС и ЦИА заједнички су организовали атентат на лидера Конгоанске независности Патриса Лумумбе. 1970-их година АСИС и ЦИА заједнички организовали збацивање председника Чилеа Салвадора Аљендеа. [34][35][36][37]Током протеста на тргу Тјенанмен 1989. године, АСИС и ЦИА учествовали су у операцији жута птица како би спасили дисиденте од кинеског режима.[38]

Открића о ЕЦХЕЛОН мрежи(1972-2000)[уреди | уреди извор]

Крајем 20.века, ЕЦХЕЛОН надзорна мрежа еволуирала је у глобални систем способан да пресретне огроман број приватних и комерцијалних порука, укључујући телефонске позиве, факсове, е-пошту и други промет података. То је учињено пресретањем комуникационих медија као што су сателитски пренос и Дајал-ап јавне телефонске мреже.[39]

У савезу Пет Очију постоје две врсте метода прикупљања информација: ПРИЗМ програм и апстрим систем за прикупљање података. ПРИЗМ програм прикупља информације о корисницима од технолошких фирми као што су Гугл, Епл и Микрософт, док апстрим систем прикупља информације директно из цивилних порука преко оптичких каблова и инфраструктуре кроз коју подаци пролазе, у реалном времену.[40] Програм је први пут откривен јавности 1972.године, када је бивши аналитичар за комуникације НСА рекао за магазин Рампартс да је НСА развила технологију која "може разбити све Совјетске кодове".[41] Дункан Кемпбел је 1988.године открио постојање ЕЦХЕЛОН-а у Њу Стејтсмену, као проширење УКУСА Споразума о глобалној интелигенцији сигнала (СИГИНТ). Чланак "Неко слуша", детаљно је описао како су се операције прислушкивања користиле не само у интересу "националне безбедности", већ су се редовно користиле и за корпоративну шпијунажу у корист америчког пословања и интереса. Овај чланак је прошао готово незапажено изван новинарских кругова.[42] 1996.године детаљан опис ЕЦХЕЛОН-а пружио је Новозеландски новинар Ники Хагер у књизи под називом "Тајна Моћ – улога Новог Зеланда у међународној шпијунској мрежи", коју је Европски парламент цитирао у извештају из 1998. године под називом "процена технологије политичке контроле". (PE 168.184).[43] Дана 16.марта 2000. године, парламент је позвао на резолуцију о пет очију и њиховој ЕЦХЕЛОН надзорној мрежи, која би, ако буде усвојена, позвала на "потпуно демонтирање ЕЦХЕЛОН-а".[44]

Три месеца касније, Европски парламент основао је привремени одбор за ЕЦХЕЛОН како би истражио ЕЦХЕЛОН надзорну мрежу. Међутим, према бројним европским политичарима, попут Ескоа Сепинена из Финске, ове истраге је ометала Европска комисија.[45]

У Сједињеним Америчким Државама, законодавци Конгреса упозорили су да се систем ЕЦХЕЛОН може користити за надгледање америчких грађана.[46] Америчка влада је 14.маја 2001. године отказала је све састанке са привременим Комитетом за ЕЦХЕЛОН.[47]

Британски прес ББЦ је у Мају 2001.године изјавио „Влада Сједињених Америчких Држава и даље одбија да призна да ЕЦХЕЛОН чак и постоји.”[24]

Рат против тероризма(од 2001)[уреди | уреди извор]

Након напада који се одиграо 11. септембра на Светски Трговински Центар и Пентагон, могућности посматрања пет очију знатно су проширене у оквиру глобалног рата против тероризма.

Уочи рата у Ираку, савез Пет Очију пратио је извештаје инспектора УН-а о наоружању Ханса Бликса. Канцеларију генералног секретара УН Кофија Анана прислушкивали су британски агенти.[48][49] Допис НСА детаљно је описао планове "Пет Очију" за појачано прислушкивање делегација шест земаља УН-а у оквиру кампање "прљави трикови" како би се извршио притисак на ових шест земаља да гласају за употребу силе против Ирака.[50][51][48]

СИС и ЦИА склопили су надзорно партнерство са либијским владаром Моамаром Гадафијем како би шпијунирали Либијске дисиденте на Западу у замену за дозволу да се Либија користи као база за вандредне рендиције.[52][53][54][55][56]

Пет Очију има приступ СИПРНет услузи, владине посебне верзије интернета почевши од 2010.године.[57]

