Теленор Србија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили чланак о седишту компаније, погледајте чланак Теленор Група.
Теленор д. о. о.
Лого компаније
Врста предузећа Д. О. О.
Делатност телекомуникације,
финансијске услуге
Година оснивања 1994.
(откупљена: 2006.)


Седиште Нови Београд, Београд,
Застава Србије Србија
Руководиоци Уве Фредхајм,
генерални директор
Производ(и) мобилна телефонија
мобилни интернет
Приход Green Arrow Up Darker.svg 41,874 милијарди динара (2011)[1]
Број запослених 1.139 [1]
Слоган Добре ствари покрећу свет.
Веб презентација www.telenor.rs
Стари лого: "063 Мобтел Србија“

Теленор Србија је оператор мобилне и фиксне телефоније у Србији са седиштем у Београду. Компанија је део Теленор Групе са седиштем у Норвешкој.

Историја компаније[уреди]

Компанија је основана 15. априла 1994. године, под именом Мобтел Србија, пун назив: Мобилне телекомуникације Србија, као заједничко предузеће БК Трејд из Москве на челу са браћом Карић (51% акција) и Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“ из Београда (49% акција).

  • Пуштање у рад је било 31. децембра 1994. године путем тадашње аналогне НМТ мреже која је покривала веће урбане средине и главне путне саобраћајнице - односно 60% становништва и 12% територије Србије. Позивни број НМТ мреже је био 061 (међународни: +381 61); Пуштање у рад је извршио, тадашњи председник владе, Радоје Контић.
  • 15. октобра 1996. године Мобтел је поред ове увео и нову, дигиталну 063 ГСМ мрежу;
  • 15. јула 2003. године компанија Мобтел прва је у Србији увела ГПРС мрежу, односно 2.5 генерацију мобилне телефоније;
  • 25. новембра 2003. године Мобтел је представио ЕДГЕ стандард за пренос података (2.75 Г или слабија 3Г) који омогућава пренос података брзинама до 384 килобита по секунди [2];
  • Почетком 2004. године Мобтелова ГСМ мрежа је добила још један позивни број 062 (+381 62), који се од тада користи поред позивног броја 063;
  • 22. новембра 2004. године представљена је и пуштена у пробни рад прва 3Г мрежа у Србији, заснована на УМТС стандарду. Том приликом представљене су и услуге гледања телевизијског програма путем мобилног телефона, праћење саобраћаја на ауто-путу уживо као и брзи пренос видео и аудио садржаја [3];
  • У првом кварталу 2006. године НМТ мрежа је искључена из комерцијалну употребе, а потпуно је угашена, касније, исте године.
  • 1. марта 2007. године Теленор је у Србији пустио у комерцијални рад прву 3Г (УМТС) мрежу која омогућава пренос података великим брзинама и услугу видео позива свим својим корисницима (пост пејд и пре пејд), без додатних пријављивања за ту услугу.[4]
  • 1. марта 2008. године Теленор је добио још један позивни број 069 (+381 69), који је пуштен у комерцијалну употребу 12. маја исте године поред позивних бројева 063 и 062;[5]

Одузимање лиценце[уреди]

29. децембра 2005. Влада Србије је Мобтелу одузела лиценцу за обављање телекомуникационих делатности због неисплаћених дивиденди држави 1990их година.

Влада Србије је постала већински власник компаније (70%), док је део компаније купио аустријски конзорцијум са (30% акција), након чега компанија мења име у Моби 63.

Аукција[уреди]

31. јула 2006. већински пакет акција Моби 63 продат је (70% које је држава имала) норвешком Теленору за милијарду и 513 милиона евра [6] што му је омогућило да преузме и осталих 30% акција од аустријског конзорцијума. Услов за преузимање осталих 30% акција је била понуда виша од милијарду и 100 милиона евра.

