Шатровачки говор

Из Википедије, слободне енциклопедије
западнојужнословенски
језици, наречја и изговори
стандардни национални језици
српски · хрватски · словеначки
бошњачки (босански) · црногорски
раније: српскохрватски
наречја
штокавско · кајкавско
чакавско · торлачко
изговори
екавски · ијекавски · икавски
Источно штокавски дијалекти
шумадијско-војвођански
источнохерцеговачки
зетско-јужносанџачки
косовско-ресавски
(смедеревско-вршачки)
призренско-тимочки
(призренско-јужноморавски
сврљишко-заплањски
тимочко-лужнички)
Западно штокавски дијалекти
источнобосански
млађи икавски
славонски
локални говори,
социолекти, жаргон и остало

нашински · ужички · црнотравски · шатровачки
англосрпски · ромско-српски
буњевачки · шокачки
п  р  у

Шатровачки говор (често погрешно називан шатровачки језик) је жаргон у српском, хрватском, и бошњачком језику. Распрострањеност шатровачког у регионима примјене српско-хрватско-бошњачког језичког простора је неравномјерна. Највише се користи у већим урбаним центрима - Београду, Загребу и Сарајеву - затим мањим градовима Србије и Босне и Херцеговине, Славонији и Истри. Шатровачког готово да нема у Хрватском Загорју и Црној Гори. Широко је распрострањен и у свакодневној употреби у неформалном говору, поготову међу младим људима, али и међу онима који желе да „остану млади“. Име „шатровачки“ долази од ромског „шатра“ што је дакле у почетку означавало ромске ријечи које су ушле у српскохрватски језик.

Свака генерација има „свој“ шатровачки језик.

Нове ријечи у шатровачком се стварају пермутовањем слогова. На пример, реч пиво постаје вопи. Нова ријеч има исто значење као и оригинална. Неке ријечи се чешће користе у шатровачкој верзији од других, али не постоји правило.

Шатровачки говор је веома коришћен у затворским заједницама где је потребно да се размјењују информације које се тешко могу разумјети од стране формалног затворског система. У том случају обично се додаје још један слог између пермутованих слогова који отежавају препознавање конкретне ријечи - поруке.

Сличне језичке игре постоје и у верлану (француски) и весрану (аргентински шпански).

Примјери шатровачких реченица[уреди]

Брате, нећу да играм фудбал.
Тебра, ћуне да играм дбалфу.
Пази брате, мурија!
Зипа тебра, ријаму!

Примери шатровачких речи[уреди]

  • кежва - жваке
  • мојне! - немој
  • тебра - брате
  • ганци - циган
  • љаксе - сељак
  • зипа - пази
  • тенкре - кретен
  • Тарми Рићми - Митар Мирић (турбо-фолк певач)
  • вугла - глава
  • вутра - трава (дрога)
  • вопи - пиво
  • воздра - здраво
  • конза - закон
  • дбалфу - фудбал
  • вуспра - справа
  • Довла - Владо (мушко име или надимак)
  • Шоне - Неша (мушко име или надимак)
  • Шоми - Миша или Мишо (мушко име или надимак)
  • Киза - Зоки (надимак мушког имена Зоран)
  • Ћофи - Фића (надимак мушког имена Филип)
  • Рема - Маре (надимак мушког имена Марко)
  • Фисте - Стефи (надимак мушког имена Стефан)
  • Ћоми - Мића (мушко име или надимак)
  • Џони - Ниџа (надимак мушког имена Никола)
  • Лошми - Милош (мушко име)
  • лимте мо - молим те
  • жива - важи (не мисли се на хемијски елемент Hg)
  • важи - жива (мисли се на хемијски елемент Hg)
  • лећа - ћале (отац, тата)
  • Мунзе - Земун
  • Рајвоса - Capajeвo

Утровачки[уреди]

Утровачки је сленг који је постао популаран крајем 1990-их у Београду, али никад није постао толико раширен и прихваћен као шатровачки.

Уобичајене речи се на утровачки преводе тако што се уместо првог слога у речи ставља слово У. Често се, ради лакшег разумевања додаје реч за, затим избачени слог спојен са слогом ње.

Пример:

  • ментол - унтол (за мење)
  • палим - улим (за пање)

Уобичајено је и да се за избаци и да се две преостале речи споје у једну.

Пример:

  • дувај - увајдуње
  • жандар - ундаржање

Сленг старије генерације (19601970)[уреди]

  • буџа - угледан и/или богат човјек
  • бувара, бајбок, прдекана, ћуза - затвор
  • банџа - велика лакирана локна као Траволта
  • гуштер, репоња - војник који је тек дошао у војску
  • гиље - ципеле
  • гајба - стан
  • гари - у новосадском сленгу, другар, ортак, али и непозната мушка особа
  • дрпити, мрнути, мазнути - украсти
  • даса, фрајер - момак
  • дупетон - столица
  • доколеничарка, подрумара, пепсика - врло млада дјевојка
  • дропља, дроца, курава, фуфа - проститутка или лака жена
  • дрот, цаја, муркан, кер, пандур - полицајац
  • Десанка Шакић - десна рука (мисли се на мастурбирање)
  • ђускати - играти
  • закевити, забебити - остати у другом стању
  • запалити, ухватити маглу - побјећи
  • језичара - жена која се бави оговарањем
  • кева, матора - мајка
  • кајла - златни ланац око врата
  • кењати - вршити велику нужду
  • клопа - храна
  • клекнути и припалити, блајзирати - орални секс
  • лова, ђенги - новац
  • лудара - лудница
  • молерај - шминка
  • маторци, преци - родитељи
  • мурија - полиција
  • пања - хлеб
  • пљуга - цигарета
  • пуса - пољубац
  • пичка - кукавица
  • пешкир - хомосексуалац
  • риба, герла, мачка, треба, цупи - дјевојка
  • ремац - војник
  • руба, рибица, ђана - женски полни орган
  • робија - школа
  • риџвеј - контролор карата у превозу
  • рашамонац - воајер
  • сифони - женске груди
  • стара кајла - војник који је дуже у војци
  • смор - нешто што је досадно
  • сом, сомина - глупак
  • смрад - човек лоших особина
  • сељобер, љакса - сељак (увредљиво)
  • тастер, цинкарош, друкара - доушник
  • таксон - такси
  • табаџија - момак склон тучи
  • труба - губитник (лузер)
  • урадити се, фиксати - дрогирати се
  • ћале, матори - отац
  • чорба - гориво (бензин)
  • чука - срце или сат
  • факс - факултет
  • фора, фазон - трик
  • фаца - угледан човјек
  • штрафта - Кнез Михајлова улица (корзо)
  • швајсовати, туцати, креснути, опалити, трести - полни однос
  • штура, џада - побјећи

Литература[уреди]

Види још[уреди]

* Српски језик
* Хрватски језик
* Бошњачки (босански) језик
* Црногорски језик

Спољашње везе[уреди]