Биљана Србљановић

Из Википедије, слободне енциклопедије

Биљана Србљановић

рођена: 15. октобар 1970.
Стокхолм (Шведска)

Биљана Србљановић (рођена 15. октобра 1970. године у Стокхолму) је српска драмска списатељица и политичарка.

Њен драмски рад карактерише политичка ангажованост и оштра критика савременог друштва[1]. У политици, позната је по бескомпромисно проевропском ставу, либералним схватањима и подршци мањинским и ЛГБТ правима.

Садржај

[уреди] Живот

Биљана је рођена 15. октобра 1970. године у Стокхолму, у Шведској[2]. Дипломирала је драматургију 1995. године на Факултету драмских уметности у Београду, где данас предаје. Од средине деведесетих година, њених пет од укупно шест драма преведено је на двадесет страних језика и изведено у преко педесет позоришта у Европи и Америци[3].

Удата је за Габријела Келера, бившег амбасадора Републике Француске у Београду. Биљана је у крвном сродству са бившим лидером босанских Срба, Радованом Караџићем. О том сродству, она је изјавила: да се преко крви само преносе вируси, алудирајући да није идеолошки блиска њему. [4]

[уреди] Политички ангажман

Биљана Србљановић на календару Квирије за 2007.

Чланица је политичког савета Либерално-демократске партије. Позната је по својим либералним ставовима и подршци мањинских и ЛГБТ права. Кандидована је за градоначелницу Београда на локалним изборима 2008. године на листи ЛДП-а[5].

[уреди] Стваралаштво

Њен драмски рад карактерише политичка ангажованост и бескомпромисно проевропски став као и оштра критика савременог друштва[1], јер како она каже, „политичка и социјална димензија сасвим је неодвојива од људског бића“[6]. Иако је дело Биљане Србљановић с почетка било критика Србије из доба Милошевића, она се не ограничава само на критику сопствене земље[1]. Према речима аустријске критичарке Корнелије Нидермајер, оштрица Биљане Србљановић је окренута увек ка окружењу у ком се налази. Њена дела су настала из "снажног личног доживљаја окружења у ком се налази.[1]". Док је живела у Србији, њена критика је била окренута ка српском друштву (Београдска трилогија, Породичне приче, Пад), да би јој, кад је отишла из Србије и почела да упознаје европско друштво као и након посете САД, мета постало друштвено устројство тзв. "првог света" и њихов начин живота, конкретно, наличје уједињене Европе (представа Супермаркет), или "амерички сан" (представа Америка, други део)[1]. Алмут Вагнер, драмска списатељица из Хамбурга каже "да нико не зна да описује и анализира тако добро феномене историјских заокрета, транзиције између две ере, као Биљана.[1]"

Међутим, политичка и друштвена критика нису једина тема Биљане Србљановић. Њене драме такође говоре и о интимнијим и личнијим проблемима савременог човека као што су породични и међугенерацијски односи и сукоби. Додуше, сама политичност њених драма се управо базира на сукобу генерација. У последњим драмама се такође говори и о неким чисто метафизичким темама као што су усамљеност, старење и нарочито смрт[7].

Према Србљановићки, драмска књижевност такође потпада под литературу, те је разбијање јединства места и јединства времена сасвим прихватљиво за гледаоца који више не жели да гледа хронолошки уверљиво позориште, већ га занима да на сцени види себе, своје окружење, своје личне проблеме и да све то буде уверљиво приказано[6]. О структури своје драме, Србљановићка каже:

Викицитати „Ја пишем о својим осећањима, кошмарима сновима, о својим првим борама, о ожиљцима који зарастају на свима нама а да их никада нико не лечи, о својим разочарењима и промашеним илузијама и уопште ме не занима да томе намећем некакав лажни калуп некакве превазиђене форме. Позориште чине уверљиви ликови који нешто уверљиво раде и то је једино што је важно.[6]“
({{{2}}})

Написала је седам позоришних комада:

Као глумица се појавила у неколико филмова[8]:

Као студент Академије написала је сценарио за 13 епизода серије Отворена врата[9], која на хумористичан начин говори о животу једне грађанске породице. Такође је као студент писала драмске критике у десничарском и четничком часопису „Погледи“.[10].

[уреди] Београдска трилогија

Београдска трилогија је био први позоришни комад који је написала и чија је премијера била 1997. у Југословенском драмском позоришту у режији Горана Марковића. Ова драма говори о проблемима дијаспоре пратећи неколико група српских емиграната кроз Праг, Сиднеј и Лос Анђелес. Сцене су кратке и висцералне, дијалози брзи са мало речи али веома ефектни[3].

