Петар Арачић
Из Википедија
Петар Арачић (* 25. јуна 1885. Београд - † 1958. Лондон) је био официр, учесник Првог светског рата и дипломата. Син генерала Вукомана Арачића прослављеног команданта Ужичке војске у Првом светском рату, брат Миливоја Арачића, политичара.
Садржај |
[уреди] Каријера
После шест разреда гимназије у Београду, Књажевцу и Зајечару (1902), завршио је Нижу школу Војне академије. Касније је завршио и Вишу школу војне академије са генералштабном припремом. У чин пешадијског потпоручника произведен је 1906. а у чин капетана II класе 1913.
[уреди] Први светски рат
Учествовао је у ратовима од 1912. до 1918. Био је на дужностима командира 2. чете и заступник команданта 2. батаљона у 18. пешадијском пуку првог позива. Од 1916. до 1919. био је на дужности помоћника начелника штаба Шумадијске дивизије I позива, начелника штаба 2. пешадијске бригаде Вардарске дивизије и 1. пешадијске бригаде Моравске дивизије. У чин мајора унапређен је 1918. године.
[уреди] Између два рата
После Првог светског рата обављао је дужности команданта батаљона пешадијске подофицирске школе (1920), начелника штаба 1. коњичке дивизије (1922-1923), начелника штаба коњичке инспекције (1923-1924), начелника штаба Дунавске дивизијске области (1924-1926). После усавршавања језика у Француској (1926-1927), као члан Југословенске мисије, унапређен је у чин пуковника (1927), једно време 1927. год. био је и Начелник штаба Брегалничке дивизијске области а затим и војни изасланик у Пољској (1927-1928).
Током 1928-29 поново је начелник штаба Дунавске дивизијске области, а затим инструктор на вишој школи војне академије, затим 1930-31 командни официр 56-те регименте и у међувремену и начелник образовног оделења генералштаба. Од 1931. до 1936. био је вршилац дужности начелника Обавештајног одељења Генералштаба и унапређен у чин бригадног генерала (1933). Командант Дунавске дивизијске области постао је 1936. и ту дужност обављао је до 1938. У чин дивизијског генерала унапређен је септембра 1937. До пензионисања крајем 1940. обављао је дужност команданта Боке Которске.
[уреди] Други светски рат и одлазак из земље
Почетком рата, априла 1941. године, опозван је из пензије и постављен за заменика Команданта приморске армијске области. Након априлског слома са владом краља Петра другог избегао је у Велику Британију где је и умро 1958. године. Његов гроб се налази на гробљу Кензал Грин, на северу Лондона.
[уреди] Признања
- Орден југословенске круне II, III и IV степена
- Орден Карађорђеве звезде IV степена
- Орден Белог орла са мачевима IV и V степена
- Орден Белог орла V степена
- Орден Светог Саве IV и V степена
- различита румунска, пољска, грчка, белгијска, бугарска и француска одликовања
[уреди] Дела
Петар је у својој каријери написао и три књиге, војних уџбеника:
- Тактика; Елементарни део 1-2. Београд, 1923.
- Тактика; Маневарска и рововска борба, Београд, 1931.
- Тактика пешадије и коњице, Београд, 1931.
