Еволуцијска психологија

С Википедије, слободне енциклопедије

Еволуцијска психологија (ЕП) приступ је у друштвеним и природним наукама који проучава психолошке црте попут памћења, перцепције и језика из модерне еволуцијске перспективе. Покушава да идентификује које су човечије психолошке црте еволуиране адаптације – тј. функционални продукти природне селекције или полне селекције. Адаптационистичко размишљање о физиолошким механизмима попут срца, плућа и имунског система уобичајено је у еволуцијској биологији. Неки еволуцијски психолози примењују исто размишљање у психологији тврдећи да ум има модуларну структуру сличну оној телесној, а различите модуларне адаптације служе различитим функцијама. Еволуцијски психолози тврде да је велик део човечјег понашања производ психолошких адаптација које су еволуирале ради решавања рекурентних проблема у окружењима човекових предака.[1]

Адаптационистички се приступ постојано повећава као утицај у општем пољу психологије.[2] Еволуцијски психолози предлажу да ЕП није само поддисциплина психологије, већ да еволуцијска теорија може пружити оснивачки, метатеоријски радни оквир који интегрише читаво поље психологије на исти начин као што чини у биологији.[3][4]

Еволуцијски психолози држе да су понашања или црте које се јављају универзално у свим културама добри кандидати за еволуцијске адаптације[2] укључујући способности закључивања о туђим емоцијама, разликовања родбине од неродбине, идентификовања и преферирања здравијих партнера и сурадње с другима. Досад су известили о успешним тестовима теоријских предвиђања повезаних с темама попут инфантицида, интелигенције, брачних узорака, промискуитета, перцепције лепоте, цене невесте и родитељске инвестиције.[5]

Теорије и проналасци ЕП-а имају примене у многим пољима укључујући економију, животну средину, здравље, право, менаџмент, психијатрију, политику и књижевност.[6][7]

Контроверзије о ЕП-у укључује питања о проверљивости, когнитивним и еволуцијским претпоставкама (попут модуларног функционисања мозга и велике несигурности о анцестралном окружењу), важности негенских и неадаптивних објашњења, па и политичка и етичка питања због интерпретација резултата истраживања.[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цонфер ет ал. 2010; Бусс, 2005; Дуррант & Еллис, 2003; Пинкер, 2002; Тообy & Цосмидес, 2005
  2. ^ а б Сцхацтер ет ал. 2007, стр. 26–27
  3. ^ Дунтлеy и Бусс 2008
  4. ^ Цармен, Р. А., ет ал. (2013). Еволутион Интегратед Ацросс Алл Исландс оф тхе Хуман Бехавиорал Арцхипелаго: Алл Псyцхологy ас Еволутионарy Псyцхологy. ЕвоС Јоурнал: Тхе Јоурнал оф тхе Еволутионарy Студиес Цонсортиум, 5, пп. 108–26. ИССН 1944-1932 ПДФ
  5. ^ "Деспите тхис диффицултy, тхере хаве беен манy царефул анд информативе студиес оф хуман социал бехавиор фром ан еволутионарy перспецтиве. Инфантициде, интеллигенце, марриаге паттернс, промисцуитy, перцептион оф беаутy, бриде прице, алтруисм, анд тхе аллоцатион оф парентал царе хаве алл беен еxплоред бy тестинг предицтионс деривед фром тхе идеа тхат цонсциоус анд унцонсциоус бехавиоурс хаве еволвед то маxимизе инцлусиве фитнесс. Тхе финдингс хаве беен импрессиве." "социал бехавиоур, анимал." Енцyцлопæдиа Британница. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. Енцyцлопæдиа Британница, 2011. Wеб. 23. сијечња 2011. [1].
  6. ^ Тхе Оxфорд Хандбоок оф Еволутионарy Псyцхологy, Едитед бy Робин Дунбар анд Лоуисе Баррет, Оxфорд Университy Пресс, 2007
  7. ^ Тхе Хандбоок оф Еволутионарy Псyцхологy, едитед бy Давид M. Бусс, Јохн Wилеy & Сонс, Инц., 2005
  8. ^ Росе, Хиларy (2000). Алас, Поор Дарwин : Аргументс Агаинст Еволутионарy Псyцхологy. Хармонy; 1 Амер ед едитион (10. листопада 2000). ИСБН 978-0-609-60513-4. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Академска друштва[уреди | уреди извор]

Часописи[уреди | уреди извор]

Видео снимци[уреди | уреди извор]