Дворац Белимарковића у Врњачкој Бањи
Дворац Белимарковића | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Врњачка Бања |
Општина | Врњачка Бања |
Држава | Србија |
Врста споменика | Непокретно културно добро |
Време настанка | 1882-1887 |
Тип културног добра | Културно добро од великог значаја |
Власник | Република Србија |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Краљево |
www |
Дворац Белимарковића је изграђен између 1882. и 1887. године, у Врњачкој Бањи према пројекту бечког архитекте Винтера, изграђен је за генерала Јована Белимарковића министра краља Милана Обреновића и намесника малолетног краља Александра Обреновића. Дворац данас представља културно добро од великог значаја.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Дворац је изграђен између 1882. и 1887. године, подигнут је изнад границе ондашњег бањског рејона, на падини изнад извора топле воде.[1]
Изглед дворца[уреди | уреди извор]
Раскошно здање Белимарковића је изведено по узору на пољске виле северне Италије, у духу романтичарског историзма, са ренесансним елементима. Хоризонтална подела зидног платна је наглашена, заједно са истакнутом атиком централног ризалита. Лакоћа и транспарентност површине главне фасаде на првом спрату, је постигнута постављањем широког, архитравно завршеног трема, са четири витка стуба која носе терасу другог спрата. Дворац краси и двокрако степениште које води на трем првог спрата. Сви отвори у приземљу су лучно, а они на првом и другом спрату архитравно завршени. Може се приметити романтичарско надахнуће, применом романичког назубљеног завршетка бочних ризалита – кула. За градњу је коришћен бели мермер, из Белимарковићевог мајдана, под планином Гоч.[1]
Реконструкције[уреди | уреди извор]
Седамдесетих година вршени су конзерваторско-рестаураторски радови на објекту, после чега је у дворцу смештен Завичајни музеј.[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Дворац Белимарковића — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- ^ http://srbija.superodmor.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2014) приступљено 25. 6. 2014. године