Пређи на садржај

Башаид

Координате: 45° 38′ 25″ С; 20° 24′ 48″ И / 45.640392° С; 20.413452° И / 45.640392; 20.413452
С Википедије, слободне енциклопедије
Башаид
Православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ГрадКикинда
Становништво
 — 2011.Пад 3.123
 — густина40/km2
Географске карактеристике
Координате45° 38′ 25″ С; 20° 24′ 48″ И / 45.640392° С; 20.413452° И / 45.640392; 20.413452
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина71 m
Површина76,8 km2
Башаид на карти Србије
Башаид
Башаид
Башаид на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23316
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Башаид (мађ. Basahíd) је насеље у граду Кикинди, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 3123 становника.

Башаид је насеље 22 km јужно од Кикинде на путу КикиндаЗрењанин, 3 km источно од Кикиндског канала. Овде се налази Класицистичка зграда из 1834. године, а под заштитом државе, као значајно културно добро је и Српска православна црква Св. Оца Николаја.

Историја

[уреди | уреди извор]

У XIV веку помиње се Баша-ид као вашарско насеље. Забележено је да 1441. било у поседу Ђурђа Бранковића. Крајем XVI века Башаид је опустео. Село је обновљено у првој половини XVIII века под именом Мала Кикинда. Од 1751. до 1754. овде су се населили Срби из Поморишја и Потисја. Одатле се 1777. становништво преселило на оближњу пустару Башаид. Тада је имао 773 становника, а 1971. године 3982.

Године 1797. у месту при храму су служила два православна свештеника. Били су то пароси, поп Лазар Димитријевић (рукоп. 1772) и поп Недељко Одажић (Одаџић) (1791).[1]

У српској народној школи у месту учитељ је био Арсеније Ташић (1824-1853).[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Башаид живи 2661 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,4 година (36,6 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 1106 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 4.956
1953. 4.830
1961. 4.788
1971. 4.306
1981. 3.864
1991. 3.741 3.712
2002. 3.503 3.572
2011. 3.123
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
3.123 89,15%
Роми
  
179 5,10%
Мађари
  
100 2,85%
Југословени
  
23 0,65%
Македонци
  
12 0,34%
Хрвати
  
8 0,22%
Румуни
  
4 0,11%
Немци
  
3 0,08%
Муслимани
  
3 0,08%
Словаци
  
2 0,05%
Црногорци
  
1 0,02%
Русини
  
1 0,02%
непознато
  
22 0,62%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1853. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]