EUROCONTROL
Европска организација за безбедност ваздушне пловидбе (енгл. EUROCONTROL, European Organisation for the Safety of Air Navigation) је међународна организација, основана 1963. године, чији је примарни циљ развој непрекинутог, свеевропског система управљања ваздушним саобраћајем, да би се регион успешно суочио са предвиђеним растом саобраћаја, тако да се одржи висок ниво безбедности, смање трошкови и поштује животна средина.
Законска основа рада EUROCONTROL-а је међународна конвенција из 1960. године, измењена 1997. године.
Организација
[уреди | уреди извор]EUROCONTROL ради кроз три основна тела: комисију, привремени савет и агенцију. Комисија је највише управно тело, чине га ресорни министри земаља чланица. Комисија прописује начела рада, доноси најважније одлуке и управља стратегијом EUROCONTROL-а. Привремени савет се састоји од највиших руководиоца цивилних и ваздухопловних власти земаља чланица, као и представника других међународних ваздухопловних организација са којима EUROCONTROL сарађује. Агенцију чине запослени који спроводе планове и пројекте EUROCONTROL-а.
Осим ових тела, постоје комисије, комитети и групе задужене за поједине задатке које су под руководством савета или комисије.[1]
Седиште EUROCONTROL-а је у Бриселу, а пословнице у Белгији, Холандији, Француској, Луксембургу, Чешкој Републици и Мађарској.
Активности
[уреди | уреди извор]Стратегија и планирање
[уреди | уреди извор]EUROCONTROL развија заједничку стратегију Европе из области ваздушне пловидбе. У европском региону постојање великог броја малих држава од којих је свака одговорна за свој ваздушни простор, заједно са великом густином ваздушног саобраћаја компликује ситуацију у ваздухопловству. Садашњи и планирани пораст ваздушног саобраћаја, захтева да се хармонизују и уједначе правила, процедуре и поступци на целој територији Европе, што се спроводи уз помоћ:
- истраживања и развоја
- израде стандарда и регулативе
- хармонизованог планирања и координације пројеката на европском нивоу, тј. израде европског конвергенционог и имплементационог плана (енгл. European Convergence and Implementation Plan — ECIP)[2]
Оперативни послови
[уреди | уреди извор]EUROCONTROL управља центром за контролу летења у Мастрихту (енгл. Maastricht Upper Area Control Centre — MUAC) који је надлежан за контролу летења у горњем ваздушном простору (отприлике висина изнад 7,5 km) изнад Белгије, Луксембурга, Холандије и северозапада Немачке. То је други центар контроле летења у Европи по питању густине саобраћаја, који просечно има око 3800 летова дневно, а током летњег периода око 4800 летова дневно. Мастрихт је први центар за контролу летења у Европи чија се надлежност односи на ваздушни простор више од једне државе. У Мастрихту, EUROCONTROL уводи и тестира нове технологије за контролу ваздушног саобраћаја и прикупља искуства за имплементацију у осталим регионима Европе.[3]
Други битан оперативни посао који EUROCONTROL обавља је управљање протоком и капацитетом ваздушног саобраћаја Европе из централне јединице (енгл. Central Flow Management Unit — CFMU).
CFMU је центар коме се морају пријавити сви планирани летови и који у сталном контакту са центрима контроле летења и са корисницима ваздушног простора обезбеђује да се не пређу максимални капацитети.
Остали послови
[уреди | уреди извор]Отали послови којима се EUROCONTROL бави су обука, наплата рутних накнада и координација пројеката и програма.
EUROCONTROL-ов Институт за обуку у Луксембургу[4] пружа широк спектар курсева из разних дисциплина од значаја за ваздушну пловидбу: контроле летења, безбедности, управљања ваздушним простором, технологије комуникације, навигације и надзора ваздухоплова (енгл. Communication Navigation Surveilance — CNS), људског фактора и сл. Један део понуде Института су онлајн курсеви[5]
Земље чланице EUROCONTROL-а су усвојиле заједничке принципе наплате услуга ваздушне пловидбе, према коме те услуге плаћају корисници ваздушног простора. Централни уред за наплату прелета[6] координише наплату прелета у смислу планирања трошкова, уговарања цена, наплате накнада од корисника ваздушног простора и исплате пружаоцима услуга ваздушне пловидбе.
Чланство
[уреди | уреди извор]Чланство у EUROCONTROL-у до 2007. године има 38 земаља.[7] EUROCONTROL није институција Европске уније.
Србија је чланица EUROCONTROL-а од 1. јула 2005. године.
Чланице EUROCONTROL-а, Европске уније и ECAC-а:
- Аустрија (1993)
- Белгија (1960)
- Бугарска (1997)
- Чешка Република (1996)
- Данска (1994)
- Финска (2001)
- Француска (1960)
- Грчка (1988)
- Холандија (1960)
- Ирска (1965)
- Италија (1996)
- Кипар (1991)
- Литванија (2006)
- Луксембург (1960)
- Мађарска (1992)
- Малта (1989)
- Немачка (1960)
- Пољска (2004)
- Португал (1986)
- Румунија (1996)
- Словачка (1997)
- Словенија (1995)
- Шпанија (1997)
- Шведска (1995)
- Уједињено Краљевство (1960)
Чланице EUROCONTROL-а и ECAC-а ван Европске уније:
- Албанија (2002)
- Босна и Херцеговина (2004)
- Црна Гора (2007)
- Хрватска (1997)
- Јерменија (2006)
- Северна Македонија (1998)
- Молдавија (2000)
- Монако (1997)
- Норвешка (1994)
- Србија (2005, као СЦГ)
- Швајцарска (1992)
- Турска (1989)
- Украјина (2004)
Европске земље које нису чланице:
- чланице ЕУ и ECAC-а:
- чланице ECAC-а:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Институционална организација EUROCONTROL-а”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2007. г. Приступљено 30. 07. 2007.
- ^ Европски конвергенциони и имплементациони план
- ^ Центар за контролу летења у Мастрихту.
- ^ „Институт за обуку.”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2011. г. Приступљено 30. 07. 2007.
- ^ „Online курсеви”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2004. г. Приступљено 12. 02. 2004.
- ^ „Централни уред за наплату прелета.”. Архивирано из оригинала 28. 07. 2007. г. Приступљено 30. 07. 2007.
- ^ „Земље чланице EUROCONTROL-а”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2007. г. Приступљено 30. 07. 2007.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична презентација ЕУРОЦОНТРОЛ-а (језик: енглески)
- Чланак: "Being in control at Eurocontrol" (језик: енглески)