У 2013.години, документи које је објавио бивши запослени НСА Едвард Сновден, открили су постојање бројних програма надзора које заједнички води алијанса Пет Очију. Следећа листа укључује неколико запажених примера примећених у медијима:

  • PRISM - Управљана од стране НСА у сарадњи са ГЦХК и АСД[58][59]
  • XKeyscore - Управљана од стране НСА уз помоћ АСД и ГЦСБ[60]
  • Tempora - Управљана од стране ГЦХК уз помоћ НСА[61][62]
  • MUSCULAR – Управљана од стране ГЦХК и НСА[63]
  • STATEROOM – Управљана од стране АСД, ЦИА, ЦСЕ, ГЦХК и НСА[64]

У марту 2014. године, Међународни Суд Правде (МС) наложио је Аустралији да заустави надзор над Источним Тимором. Ово означава прва таква ограничења наметнута чланици алијансе Пет Очију.[65]

У новембру 2020. године, савез Пет Очију критиковао је кинеска правила која су дисквалификовала изабране законодавце у Хонг Конгу.[66]

Такмичење са Кином(од 2018)[уреди | уреди извор]

Дана 1.децембра 2018. године, канадске власти на Међународном аеродрому у Ванкуверу ухапсиле су Менга Ванзхоуа, извршног директора Хуавеија, да би му се судило због оптужби за превару и заверу у Сједињеним Државама.[67] Кина је реаговала хапшењем двојице Канадских држављана. Према Јутарњој Пошти Јужне Кине, аналитичари су овај сукоб видели као почетак директног сукоба између кинеског руководства Кинеске Комунистичке Партије и чланова Савеза Пет Очију.[68] Током наредних неколико месеци, Сједињене Државе су увеле ограничења за трговину технологије са Кином.[69] На захтев Аустралијских парламентараца и Америчког државног секретара Мајка Помпеа, Влада Велике Британије најавила је да ће смањити присуство Хуавеијеве технологије у својој 5Г мрежи на нулу.[70][71] Новине су известиле да је Пекинг ове догађаје доживљавао као политички рат "вођен најстаријим обавештајним савезом на свету, савезом Пет Очију".[72][73][74]

Средином априла 2021. године, Новозеландска министарка спољних послова Нанаја Махута издала је саопштење да Нови Зеланд неће дозволити Савезу Пет Очију да диктира своје билатералне односе са Кином и да је Новом Зеланду непријатно проширити опсег обавештајне групе. Као одговор, аустралијска влада изразила је забринутост да Веллингтон подрива колективне напоре у борби против онога што сматра кинеском агресијом. Махутине примедбе подржала је Новозеландска премијерка Јасинда Ардерн, која је изјавила да, иако је Нови Зеланд и даље посвећен савезу Пет Очију, неће користити мрежу као своју прву тачку за комуникацију о питањима која нису везана за безбедност. Уредник часописа „Телеграф” Кон Кофлин и члан парламента британских конзервативаца Боб Сили критиковали су Нови Зеланд за подривање напора савеза Пет Очију на стварању јединственог фронта против Пекинга. Кинески Глобал Тајмс похвалио Нови Зеланд за оно што је ставио своје националне интересе изнад савеза Пет Очију.

Крајем априла 2021. године, Глобал Тајмс известио је да ће запослени у компанијама и организацијама за које се сматра да су "у ризику" од страног продора, и који путују у земље пет очију, бити под надзором кинеског Министарства државне безбедности. Ови запослени ће морати да обавесте кинеске власти о својим путовањима, агендама и састанцима са страним особљем. Остале мере безбедности укључују полагање "обуке за шпијунажу пре одласка" и остављање електронских уређаја код куће и довођење нових у иностранство. Ове мере су предузете током периода погоршања тензија између Кине и земаља са пет очију.[75][76]

Средином децембра 2021. године државни секретар Сједињених Америчких Држава Ентони Блинкен заједно са министрима спољних послова Аустралије, Канаде, Новог Зеланда и Уједињеног Краљевства, критиковали су заједничком изјавом недостатак кандидата из опозиције, закон о националној безбедности у Хонг Конгу и позвали Кину да поштује права и слободе човека у Хонг Конгу, у складу са Кинеско-Британском заједничком декларацијом. [77][78]Као одговор, кинеска влада је тврдила да су избори у Хонг Конгу поштени и критиковала је савез Пет Очију због мешања у унутрашње ствари Хонг Конга.[79][80]

