Нина Марковић Казе

С Википедије, слободне енциклопедије
Проф. др
Нина Марковић Казе
Лични подаци
Датум рођења(1983-07-20)20. јул 1983.
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
ПребивалиштеСиднеј, Нови Јужни Велс, Аустралија
Држављанствосрпско, аустралијско
Религијаправославље
Образовањедоктор политикологије, Аустралијски национални универзитет
Породица
СупружникАдам Казе
Научни рад
Пољеисторија европских интеграција, европско-аустралијски односи, српска дијаспора, италијански језик
ИнституцијаУниверзитет Маквори

Нина Марковић Казе (енгл. Nina Marković Khaze; Београд, 20. јул 1983), српска је научница, политичка аналитичарка, новинарка и песникиња, која живи и ради у Сиднеју. Ауторка је научних и стручних радова, рецензија, чланака и књига поезије, које су осим на српском објављене и на италијанском, енглеском и немачком језику.[1][2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Нина Марковић Казе је рођена у главном граду Србије, где је одрасла и стекла основно образовање. У Аустралији живи од 1999. године и средњу школу је завршила у Перту. На „петом континенту” је дипломирала и магистрирала на студијама дипломатије и италијанског језика, а потом докторирала политикологију на Аустралијском националном универзитету. Тема дисертације јој је била „Историјски пресек дипломатских односа Србије и Европске уније”. Поред тога, објавила је више од сто политиколошких научних и стручних радова, рецензија и чланака, али и две вишејезичне збирке песама, које пише од детињства.[3]

Била је виши истраживачки сарадник за Европу и Блиски исток у федералном Парламенту Аустралије, парламентарни делегат за пацифичке државе[4] и председник Асоцијације европских студија Аустралије и Новог Зеланда, а сада је ванредни професор на Департману за безбедносне студије и криминологију Универзитета Маквори у Сиднеју,[1] директор за комуникације у правно-имиграционој фирми, новинар редакције програма на српском језику државног радија „Ес-Би-Ес” (енгл. SBS Radio) и члан Извршног одбора Аустралазијског удружења за комунистичке и посткомунистичке студије.[2]

Један је од оснивача и члан управног одбора Српског већа Аустралије (енгл. Serbian Council of Australia – SCOFA), политички активног удружења Срба у тој земљи. У оквиру њега је 2022. предводила највеће истраживање јавног мњења српске заједнице. Такође, била је изасланик Већа на састанцима са представницима аустралијске владе, локалних институција и медија о важним питањима која се тичу српске дијаспоре у Аустралији.[5]

Нина Марковић Казе и амерички алерголог и имунолог др Даглас Џоунс (енгл. Douglas H. Jones) су 2023. основали биотехнолошку компанију „Immunity Group Australia”, која настоји да пронађе нова решења за превенцију, дијагностику и елиминацију нутритивних алергија. Она је главни уредник часописа „Allergies, Immunity & Microbiome News”, независног гласа научне заједнице на пољу алергологије, имунологије и истраживања микробиома. Чланица је и удружења „AusBiotech”, главног индустријског тела на пољу биотехнологије у Аустралији.[6]

Библиографија (избор)[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Раскршће (енгл. The Crossroads) – на четири језика: српском, италијанском, енглеском и немачком (Sigra Star, Београд, 2010)
  • Не буди ме док сањам (енгл. Donʼt Wake Me Up While I’m Dreaming) – на три језика: српском, италијанском и енглеском (Sigra Star, Београд, 2015)

Научни радови[уреди | уреди извор]

