Зграда Златно јагње (Дом војске)
Зграда Златно јагње (Дом Војске) | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Суботица |
Општина | Суботица |
Држава | Србија |
Време настанка | 1857. |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Међуопштински завод за заштиту споменика културе |
www |
Зграда Златно јагње (Дом Војске) у Суботици је изграђена 1857. године као Хотел „Бело јагње” (мађ. Bárányi szálodafogadó) и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]
Архитектура
[уреди | уреди извор]Првобитно зграда је била приземна у којој је била кафана у власништву Андраша Лихтнекера, све до прве велике адаптације 1886. године, када је архитекта Геза Коцка подигао спрат у стилу еклектике. По пројекту Титуса Мачковића, 1904. године, објекат је потпуно преуређен и преграђен у стилу минхенске сецесије, са савршеним складом декорације, облика, отвора столарија, са употребом карактеристичне стаклене маркизете, уништене у бомбардовању у Другом светском рату.
Чеону фасаду одликује једноставност, са троделном вертикалном поделом асиметрично постављеног ризалита. Приземље је решено лучним овалним аркадама, које су у лучном делу биле испуњене витражом од којих се најдоминантнији протеже читавом ширином ризалита, а бочно је такође дрвени двокрилни портал са застакљним светларником, такође некада испуњен витражом. Три прозора на ризалиту су у облику издуженог правоугаоника. Изнад ризалита је постављена атика са овалним завршетком која носи флорални рељеф. Приликом ове адатације прочеона фасада је добила сецесијско облик, као и у ентеријеру главне сале и предворја, степеништа и прозорских отвора на бочној фасади. Ентеријер осталих просторија и фасада задржао је првобитне стилске карактеристике еклектике, из друге половине 19. века.
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица-Бело јагње (Дом Војске)”. Архивирано из оригинала 07. 05. 2014. г. Приступљено 08. 05. 2014.