Контроверза о дељењу података домаће шпијунаже[уреди | уреди извор]

Последњих година, документи алијансе Пет Очију открили су да намерно шпијунирају грађане једни других и међусобно деле прикупљене информације[15][14][13][12][81]. Шами Чакарбарти, директорка Групе за људска права Либерти, рекла је да Савез Пет Очију повећава способност држава чланица да међусобно преносе свој прљави посао једни другима. бивши службеник НСА Едвард Сновден описао је ФВЕИ као "наднационалну обавештајну организацију која није подложна законима својих земаља".[11]

Као резултат Сноуденових открића, савез Пет Очију био је предмет све већег броја контроверзи у различитим деловима света:

  • Канада: крајем 2013.године, канадски савезни судија Ричард Мосли оштро је замерио ЦСИС-у због препуштања надзора Канађана страним партнерским агенцијама. Пресуда на 51 страници тврди да су ЦСИС и друге канадске савезне агенције илегално привукле пет савезника у глобални надзор, задржавајући националне савезне судове у мраку.[82][83][84]
  • Нови Зеланд: 2014.године, Новозеландски парламент затражио је од НЗИС-а и ГЦСБ-а Новог Зеланда да разјасне да ли су примили било какве новчане доприносе од чланова Савеза Пет Очију. Обе агенције су задржале релевантне информације и одбиле да открију све могуће новчане доприносе од Алијансе Пет Очију.[85] Дејвид Канлајф, лидер Радничке странке, изјавио је да јавност има право на информације.[86]
  • Европска унија: почетком 2014. године, Комитет Европског парламента за грађанске слободе, правосуђе и унутрашње послове објавио је нацрт извештаја којим се потврђује да су Новозеландске и Канадске обавештајне агенције сарађивале са НСА у оквиру програма Пет Очију и можда активно размењивале личне податке грађана Европске Уније.[87][88]

Остале врсте интернационалне сарадње[уреди | уреди извор]

Почевши од оснивања Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства 1946.године, Савез се два пута проширио на Канаду 1948. и Аустралију и Нови Зеланд 1956. године, стварајући пет очију какве постоје до данас. Поред тога, постоје земље које се називају "спољни партнери" који своје обавештајне податке деле са Пет Очију, упркос томе што нису званични чланови. Док се Пет Очију заснива на конкретном споразуму са специфичним операцијама између пет земаља, слични споразуми о дељењу успостављени су независно и за специфичне сврхе; на пример, према Едварду Сноудену, НСА има "огромно тело" звано Канцеларија за спољне послове које се бави партнерством са страним земљама које су ван савеза.[89]

Шест Очију[уреди | уреди извор]

Неколико земаља били су потенцијални чланови "Пет Очију". Израел, Сингапур[90], Јужна Кореја и Јапан су сарађивали или настављају да сарађују са Савезом, иако формално ниједан од њих није члан. [91]Према Француском новинском часопису Лобс, Сједињене Америчке Државе су 2009.године предложиле Француској да се придружи уговору и формира следећи Савез шест очију. Француски председник Ницолас Саркози затражио је да Француска има исти статус као и остале чланице, укључујући потписивање "споразума о забрани шпијунаже". Овај предлог одобрио је директор НСА, али су га одбили директор ЦИА-е и председник Барак Обама, што је довело до одбијања Француске.[92]

У 2013.години објављено је да је Немачка заинтересована за придруживање Савезу Пет Очију. [93][94]У то време, неколико чланова Конгреса Сједињених Држава, укључујући Тим Рајан и Чарлс Дент, залагало се за улазак Немачке у Савез Пет Очију.[95]

Пет Очију Плус[уреди | уреди извор]

Од 2018.године, као део иницијативе која се понекад назива "Пет Очију Плус 3", Пет Очију удружило се са Француском, Немачком и Јапаном како би применило систем размене информација како би се супротставило претњама које произилазе из спољних активности Кине, као и Русије.[96][97] Пет очију Плус Француска, Јапан и Јужна Кореја деле информације о војним активностима Северне Кореје, укључујући балистичке ракете, као део споразума који се понекад назива и "Пет Очију Плус".[98]

Six Eyes Alliance

Девет Очију[уреди | уреди извор]