31. августа 2006. Моби 63 званично прелази у власништво Теленора [7] и мења име у Теленор д. о. о.[8]

Лиценца за фиксну телефонију[уреди]

22. јануара 2010. РАТЕЛ одлучује[9] да Теленору додели другу лиценцу за изградњу, поседовање и експлоатацију јавне фиксне телекомуникационе мреже и пружање услуга јавне фиксне телекомуникационе мреже у Србији, на основу јавног конкурса за избор другог оператора фиксне телефоније[10].

Седиште Теленора у Новом Београду

19. фебруара 2010. РАТЕЛ уручује[11] Теленору другу лиценцу за фиксну телефонију у Србији, чиме се званично укида монопол Телекома Србије у овој области. Теленор је лиценцом обавезан да у року од годину дана почне да пружа услуге фиксне телефоније.

7. јула 2010. Теленор тужи РАТЕЛ Управном суду у Београду због дискриминаторске и превисоке накнаде за позиве из своје мобилне мреже ка фиксној мрежи Телекома Србије[12]

Током августа 2011. Теленор обуставља судски процес против РАТЕЛ[13] услед одлуке коју је то тело донело[14] у јуну 2011. године, а која се односи на регулацију велепродајних цена позива из мреже у мрежу. Тиме је обезбеђено поштовање основних начела недискриминације између телекомуникационих оператора, а чије непоштовање је било предмет тужбе Теленора против РАТЕЛ[12].

Улазак у банкарски сектор у Србији[уреди]

Дана 26. априла 2013. Теленор је саопштио да је постигао споразум о куповини КБЦ банке у Србији. Према договору, Теленор ће купити 100% удела у КБЦ Банци, док ће Социете Генерале Банка преузети портфолио клијената КБЦ Банке који подразумева 81.000 физичких лица, предузетника, малих и средњих предузећа.[15]

Тржишни показатељи за мобилну мрежу[уреди]

  • Укупан број корисника Теленорове мреже на крају 2013. године износио је преко 3.063.172. На крају 2012. године износио 3.207.000, од којих је 1 816 000 користило припејд и 1 391 000 постпејд начин плаћања.[16]

Тржишно учешће ове мреже на крају 2013. године[17]:

  • по броју корисника 33,3%
  • по укупном годишњем приходу 41,0% и највеће је међу оператерима у Србији
  • по укупном одлазном саобраћају 37,7%
  • по укупном броју послатих кратких текстуалних порука 32,4%
  • по укупном броју послатих мултимедијалних порука 34,06%

Подаци о мобилној мрежи[уреди]

Теленор има лиценцу за рад ГСМ мреже у опсегу 900 MHz и 1800 MHz и за УМТС/ИМТ 2000 мрежу у опсегу 2100 MHz. Ову лиценцу је добио 31. августа 2006. она важи 10 година са могућношћу обнављања лиценце на додатних 10 година.

  • Покривеност територије Србије ГСМ сигналом је 90,73%
  • Покривеност становништва Србије ГСМ сигналом је 99,15%
  • Покривеност територије Србије УМТС сигналом је 62,24%
  • Покривеност становништва Србије УМТС сигналом је 82,45% [17]
  • Идентификациони код (ИМСИ) Теленорове мреже је 220-01, а позивни бројеви Теленорове мреже су 062 (међународни +381 62), 063 (међународни: +381 63) и 069 (међународни +381 69).
  • Роминг је омогућен у 158 земаља света, односно у 369 мрежа иностраних мобилних оператора, 2 поморске, 1 авио и 1 сателитској мрежи.
  • У току 2013. године Теленор је изградио 372 нових базних станица, тако да је њихов укупан број на крају 2012. године износио 3.048.[17]
  • Почетком 2011. године Теленор је пустио у рад један од најмодернијих дата центара на подручју југоисточне Европе - Теленор Tier 3 дата центар, у коме је смештено ново језгро Теленор мреже. [18]

Подаци о 3Г мобилној мрежи[уреди]

ЕДГЕ мрежа која представља 2,75 генерацију мобилне телефоније или слабију 3Г има идентичну покривеност сигналом као и ГСМ мрежа. Ова мрежа је у комерцијалној употреби од новембра 2004. године.

