Ganglionski blokator

Ganglionski blokator (ili ganglioplegik) je tip leka koji inhibira postganglionu transmisiju, prvenstveno delujući kao nikotinski antagonist.^[1]

Pošto ganglionski blokatori blokiraju parasimpatički nervni sistem i simpatički nervni sistem, dejstvo tih lekova zavisi od dominantnog tona u sistemu organa.^[2]

Primeri[уреди | уреди извор]

Prvi ganglionski blokator u kliničkoj primeni je bio tetraetilamonijum, mada je ubrzo bio zamenjen boljim lekovima.^[3] Drugi primeri su heksametonijum, pentolinijum, mekamilamin, trimetafan, i pempidin, kao i^[4]

Ganglionski blokator se ređe koriste u današnje vreme zato što su selektivnihi agensi postali dostupni. Međutim, oni još uvik nalaze primenu u pojedinim hitnim situacijama, kao što je aortna disekcija ili autonomna disrefleksija.

Reference[уреди | уреди извор]

^ Ganglionic+blockers на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
^ „PHARMACOLOGY OF GANGLIONIC TRANSMISSION, 1998”. Архивирано из оригинала 2008-05-01. г. Приступљено 2008-10-04.
^ Drill's Pharmacology in Medicine, 4th Ed. (1971). J. R. DiPalma (Ed.), pp. 723-724, New York: McGraw-Hill.
^ MeSH lista agensa 82005730

[1] Ganglionic+blockers на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[urlPHARMACOLOGY_OF_GANGLIONIC_TRANSMISSION,_1998-2] „PHARMACOLOGY OF GANGLIONIC TRANSMISSION, 1998”. Архивирано из оригинала 2008-05-01. г. Приступљено 2008-10-04.

[3] Drill's Pharmacology in Medicine, 4th Ed. (1971). J. R. DiPalma (Ed.), pp. 723-724, New York: McGraw-Hill.

[4] MeSH lista agensa 82005730

[1]

[2]

[3]

[4]

Primeri[уреди | уреди извор]

Upotreba[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]