Мапа држава чланица алијансе Девет Очију

Девет Очију је друга организација коју чине исти чланови пет очију који раде са Данском, Француском, Холандијом и Норвешком.[99][100]

Четрнаест очију[уреди | уреди извор]

Мапа држава чланица алијансе Четрнаест Очију

Према документу који је објавио Едвард Сноуден, постоји још један радни споразум између 14 земаља, званично познат као СИГИНТ Сениори Европе, или "ССЕУР". [101]Ових" четрнаест очију " чине исти чланови Алијансе Девет Очију плус Белгија, Немачка, Италија, Шпанија и Шведска.[102][103]

Даља сарадња у размени обавештајних података[уреди | уреди извор]

Као што је назначила Британска непрофитна организација звана „Интернационална Приватност”, постоји низ обавештајних споразума о одређеним питањима који укључују неке или све горе поменуте земље и многе друге, као што су:[104][105]

  • Дељење одређеног простора између 41 земље која је формирала савезничку коалицију у Авганистану;
  • Заједнички напори земаља Пет Очију у "смислени сарадњи" за употребу рачунарских мрежа из Аустрије, Белгије, Чешке, Данске, Немачке, Грчке, Мађарске, Исланда, Италије, Јапана, Сассо, Холандије, Норвешке, Пољске, Португала, Јужне Кореје, Шпаније, Шведске, Швајцарске и Турске;
  • Бернски клуб: 17 чланова, укључујући углавном европске државе; Сједиљене Америчке Државе нису чланице;
  • Максиматор: обавештајни савез између Данске, Немачке, Француске, Холандије и Шведске
  • Антитерористичка група: шире чланство него 17 европских држава чланица Бернског клуба и укључује Сједиљене Америчке Државе;
  • Специјални комитет НАТО-а: састоји се од шефова служби безбедности 30 земаља чланица НАТО-а