Својим УМТС, ХСДПА и ХСПА+ (3Г и 3,5 Г - генерација мобилне телефоније) сигналом Теленор покрива преко 82% популације Србије [17]

Теленор Србија 3Г мрежа подржава следеће технологије у преко 250 места широм Србије, као и на свим битнијим путним правцима[19]: WCDMA, ХСДПА, ХСПА i ХСПА+ са следећим максималним теоретским брзинама:

  • ХСПА+ 42 - до 42 Мбпс проток при преузимању и до 5.76 Мбпс протока при слању података
  • ХСПА+ - до 21 Мбпс проток при преузимању и до 5.76 Мбпс протока при слању података
  • ХСПА - до 14.4 Мбпс проток при преузимању и до 2 Мбпс протока при слању података
  • ХСДПА - до 7.2/3.6 Мбпс проток при преузимању и до 384 Кбпс протока при слању података.

Историјат[уреди]

Логотип Теленор Паметне мреже
  • 14. децембра 2007. године Теленор је склопио уговор са компанијом Nokia Siemens Networks о изградњи националне 3Г и 3.5 Г мреже високог квалитета у наредне четири године.[20]
  • 15. септембра 2011. године Теленор покреће пројекат под називом „Паметна мрежа“ који обележава нову етапу у еволуцији мреже и који за циљ има промовисање перформанси[21] нове, брже Теленорове мреже [22].
  • Дана 1. марта 2012. године Теленор је саопштио да је његова Паметна мрежа доступна на територији целе Србије.[23]
  • 19. јунa 2012. године Теленор је започео процес унапређења и проширења своје мреже на напреднији ХСПА+ стандард са максималним теоријским брзинама до 42 Мбпс при преузимању података, уводећи ову технологију у шест градова у Србији.
  • 20. јулa 2012. године Теленор је обавестио јавност да је месец и по дана пре предвиђеног рока завршио процес унапређења своје мреже на ХСПА+ 42 Мбпс стандард и омогућио свим корисницима на подручју покривености 3Г мрежом боље искуство приликом коришћења интернет сервиса на мобилним уређајима.[24]

Подаци о 4Г мобилној мрежи[уреди]

Половином 2010. године Теленор је започео пројекат обнављања постојеће мреже (НГН транзиција), као главном предуслову за увођење наредних генерација мобилне телефоније () и пратећих напредних сервиса. На реализацији пројекта ангажоване су компаније Ericsson, Nera и Huawei. [25]

Подаци о фиксној мрежи[уреди]

Потписивањем првог комерцијалног уговора о пружању услуге фиксне телефоније дана 20. јануара 2011., компанија Теленор је испунила формални услов из лиценце за другог оператера фиксне телефоније. У циљу даљег развоја и пружања услуга [26] у области фиксне телефоније, Теленор је саопштио да ради на постављају оптичке инфраструктуре кроз главне правце у Србији и мења приступну мрежу у мобилној телефонији са циљем да приступ широкопојасном интернету буде лакши и бржи за већи број грађана, док се не реше преостала отворена питања везана за пружање услуга у области фиксне телефоније у Србији, а која се тичу коришћења инфраструктуре Телекома Србије.[27]

Партнерства[уреди]