Представа се играла и у другим земљама као што су Немачка, Аустрија, Швајцарска, Белгија и скандинавске земље. У САД је била премијерно приказана 19. априла 2004. у Вашингтону, у режији Роберта Макнамаре, уметничког директора Театра Сцена који је извео представу. У програму представе се наводи да се ради о делу "једног од најталентованијих младих писаца Европе и снажном погледу на теме рата и емиграције"[11].

[уреди] Породичне приче

Породичне приче је њена друга представа која се премијерно давала у априлу 1998. у Атељеу 212. Представа је добила награду на фестивалу у Новом Саду. Биљана Србљановић је 1. децембра 1999. године постала први страни писац добитник немачке награде Ернст Толер[12]. Анселм Вебер је поставио ову представу у хамбуршком позоришту Дојчес Шаушпилхаус (нем. Deutsches Schauspielhaus), да би убрзо постала део редовног репертоара у 25 немачких позоришта[12] (Хамбург Шпилхаус, Камершпиле Минхен, Немачко позориште у Берлину, Штутгарт Шаушпил, итд). Такође је играна и у Пољској (Театар Гротоцки Вроцлава), Словенији, САД у Јеил Репертори Театру (енгл. Yale Repertory Theater) и другим европским државама[12].

[уреди] Дневници

Током прве три недеље НАТО бомбардовања Југославије, из Београда пише дневник за дневни лист Ла Република. Ти текстови су такође објављени и недељнику Шпигел (број 17/1999) а у Италији их је објавила издавачка кућа Балдини&Кастолди[12], као и Гардијан. У тим дневницима приказивала је сву бесмисленост рата и квазипатриотизма на просторима бивше Југославије као и трагедију српског народа за коју је по њеном мишљењу, један од главних криваца Слободан Милошевић[13]. Међутим, она такође сматра да Милошевић није једини кривац за српску трагедију и истиче како велики део кривице лежи на несвесности самог народа који је, упркос превари на изборима, терору и тоталном уништењу економије, ипак одржао овог човека на власти читаву деценију.[13]

[уреди] Пад

Пад је био њен трећи позоришни комад завршен децембра 1999. Премијерно је приказан на фестивалу Будва Град-театар јула 2000. У августу 2000, Биљана Србљановић је позвана на Фестивал у Бисану, где је Жан Клод Берути поставио на сцену Пад, а Евелин Диди Леже Породичне приче[12].

[уреди] Супермаркет

Супермаркет је позоришни комад који је премијерно приказан на фестивалу у Бечу 2001, у режији Томаса Остермајера, да би затим ова представа постала део редовног репертоара бечког позоришта Бургтеатар[14].

Супермаркет је мелодрама, то јест, „сапунска опера“ по речима саме Србљановићке[15]. у овом делу, Србљановићка оштро критикује Запад и неолибералне заблуде постнационалистичке Европе, са посебним освртом на потребу да се аутсајдер, нарочито ако долази с Балкана, категорише као опскурни, ирационални ратни хушкач[1]. Имигрант, аутсајдер, жељан да створи нови дом и да се уклопи у друштво у ком се налази, међутим, колико год се трудио, ипак никад не успева да достигне свој нови, безбедни и признати идентитет[1] захваљујући предрасудама на које ни модерна и напредна Европа није имуна.

Главни лик је Лео, источноевропски имигрант који живи негде у Западној Европи и који улази у времеплов. Он седам пута проживљава исти дан – четврти новембар 1999. Србљановићка користи амнезију да изрази поенту — ликови се не сећају шта су радили претходног дана, осим Леа који такође користи ту ситуацију: измислио је свој идентитет. Из огромне жеље да буде херој измислио је сам себи биографију источноевропског дисидента. Супермаркет је комад о очајној и комичној намери да се одржи ова илузија. Када коначно посустаје, спреман на самоубиство, стицајем околности он ће заиста и постати херој[1].

