Корнелија Сенде-Поповић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
корнелија сенде-поповић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 29. август 1911. |
Место рођења | Бачалмаш, Аустроугарска |
Датум смрти | 19. септембар 1941.30 год.) ( |
Место смрти | Јајинци, код Београда, Србија |
Професија | студент медицине |
Породица | |
Супружник | Владета Поповић Пинецки |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1937. |
Учешће у ратовима | Шпански грађански рат Народноослободилачка борба |
Корнелија Нели Сенде-Поповић (Бачалмаш, 29. август 1911 — Јајинци, код Београда, 19. септембар 1941), студент медицине, учесница Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 29. августа 1911. године у Бачалмашу, у јужној Мађарској. Потиче из јеврејске породице Фердинанда Сендеа и Зелме Сенде, рођене Краус, која се после Првог светског рата преселила у Југославију.
Основну школу и нижу гимназију Корнелија је завршила у Апатину, а више разреде гимназије у Сомбору. Године 1932. уписала је Медицински факултет у Загребу, а 1934. године је прешла на Медицински факултет у Београду. Ту се укључила у револуционарни студентски покрет, који је тих година био веома активан на Београдском универзитету.
У чланство тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљена је 1937. године. Заједно са својом супругом Владетом Поповићем, такође студентом медицине и другим студентима Београдског универзитета, крајем новембра 1937. године се упутила у Шпанију. Тамо је на страни Републиканске армије, као болничарка учествовала у грађанском рату.
После пораза Шпанске републике, 1939. године, заједно са стотинама других бораца интернационалних бригада, налазила се краће време у концентрационом логору Сен Захар у Француској. Одатле је због болести била пуштена и крајем септембра се вратила у Југославију.
Одамх по доласку на границу Краљевине Југославије, била је ухапшена и спроведена у Београд. Тада је у притвору провела око месец дана. После изласка из притвора, наставила је са партијским радом. Године 1940. још два пута је хапшена - прво у јануару, када је задржана два месеца, а потом поново у јулу. Током другог хапшења, била је изложена полицијској тортури, а пуштена је децембра 1940. године.
Почетком 1941. године поново је била ухапшена и пуштена је тек после војног пуча, 27. марта. Тада је била протерана у Апатин. Вратила се илегално у окупирани Београд, где је учествовала у припремама оружаног устанка. Била је секретар једне уличне партијске ћелије.
Ухапшена је половином августа 1941. године и као позната комунисткиња и шпански борац, од старне Специјалне полиције упућена у Бањички логор. Стрељана је у првој групи од 20 жена, на стрелишту у Јајинцима, 19. септембра 1941. године. Заједно са њом тада су стрељане — Маријана Грегоран, Рашела Барух-Симић, Јованка Радаковић и др.
После рата њени посмртни остаци су сахрањени у Алеји стрељаних родољуба 1941—1944. на Новом гробљу у Београду.
Литература
[уреди | уреди извор]- Марјановић, Јован (1964). Србија у Народноослободилачкој борби — Београд. Београд: Нолит/Просвета. COBISS.SR 144402183
- Жене Србије у Народноослободилачкој борби (PDF). Београд: Просвета/Нолит. 1975. COBISS.SR 162155015
- Romano, Jaša (1980). Jevreji Jugoslavije 1941—1945 — Žrtve genocida i učesnici Narodnooslobodilačkog rata. Beograd. COBISS.SR 144402183
- Београд у рату и револуцији 1941—1945. Београд: Историјски архив Београда. 1984. COBISS.SR 37352711
- Рођени 1911.
- Умрли 1941.
- Бачвани
- Мађарски Јевреји
- Српски Јевреји
- Комунисти Србије
- Југословени у Шпанском грађанском рату
- Југословенски партизани
- Јевреји у Народноослободилачкој борби
- Београд у Народноослободилачкој борби
- Жене у Народноослободилачкој борби
- Сахрањени у Алеји стрељаних родољуба 1941—1944. на Новом гробљу у Београду