Са Викимедијом
Дана 28. фебруара 2012. Теленор Група и Фондација Викимедија објавиле су партнерство у оквиру којег ће Теленоровим корисницима у Азији и југоисточној Европи бити омогућен бесплатан приступ Википедији преко мобилног телефона. Понуда је доступна за 135 милиона мобилних корисника. У партнерство је за сада ушло седам земаља у којима Теленор послује: Тајланд, Малезија, Пакистан, Бангладеш, Индија, Црна Гора и Србија, а очекује се да ће до краја године бити још потписница. Овај споразум ће почети да се спроводи у другом кварталу 2012.[28]
Са Министарство унутрашњих послова Републике Србије
Дана 17. јуна 2011. министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић и извршни директор Теленора Ћел Мортен - Јонсен потписали су споразум о примени филтера за блокаду приступа илегалним сајтовима са елементима сексуалног злостављања деце и представили јавности детаље тој пројекта.
Како је речено, Теленоров корисник који са мобилног телефона или рачунара покуша да приступи сајту са недозвољеним садржајем, аутоматски ће бити информисан да покушава да приступи забрањеном сајту, а МУП ће тежити ка томе да такву сарадњу успостави и са другим оператерима у земљи.[29]
Са сервисом Дизер
4. фебруара 2013. Теленор је на основу партнерства Теленор Групе[30] са једним од највећих музичких стриминг сервиса у свету- Deezer, тржишту Србије представио нову платформу (засновану на клауду) за слушање и располагање музиком, као нови сервис у својој понуди под називом Теленор Дизер. Сервис располаже понудом од преко 25 милиона песама домаћих и страних извођача које се могу преслушавати у онлајн и офлајн режиму.[31]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Подаци Теленора Србија за 2011. годину (Теленор Група)
  2. ^ Мобтел представио 3Г, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ Мобтел представио 3Г портал VIVO3, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ И Теленор уводи 3Г мрежу, Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ РАТЕЛ одлука о додели 69 позивног кода; Теленор уводи трећи позивни број 069, Приступљено 25. 4. 2013.
  6. ^ Теленор победио, 1.513.000.000 евра Б92, Приступљено 25. 4. 2013.
  7. ^ Теленор званично преузима компанију Моби 63, Приступљено 25. 4. 2013.
  8. ^ Моби 63 постаје Теленор д.о.о., Приступљено 25. 4. 2013.
  9. ^ Управни одбор РАТЕЛ-а доделио лиценцу Теленору, Приступљено 25. 4. 2013.
  10. ^ Јавни конкурс за другог оператора фиксне телефоније, Приступљено 25. 4. 2013.
  11. ^ Теленору уручена лиценца за другог фиксног оператора, Приступљено 25. 4. 2013.
  12. ^ а б Теленор тужио РАТЕЛ, Приступљено 25. 4. 2013.
  13. ^ Теленор: Нисмо тражили поскупљење фиксне телефоније, Приступљено 25. 4. 2013.
  14. ^ Теленор: Крај дискриминацији мрежа, Приступљено 25. 4. 2013.
  15. ^ Теленор Србија улази у мобилни финансијски сектор куповином КБЦ Банке
  16. ^ Q3 2012: Financial figures (analytic tool)
  17. ^ а б в г Рател - годишњи извештај за 2013.
  18. ^ У посети Теленор дата центру
  19. ^ Мапа покривености Србије сигналом Теленор ГСМ, ГПРС, ЕДГЕ, ХСПА и ХСПА+ мреже, Приступљено 25. 4. 2013.
  20. ^ Теленор Србија одабрао Nokia Siemens Networks ((en))
  21. ^ Потврда квалитета сервиса Теленор Паметне мреже
  22. ^ Теленорова Паметна мрежа за целу Србију, Приступљено 25. 4. 2013.
  23. ^ Теленор Паметна мрежа, Приступљено 25. 4. 2013.
  24. ^ Теленор Паметна мрежа цела на ХСПА+ 42 Мбпс технологији, Приступљено 25. 4. 2013.
  25. ^ Теленор обнавља мобилну мрежу у Србији
  26. ^ Општи услови пружања и коришћења услуга у јавној Фиксној телефонској мрежи Теленор д.о.о., Приступљено 25. 4. 2013.
  27. ^ Теленор: Пуно препрека до фиксне, Приступљено 25. 4. 2013.
  28. ^ Теленор омогућава бесплатан приступ Википедији за 135 милиона корисника у Европи и Азији, Приступљено 25. 4. 2013.
  29. ^ МУП и Теленор потписали споразум о безбедности на интернету, Приступљено 25. 4. 2013.
  30. ^ Теленор и Дизер доносе вам ритам ((en)), Приступљено 25. 4. 2013.
  31. ^ Дизер стигао у Србију, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]