Смук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Zamenis longissima
Zamenis longissimus.jpg
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Reptilia
ред: Squamata
подред: Serpentes
породица: Colubridae
род: Zamenis
Биномијална номенклатура
Zamenis longissima
Laurenti, 1768
Распрострањеност обичног смука (зелено) и италијанског смука (плаво)
Распрострањеност обичног смука (зелено) и италијанског смука (плаво)
Синоними:

Elaphe longissima

Екологија таксона

Смук, Ескулапова змија, бјелица (Zamenis longissima или Elaphe longissima) је неотровна змија из истоимене фамилије Colubridae.

Изглед[уреди]

Тијело смука је витко и дуго, глава је уска, а зјенице су округле. Ова змија најчешће има дужину од 140 до 180 cm, мада постоје и јединке од преко 200 cm (225 cm). Мужјаци су нешто дужи од женки. Гроња страна тијела је једнобојно сивкаста до тамносива, сивкасто-зеланкаста или смеђкаста. Доња страна тијела је бјеличаста. Задње надусне и сљепоочне љуске на глави су такође свјетлије обојене. Постоје и јединке код којих се јавља меланизам, и које су црне боје, са првих 20 до 40 cm тијела свјетлије боје, и са бијелим рубовима љусака. Поред меланизма, јавља се и амеланизам, односно албинизам, и те јединке су бијеле боје.

Распрострањеност[уреди]

Смук је распрострањен у јужној и средњој Европи, и у Малој Азији. На западу Европе има га до сјеверне Француске и Шпаније, на сјеверу до Њемачке и Пољске. Запажено је да су јединке које насељавају западне ареале распрострањености нешто мање растом од оних у источним крајевима. У Великој Британији је интродукована врста и постоји једна колонија у Велсу, која се из зоолошког врта проширила у околне паркове и баште. У јужној Италији је присутна врста Zamenis lineata (раније позната као Elaphe longissima romana) или италијански смук.

Станиште и начин живота[уреди]

Смук гута плијен

Смук насељава свијетле бјелогоричне шуме, али преферира сувља станишта, као што су стијене, гомиле камења или рушевине. Насељава и ливаде са грмљем и виоком травом. Смук је добар пењач и може се често видјети како се пење по дрвећу, а плива само ако мора. Љети се сунча, али избјегава велике температуре. Већином се у септембру крије због зимског мировања. Има благу нарав, али често уједа кад се осјети угроженим, при чему испушта садржај клоакалне жлијезде.

Прехрана[уреди]

Младе јединке се хране гуштерима, док се одрасли највише хране мишевима које по љетњим врућинама лове сваки трећи дан. Повремено се хране и кртицама, жабама, младим птицама, волухарицама а некад и вјеверицама. Плијен убија стезањем, а гута га од главе.

Размножавање[уреди]

Паре се у мају и јуну, а женка полаже 5 до 8 јаја крајем јуна или почетком јула. Јаја су крушкастог облика, издужена и бијеле боје. Женка их полаже под земљом, у рупама дрвећа или у компостиштима, некад заједно са бјелоушком. Смук достиже старост од 25 до 30 година.

Значај[уреди]

Смук је битна карика у сплету ланаца исхране у природи као конзумент, јер је месојед на чијем су јеловнику већином мишеви и други глодари, те тако регулише њихову бројност. Поред тога смук је због својих животних навика, прехране и неотровности, заступљен у тераристици као кућни љубимац. Смук је био познат и Старим Грцима, па је тако постао саставни дио симбола медицине, односно штапа грчког бога медицине и лијечења, Асклепија (лат. Ескулап), по коме је и смук добио назив Ескулапова змија.

Извори[уреди]

  • Гармс, Х. (1981) : Фауна Европе - приручник за распознавање животињских врста, Младинска књига, Загреб
  • Калезић, М. (2000) : Хордати - ауторизована скрипта, Биолошки факултет, Београд

Спољашње везе[уреди]