Ђуринци

Координате: 44° 31′ 16″ С; 20° 37′ 15″ И / 44.521166° С; 20.620833° И / 44.521166; 20.620833
С Википедије, слободне енциклопедије
Ђуринци
Основна школа „Јелица Миловановић“ Сопот, издвојено одељење у Ђуринцима
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаСопот
Становништво
 — 2011.Пад 973
Географске карактеристике
Координате44° 31′ 16″ С; 20° 37′ 15″ И / 44.521166° С; 20.620833° И / 44.521166; 20.620833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ђуринци на карти Србије
Ђуринци
Ђуринци
Ђуринци на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Ђуринци је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 973 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Ђуринци је насеље новијег датума. Село је основано у првим десетинама 19. века. На месту данашњег села раније је била алија, која се помиње у „Списку од ових у Нахији Београдској налазећи се у години 1834.“ Из овога списка (чува се у Државној архива и, Београд) види се да је алија „величине содержавала у себе дужине и ширине по 1 сата, дужине и ½ сата ширине.“ У алији (Алија-спахиска земља која је после одласка Турака припадала Србима ) се налазило „ораће земље 83 дана, завата 12 дана, косанице 84 кос, винограда 26 мотика; остало је све жирородна гора; у луг зарастле земље нема“. „ На овој алији насељено је село Ђуринац, које се из 18 кућа састоји, и оно сву земљу зирати. Земља је полак питома. Спаији нико ништа плаћао није осим десетка. Речено село без ове алије бити не може, будући је на истој алији насељено“.

На ову алију први је дошао и са породицом се населио Војин Јелић, од кога су данашњи Војиновићи. Војин је дошао из Мокре (срез белопаланачки) и настанио најпре у долини Карличине, одакле се касније преселио на данашње место. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Овде се налази Железничка станица Сопот Космајски.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Ђуринци живи 851 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,5 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 365 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.090
1953. 1.079
1961. 1.181
1971. 1.092
1981. 1.210
1991. 1.255 1.088
2002. 1.088 1.298
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 1.041 95,68%
Црногорци
  
 20 1,83%
Роми
  
 2 0,18%
Немци
  
 2 0,18%
Хрвати
  
 1 0,09%
Словенци
  
 1 0,09%
Мађари
  
 1 0,09%
Македонци
  
 1 0,09%
непознато
  
 4 0,36%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 5
  
  
 2
80+ 9
  
  
 15
75—79 18
  
  
 23
70—74 17
  
  
 42
65—69 43
  
  
 35
60—64 36
  
  
 46
55—59 17
  
  
 23
50—54 36
  
  
 30
45—49 55
  
  
 37
40—44 44
  
  
 48
35—39 35
  
  
 38
30—34 23
  
  
 30
25—29 33
  
  
 28
20—24 29
  
  
 25
15—19 45
  
  
 36
10—14 31
  
  
 42
5—9 39
  
  
 29
0—4 23
  
  
 21
Просек : 39,5 42,3
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 203 208 273 281 326 338 365
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 76 93 63 76 26 19 10 1 0 1 2,98
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 445 134 270 23 18 0
Женски 458 88 266 89 15 0
УКУПНО 903 222 536 112 33 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 182 12 0 0 43
Женски 116 9 0 0 21
УКУПНО 298 21 0 0 64
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 35 20 2 33
Женски 1 2 25 4 8
УКУПНО 2 37 45 6 41
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 6 11 4 3
Женски 1 7 4 9 20
УКУПНО 1 13 15 13 23
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 0 0 9
Женски 2 0 0 3
УКУПНО 5 0 0 12

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине ђуриначке Бр. 358.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди | уреди извор]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ђуринци на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђуринци&oldid=27683311”