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „"Five Eyes Intelligence Oversight and Review Council (FIORC)"”. 
  2. ^ Canadian Global Affairs Institute (на језику: енглески), 2022-04-08, Приступљено 2022-05-15 
  3. ^ „Center for Army Lessons Learned - Thesaurus”. web.archive.org. 2014-02-02. Приступљено 2022-05-15. 
  4. ^ „Department of Navy Chief Information Officer - Policy: PKI Interoperability with FVEY Partner Nations on the NIPRNet”. web.archive.org. 2014-02-01. Приступљено 2022-05-15. 
  5. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Приступљено 2022-05-15. 
  6. ^ „CANZUK anyone? : Diplomat Magazine” (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  7. ^ „The Sinews of Peace ('Iron Curtain Speech')”. International Churchill Society (на језику: енглески). 1946-03-05. Приступљено 2022-05-15. 
  8. ^ „Five Eyes and the Perils of an Asymmetric Alliance – AIIA”. Australian Institute of International Affairs (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  9. ^ „Q&A: What you need to know about Echelon” (на језику: енглески). 2001-05-29. Приступљено 2022-05-15. 
  10. ^ „BBC News | EUROPE | Echelon: Big brother without a cause?”. news.bbc.co.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  11. ^ а б „"Snowden-Interview: Transcript". Norddeutscher Rundfunk.”. 
  12. ^ а б „US and UK struck secret deal to allow NSA to 'unmask' Britons' personal data”. the Guardian (на језику: енглески). 2013-11-20. Приступљено 2022-05-15. 
  13. ^ а б „NSA 'offers intelligence to British counterparts to skirt UK law'”. the Guardian (на језику: енглески). 2013-06-10. Приступљено 2022-05-15. 
  14. ^ а б „British spy agency taps cables, shares with U.S. NSA - Guardian”. Reuters (на језику: енглески). 2013-06-21. Приступљено 2022-05-15. 
  15. ^ а б „Revealed: Australian spy agency offered to share data about ordinary citizens”. the Guardian (на језику: енглески). 2013-12-02. Приступљено 2022-05-15. 
  16. ^ „Perry, Nick (16 July 2013). "Experts say US spy alliance will survive Snowden"”. 
  17. ^ а б „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Приступљено 2022-05-15. 
  18. ^ „Diary reveals birth of secret UK-US spy pact that grew into Five Eyes”. BBC News (на језику: енглески). 2021-03-05. Приступљено 2022-05-15. 
  19. ^ „History of 5-Eyes – explainer”. the Guardian (на језику: енглески). 2013-12-02. Приступљено 2022-05-15. 
  20. ^ „Not so secret: deal at the heart of UK-US intelligence”. the Guardian (на језику: енглески). 2010-06-24. Приступљено 2022-05-15. 
  21. ^ а б „Not so secret: deal at the heart of UK-US intelligence”. the Guardian (на језику: енглески). 2010-06-24. Приступљено 2022-05-15. 
  22. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Приступљено 2022-05-15. 
  23. ^ Aldrich, Richard (2010-06-24). „Allied code-breakers co-operate – but not always”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  24. ^ а б „Q&A: What you need to know about Echelon” (на језику: енглески). 2001-05-29. Приступљено 2022-05-15. 
  25. ^ „GCHQ by Richard Aldrich, Securing the State by David Omand | Book reviews”. the Guardian (на језику: енглески). 2010-06-18. Приступљено 2022-05-15. 
  26. ^ Campbell, Duncan. „Inside Echelon”. heise online (на језику: немачки). Приступљено 2022-05-15. 
  27. ^ „How France helped us win Falklands war, by John Nott”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  28. ^ „Canberra spy link to MI6 alleged”. The Independent (на језику: енглески). 1994-02-23. Приступљено 2022-05-15. 
  29. ^ „Canberra spy link to MI6 alleged”. The Independent (на језику: енглески). 1994-02-23. Приступљено 2022-05-15. 
  30. ^ „British diplomats tried to suppress details of MI6 role in Iran coup”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  31. ^ Risen, James (2000-04-16). „SECRETS OF HISTORY: The C.I.A. in Iran -- A special report.; How a Plot Convulsed Iran in '53 (and in '79)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-05-15. 
  32. ^ „Declassified Documents Reveal CIA Role In 1953 Iranian Coup”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  33. ^ CNN, By Dan Merica and Jason Hanna. „In declassified document, CIA acknowledges role in 1953 Iran coup - CNNPolitics”. CNN. Приступљено 2022-05-15. 
  34. ^ „MI6 and the death of Patrice Lumumba”. BBC News (на језику: енглески). 2013-04-02. Приступљено 2022-05-15. 
  35. ^ „"Spymaster stirs spectre of covert foreign activities"”. 
  36. ^ „Questions over Australian involvement in Chile coup”. SBS News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  37. ^ „The Other 9/11”. The Other 9/11. Приступљено 2022-05-15. 
  38. ^ „Tiananmen Square: the long shadow”. Financial Times. 2014-06-01. Приступљено 2022-05-15. 
  39. ^ „Schmid, Gerhard (11 July 2001). "On the existence of a global system for the interception of private and commercial communications (ECHELON interception system), (2001/2098(INI))" (pdf – 194 pages). European Parliament: Temporary Committee on the ECHELON Interception System. Archived from the original on 26 December 2013. Retrieved 5 January 2013.”. 
