Часне вериге

С Википедије, слободне енциклопедије
Часне вериге

Часне Вериге апостола Петра прослављају се 16. јануара по старом јулијанском календару (29. јануара по новом грегоријанском календару).[1]

Одмах после смрти Исуса Христа и вазнесења почиње прогањање хришћана које је трајало више од три стотине година. Царев намесник Ирод, управник Галилеје, погуби Јакова, брата Jовановог и, на подстицање Јевреја, заповеди да ухвате Петра и баце га у тамницу.[2] Петар је у тамници спавао окован између два војника, и ноћ пред извођење на суд, засветле се цела тамница и анђео куцну Петру по ребрима, пробуди га па му рече: „Устани, обуј се и опаши се, па хајде са мном“. Петар устаде, а окови му спадоше с ногу па пође с анђелом. Војници су спавали као мртви, па анђео проведе Петра поред страже, а кад су дошли до гвоздене градске капије, она се сама отвори и тако се Петар ослободи затвора, и вероватне смрти.

Народна веровања[уреди | уреди извор]

По народном веровању од Верижница („Часних Верига“) настаје блаже време, јер Бог усијаним веригама почиње да загрејава земљу. У многим местима, Вериге се сматрају за велики празник.

Косовско становништво празнује Верижњаке због куге, у неким селима због стоке, а сточари их празнују због стоке.

Ко носи одело које је шивено на Часне Вериге, верује се да ће погинути од грома.

Његош и ланци светог Петра[уреди | уреди извор]

Црква Свети Петар у ланцима, у Риму

Вериге Светог Петра се чувају у базилици Светог Петра у ланцима (San Pietro in Vincoli), у Риму. Љубомир Ненадовић је у књизи Писма из Италије описао догађај када је католички свештеник пред Његоша, у Риму, изнео вериге св. Петра и очекивао да их Његош пољуби. Овај је то одбио уз констатацију да Црногорци не љубе ланце.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Часне вериге”. Епархија. Приступљено 4. 2. 2020. 
  2. ^ „Часне вериге Светог апостола Петра”. СПЦ. Архивирано из оригинала 01. 02. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2020.