[уреди] Америка, други део

Америка, други део је њен пети позоришни комад довршен крајем 2003. у коме критикује „амерички сан“. Радња се одвија у Њујорку, након 11. септембра и великог терористичког напада Ал Каиде. Према речима Томаса Остермајера, Биљана Србљановић овом драмом говори да је: „...прва жртва, као и увек, била истина. Друга је била солидарност која се изгубила међу људима. Још један нови рат – овога пута глобалан – нема свој почетак нити крај. Сан је, насупрот томе, изгледао сасвим другачије: бити слободан. Али не по цену подељеног друштва које се може свести на једини, препознатљив, заједнички именитељ: жељу за профитом.“[1]

[уреди] Скакавци

Скакавци је драма из 2005. године коју је Србљановићка написала по наруџбини Југословенског драмског позоришта и која говори о проблемима старих људи. Премијерно је приказана 26. априла 2005. на Великој сцени ЈДП-а[16]. Ова драма јој је донела два веома значајна признања: Европску награду за нову позоришну уметност, једну од најважнијих награда за драмско стваралаштво[1], као и титулу најбољег страног писца у сезони 2005/2006 коју додељује немачки часопис Театар хојте[16].

У образложењу за доделу Европске награде стоји:

Викицитати „За њу и за народ њене земље који је толико патио, епитет Европске награде сигурно највише значи као потврда чињеници да су Срби присутни и да ће увек бити присутни на овом континенту. Више него било ко од њених претходника, ова списатељица је учинила Балкан ближим Европи и нагнала нас да размишљамо колико од балканског духа има у нашим душама. Њен глас снажно одјекује целим континентом.[1]“
({{{2}}})

Ова драма уједно чини Биљану Србљановић првим савременим драматургом из Србије чија је представа постављена у Загребачком казалишту младих[17]. Премијера је била 3. марта 2006[18].

[уреди] Награде

Поред већ поменутих освојила је и следеће награде: награде „Слободан Селенић“, Освајање слободе, Стерија, 2007. добитница Статуете Јоаким Вујић коју Књажевско-српски театар додељује сваке године, на Сретење, 15. фебруара, награда „Нова позоришна реалност“ у оквиру манифестације „Premio Europa“, Одломак из образложења за награду "Premio Europa": "Живећи у Србији и истовремено у Европи Биљана Србљановић није била нимало љубазна са својим сународницима: у "Београдској трилогији" разоткрила је сав њихов вешто скриван двоструки морал; затим, с бесом слика њихову карикатуру у "Породичним причама". (...) Срчана, отворена и безобзирна, не ограничава се само на критику своје земље. У "Супермаркету" је окренула наопачке површни свет западне Европе... а не недостаје јој смелости ни у критици Америке у истоименом делу, где сазрева њена способност за психолошку конструкцију ликова. (...) Биљана Србљановић није једина политички ангажована позоришна списатељица која сурово критикује режим своје земље и народ који га подржава. [19]

[уреди] Напомене

  1. ^ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Време:Европска позоришна награда Биљани Србљановић. Европа овде.Време бр. 852
  2. ^ B92.net: Borba za gradonačelnika Beograda
  3. ^ 3,0 3,1 Aleksandar Lukač.Invitation to an Exorcism:An analysis of audience response to the reading of Biljana Srbljanović's Belgrade Trilogy at Harbourfront Studio Theatre in Toronto, Ontario.
  4. ^ ЛДП Земун: БС за БГ
  5. ^ Б92: ЛДП: Биљана Србљановић за Београд
  6. ^ 6,0 6,1 6,2 Време, бр 748. Интервју са Биљаном Србљановић. Ожиљци на свима.
  7. ^ Б92.Култура.Позориште. О представи. Биљана Србљановић. Награда нова позоришна уметност.
  8. ^ ИМДб Биљана Србљановић
  9. ^ Биљана Србљановић на IMDb-у
  10. ^ НИН 21.03.2008 [1]
  11. ^ Српство. Вести. 23. април 2004.
  12. ^ 12,0 12,1 12,2 12,3 12,4 Teatre Barcelona.Qui és qui?
  13. ^ 13,0 13,1 Guardian:Diary of a defiant Serb. 15. maj 1999.
  14. ^ Дневни културни инфо: Биљана Србљановић
  15. ^ „Желела сам да свако зајебе свакога, да свако лаже свакога, и да свако мрзи свакога. Али да ипак сви зависе једни од других, тако да све то буде измешано. То је сапунска опера.“ Време, бр. 852. Европа овде. Иван Меденица.
  16. ^ 16,0 16,1 B92.net: Нови успех Биљане Србљановић
  17. ^ Радио 101:Интервју са Биљаном Србљановић, објављен 23.фебруара 2006.
  18. ^ Национал. Биљана Србљановић - поп звијезда еуропског театра у Загребу
  19. ^ Превод дела текста са сајта Награда Европе на италијанском

[уреди] Спољашње везе


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B“
Направи књигу