  40. ^ June 6, Published:; 2013; July 10, Updated; 2013. „NSA slides explain the PRISM data-collection program”. The Washington Post (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  41. ^ „EX‐CODE ANALYST EXPLAINS HIS AIM”. The New York Times (на језику: енглески). 1972-07-19. ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-05-15. 
  42. ^ „Echelon | DuncanCampbell.org”. web.archive.org. 2015-09-28. Приступљено 2022-05-15. 
  43. ^ „STOA: Political control technologies - Summary of Interim Study”. web.archive.org. 1999-04-17. Приступљено 2022-05-15. 
  44. ^ „MOTION FOR A RESOLUTION on Echelon”. www.europarl.europa.eu (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  45. ^ „About Parliament”. About Parliament (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  46. ^ „Lawmakers Raise Questions About International Spy Network”. archive.nytimes.com. Приступљено 2022-05-15. 
  47. ^ Campbell, Duncan. „Echelon Chronology”. heise online (на језику: немачки). Приступљено 2022-05-15. 
  48. ^ а б „UK bugged Annan's office, says former minister”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). 2004-02-27. Приступљено 2022-05-15. 
  49. ^ „UK 'spied on UN's Kofi Annan'” (на језику: енглески). 2004-02-26. Приступљено 2022-05-15. 
  50. ^ „Revealed: US dirty tricks to win vote on Iraq war”. the Guardian (на језику: енглески). 2003-03-02. Приступљено 2022-05-15. 
  51. ^ „Ten years on what happened to the woman who revealed dirty tricks on Iraq war vote?”. the Guardian (на језику: енглески). 2013-03-03. Приступљено 2022-05-15. 
  52. ^ „Documents shed light on CIA, Gadhafi spy ties”. www.cnn.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  53. ^ „Libya: Gaddafi regime's US-UK spy links revealed”. BBC News (на језику: енглески). 2011-09-04. Приступљено 2022-05-15. 
  54. ^ Hauslohner, Abigail (2011-09-02). „Breaking News, Analysis, Politics, Blogs, News Photos, Video, Tech Reviews”. Time (на језику: енглески). ISSN 0040-781X. Приступљено 2022-05-15. 
  55. ^ „Files show MI6, CIA ties to Libya: reports”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). 2011-09-03. Приступљено 2022-05-15. 
  56. ^ „Libya: secret dossier reveals Gaddafi's UK spy links”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  57. ^ FIELD, MICHAEL (2010-12-02). „NZ way down the WikiLeaks queue”. Stuff (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  58. ^ „UK gathering secret intelligence via covert NSA operation”. the Guardian (на језику: енглески). 2013-06-07. Приступљено 2022-05-15. 
  59. ^ Dorling, Philip (2013-06-12). „Australia gets 'deluge' of US secret data, prompting a new data facility”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  60. ^ Dorling, Philip (2013-07-08). „Snowden reveals Australia's links to US spy web”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  61. ^ „Americans pay GCHQ £100m to spy for them, leaked NSA papers from”. The Independent (на језику: енглески). 2013-08-08. Приступљено 2022-05-15. 
  62. ^ „Exclusive: NSA pays £100m in secret funding for GCHQ”. the Guardian (на језику: енглески). 2013-08-01. Приступљено 2022-05-15. 
  63. ^ „Gellman, Barton; Soltani, Ashkan; Peterson, Andrea (4 November 2013). "How we know the NSA had access to internal Google and Yahoo cloud data". The Washington Post. Archived from the original on 4 February 2016. Retrieved 5 November 2013”. 
  64. ^ „Photo Gallery: Spies in the Embassy”. Der Spiegel (на језику: енглески). 2013-10-27. ISSN 2195-1349. Приступљено 2022-05-15. 
  65. ^ Allard, Tom (2014-03-03). „Australia ordered to cease spying on East Timor by International Court of Justice”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  66. ^ „Hong Kong: 'Five Eyes could be blinded,' China warns West”. BBC News (на језику: енглески). 2020-11-19. Приступљено 2022-05-15. 
  67. ^ „Meng Wanzhou: Questions over Huawei executive’s arrest as legal battle continues”. BBC News (на језику: енглески). 2020-10-31. Приступљено 2022-05-15. 
  68. ^ „China in brace position as Five Eyes form united front”. South China Morning Post (на језику: енглески). 2020-06-14. Приступљено 2022-05-15. 
  69. ^ Swanson, Ana (2019-10-23). „Trump Officials Battle Over Plan to Keep Technology Out of Chinese Hands”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-05-15. 
  70. ^ Bourke, Latika (2020-02-07). „Australian MP delivers stunning rebuke to UK's Dominic Raab on Huawei”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  71. ^ „Mike Pompeo praises UK decision to remove Huawei from 5G network”. the Guardian (на језику: енглески). 2020-07-21. Приступљено 2022-05-15. 
