Смук

	Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст.

Zamenis longissima
Систематика
царство: Animalia тип: Chordata класа: Reptilia ред: Squamata подред: Serpentes породица: Colubridae род: Zamenis
Биномијална номенклатура
Zamenis longissima Laurenti, 1768
Распрострањеност обичног смука (зелено) и италијанског смука (плаво)
Синоними:
Elaphe longissima
Екологија таксона

Смук, Ескулапова змија, бјелица (Zamenis longissima или Elaphe longissima) је неотровна змија из истоимене фамилије Colubridae.

Изглед

Тијело смука је витко и дуго, глава је уска, а зјенице су округле. Ова змија најчешће има дужину од 140 до 180 cm, мада постоје и јединке од преко 200 cm (225 cm). Мужјаци су нешто дужи од женки. Гроња страна тијела је једнобојно сивкаста до тамносива, сивкасто-зеланкаста или смеђкаста. Доња страна тијела је бјеличаста. Задње надусне и сљепоочне љуске на глави су такође свјетлије обојене. Постоје и јединке код којих се јавља меланизам, и које су црне боје, са првих 20 до 40 cm тијела свјетлије боје, и са бијелим рубовима љусака. Поред меланизма, јавља се и амеланизам, односно албинизам, и те јединке су бијеле боје.

Распрострањеност

Смук је распрострањен у јужној и средњој Европи, и у Малој Азији. На западу Европе има га до сјеверне Француске и Шпаније, на сјеверу до Њемачке и Пољске. Запажено је да су јединке које насељавају западне ареале распрострањености нешто мање растом од оних у источним крајевима. У Великој Британији је интродукована врста и постоји једна колонија у Велсу, која се из зоолошког врта проширила у околне паркове и баште. У јужној Италији је присутна врста Zamenis lineata (раније позната као Elaphe longissima romana) или италијански смук.

Станиште и начин живота

Смук гута плијен

Смук насељава свијетле бјелогоричне шуме, али преферира сувља станишта, као што су стијене, гомиле камења или рушевине. Насељава и ливаде са грмљем и виоком травом. Смук је добар пењач и може се често видјети како се пење по дрвећу, а плива само ако мора. Љети се сунча, али избјегава велике температуре. Већином се у септембру крије због зимског мировања. Има благу нарав, али често уједа кад се осјети угроженим, при чему испушта садржај клоакалне жлијезде.

Прехрана

Младе јединке се хране гуштерима, док се одрасли највише хране мишевима које по љетњим врућинама лове сваки трећи дан. Повремено се хране и кртицама, жабама, младим птицама, волухарицама а некад и вјеверицама. Плијен убија стезањем, а гута га од главе.

Размножавање

Паре се у мају и јуну, а женка полаже 5 до 8 јаја крајем јуна или почетком јула. Јаја су крушкастог облика, издужена и бијеле боје. Женка их полаже под земљом, у рупама дрвећа или у компостиштима, некад заједно са бјелоушком. Смук достиже старост од 25 до 30 година.

Значај

Смук је битна карика у сплету ланаца исхране у природи као конзумент, јер је месојед на чијем су јеловнику већином мишеви и други глодари, те тако регулише њихову бројност. Поред тога смук је због својих животних навика, прехране и неотровности, заступљен у тераристици као кућни љубимац. Смук је био познат и Старим Грцима, па је тако постао саставни дио симбола медицине, односно штапа грчког бога медицине и лијечења, Асклепија (лат. Ескулап), по коме је и смук добио назив Ескулапова змија.

Извори

• Гармс, Х. (1981) : Фауна Европе - приручник за распознавање животињских врста, Младинска књига, Загреб
• Калезић, М. (2000) : Хордати - ауторизована скрипта, Биолошки факултет, Београд

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Смук

• Гмизавци Европе
• Змије Хрватске
• Дански сајт о рептилима
• Водоземци и гмизавци Балкана
• Водоземци и гмизавци Европе