  • „Улога и утицај Русије на Балкану у 21. веку” – у часопису за књижевност, уметност и културу „Свеске”, бр. XXII (101), стр. 108–117 (Мали Немо, Панчево, 2011)
  • „The role of pro-reform civil society in Serbia’s accession to the EU: oppositional discourses, watchdog role and EU advocacy” – у часопису „Australian and New Zealand Journal of European Studies”, бр. 10 (3), стр. 24–48 (Асоцијација европских студија Аустралије и Новог Зеланда, 2018)
  • „The Challenge of „Mega-truths“ and Collective Memory in Historical Research – the Congress of Berlin (1878) as a Case Study” – у тематском зборнику међународног значаја „Методолошки изазови историјске науке”, стр. 221–236 (Косовска Митровица, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2018) – уредници: Здравко Делетић и Далибор Елезовић
  • „The importance of understanding national-ethnic narratives in Kosovo for peace negotiations” – у међународном тематском зборнику „Хронотоп Косова и Метохије у науци и уметности”, стр. 119–129 (Лепосавић, Институт за српску културу, 2018) – уредници: Драган Танчић, Јасмина Ахметагић и Далибор Елезовић
  • „European Diplomacy in Crisis – Lessons from the Congress of Berlin of 1878” – у књизи „Reform, Revolution and Crisis in Europe – Landmarks in History, Memory and Thought” (Routledge, 2019) – уредници: Bronwyn Winter и Cat Moir
  • „The EU’s stability-democracy dilemma in the context of the problematic accession of the Western Balkan states” – у часопису „Journal of Contemporary European Studies”, бр. 29 (2), стр. 169–183 (Routledge, 2021) – у коауторству са Николасом Росом Смитом и Мајом Ковачевић
  • „Fleeing Communism – Yugoslav and Vietnamese Post-War Migration to Australia and Changes to Immigration Policy” – у књизи „30 Years Since the Fall of the Berlin Wall”, стр. 405–425 (Springer Singapore, 2020) – у коауторству са Адамом Казеом; уредници: Alexandr Akimov и Gennadi Kazakevitch
  • „Is China’s rising influence in the Western Balkans a threat to European integration?” – у часопису „Journal of Contemporary European Studies”, бр. 29 (2), стр. 234–250 (Routledge, 2021) – у коауторству са Стивеном Вангом
  • „Perceptions of the EU in the Western Balkans Vis-à-vis Russia and China” – у часопису „European Foreign Affairs Review”, бр. 27 (1), стр. 81–108 (Wolters Kluwer, 2022)

Стручни радови[уреди | уреди извор]

  • „Europe’s big bonds and the prospect of a boon for Australia” (The Interpreter, Lowy Institute, 2020) – коаутор[7]
  • „Trump’s gambit in the Balkans” (The Interpreter, Lowy Institute, 2020) – коаутор[8]
  • „Russia-US relations in 2021: Key things to watch out for” (The Interpreter, Lowy Institute, 2021) – коаутор[9]
  • „The Balkans are China’s New Gateway to Europe” (Australian Institute of International Affairs, 2021)[10]
  • „Non-aligned movement 2.0: a view from Australia” (Serbian Monitor, 2021)[11]
  • „There is life in the Non-Alignment Movement yet” (The Interpreter, Lowy Institute, 2021)[12]
  • „Power plays: the growing competition to fuel energy transitions” (The Interpreter, Lowy Institute, 2022)[13]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б О Нини Марковић Казе на сајту Универзитета Маквори у Сиднеју, Macquarie University. Посећено: 22. марта 2022.
  2. ^ а б О Нини Марковић Казе на сајту Института „Lowy”, Lowy Institute. Посећено: 22. марта 2022.
  3. ^ а б „Србија и млада српска дијаспора у Аустралији: међусобна очекивања”, РТС, 1. јун 2018. Посећено: 22. марта 2022.
  4. ^ „Српкиња најмлађи члан аустралијског парламента” Вечерње новости, 26. јун 2012. Посећено: 22. марта 2022.
  5. ^ Serbian Council of Australia (SCOFA).
  6. ^ „Allergies, Immunity & Microbiome News”, бр. 1, еДијаспора, јул 2023. Посећено: 22. јула 2023.
  7. ^ „Europe’s big bonds and the prospect of a boon for Australia”, The Interpreter, Lowy Institute, 24. август 2020. Посећено: 22. марта 2022.
  8. ^ „Trump’s gambit in the Balkans”, The Interpreter, Lowy Institute, 16. септембар 2020. Посећено: 22. марта 2022.
  9. ^ „Russia-US relations in 2021: Key things to watch out for”, The Interpreter, Lowy Institute, 22. јануар 2021. Посећено: 22. марта 2022.
  10. ^ „The Balkans are China’s New Gateway to Europe”, Australian Institute of International Affairs, 7. октобар 2021. Посећено: 22. марта 2022.
  11. ^ „Non-aligned movement 2.0: a view from Australia”, Serbian Monitor, 18. октобар 2021. Посећено: 22. марта 2022.
  12. ^ „There is life in the Non-Alignment Movement yet”, The Interpreter, Lowy Institute, 25. октобар 2021. Посећено: 22. марта 2022.
  13. ^ „Power plays: the growing competition to fuel energy transitions”, The Interpreter, Lowy Institute, 27. јануар 2022. Посећено: 22. марта 2022.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]