  72. ^ „'Cosying up to China': NZ faces bitter attack over Five Eyes comments”. NZ Herald (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  73. ^ „China heaps praise on Nanaia Mahuta's 'remarkable' Five Eyes comments”. Newshub (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  74. ^ Bourke, Latika (2021-04-23). „Jacinda Ardern savaged as British Parliament declares treatment of Uyghurs ‘genocide’”. Stuff (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  75. ^ Auto, Hermes (2021-04-27). „China announces measures to prevent foreign spying in companies | The Straits Times”. www.straitstimes.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  76. ^ „China imposes strict anti-espionage measures on staff visiting New Zealand, Five Eyes nations”. Newshub (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  77. ^ „Joint Statement on Hong Kong Legislative Council Elections”. United States Department of State (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  78. ^ „Hong Kong elections spark G7, EU, Five Eyes condemnation”. South China Morning Post (на језику: енглески). 2021-12-21. Приступљено 2022-05-15. 
  79. ^ „China imposes strict anti-espionage measures on staff visiting New Zealand, Five Eyes nations”. Newshub (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  80. ^ „China accuses New Zealand and Five Eyes of interference over criticism of Hong Kong legislative elections | RNZ News”. web.archive.org. 2021-12-22. Приступљено 2022-05-15. 
  81. ^ „NSA files: Australian spies scooped up thousands of email accounts to help US”. the Guardian (на језику: енглески). 2013-10-16. Приступљено 2022-05-15. 
  82. ^ Freeze, Colin (2013-12-20). „Canada’s spy agencies chastised for duping courts”. The Globe and Mail (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  83. ^ „National Post”. nationalpost (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  84. ^ „CSIS asked foreign agencies to spy on Canadians, kept court in dark, judge says”. web.archive.org. 2013-12-22. Приступљено 2022-05-15. 
  85. ^ „Spy agencies silent over funding”. RNZ (на језику: енглески). 2014-02-24. Приступљено 2022-05-15. 
  86. ^ „Spy agencies silent over funding”. RNZ (на језику: енглески). 2014-02-24. Приступљено 2022-05-15. 
  87. ^ „European report calls for review of data sharing with Canada over spy concerns”. web.archive.org. 2014-02-21. Приступљено 2022-05-15. 
  88. ^ „"DRAFT REPORT on the US NSA surveillance programme, surveillance bodies in various Member States and impact on EU citizens' fundamental rights and on transatlantic cooperation in Justice and Home Affairs" (PDF). European Parliament. 8 January 2014. Archived (PDF) from the original on 24 January 2014. Retrieved 14 February 2014.” (PDF). 
  89. ^ „Interview with Whistleblower Edward Snowden on Global Spying”. Der Spiegel (на језику: енглески). 2013-07-08. ISSN 2195-1349. Приступљено 2022-05-15. 
  90. ^ Dorling, Philip (2013-11-24). „Singapore, South Korea revealed as Five Eyes spying partners”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  91. ^ „Japan lends its vision to 'Five Eyes' intelligence alliance”. Nikkei Asia (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  92. ^ „EXCLUSIF. Comment la France écoute (aussi) le monde”. L'Obs (на језику: француски). 2015-07-01. Приступљено 2022-05-15. 
  93. ^ Martin, Adam. „NSA: Germany Was ‘a Little Grumpy’ About Being Left Out of Spying Club”. Intelligencer (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  94. ^ Sanger, David E.; Mazzetti, Mark (2013-10-25). „Allegation of U.S. Spying on Merkel Puts Obama at Crossroads”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-05-15. 
  95. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „US lawmakers push for German entrance to Five Eyes spy alliance | DW | 22.11.2013”. DW.COM (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  96. ^ „Five Eyes intel group ties up with Japan, Germany, France to counter China in cyberspace”. Mainichi Daily News (на језику: енглески). 2019-02-04. Приступљено 2022-05-15. 
  97. ^ „Exclusive: Five Eyes intelligence alliance builds coalition to counter China”. Reuters (на језику: енглески). 2018-10-12. Приступљено 2022-05-15. 
  98. ^ Panda, Ankit. „‘Five Eyes’ Countries Eye Expanded Cooperation Amid North Korea Challenges”. thediplomat.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  99. ^ „Denmark is one of the NSA's '9-Eyes' - News - The Copenhagen Post”. web.archive.org. 2013-12-19. Приступљено 2022-05-15. 
  100. ^ „NSA-GCHQ cyberspy leaks: A glossary”. BBC News (на језику: енглески). 2014-01-28. Приступљено 2022-05-15. 
  101. ^ „Rensfeldt, Gunnar (11 December 2013). "Read the Snowden Documents From the NSA". Sveriges Television. Archived from the original on 9 February 2014. Retrieved 14 February 2014.”. 
  102. ^ „Denmark is one of the NSA's '9-Eyes' - News - The Copenhagen Post”. web.archive.org. 2013-12-19. Приступљено 2022-05-15. 
  103. ^ „NSA-GCHQ cyberspy leaks: A glossary”. BBC News (на језику: енглески). 2014-01-28. Приступљено 2022-05-15. 
  104. ^ „The Five Eyes Fact Sheet | Privacy International”. web.archive.org. 2017-10-16. Приступљено 2022-05-15. 
  105. ^ Author, No (2013-10-27). „NSA asked Japan to tap regionwide fiber-optic cables in 2011”. The Japan Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:BluriVision/песак&oldid=24549529”