Фас лиганд

С Википедије, слободне енциклопедије
Фас лиганд (ТНФ суперфамилија, члан 6)
Идентификатори
Симболи ФАСЛГ; АПТ1ЛГ1; ЦД178; ЦД95Л; ФАСЛ; ТНФСФ6
Вањски ИД ОМИМ134638 МГИ99255 ХомолоГене533 ГенеЦардс: ФАСЛГ Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 356 14103
Енсембл ЕНСГ00000117560 ЕНСМУСГ00000000817
УниПрот П48023 Q544Е9
РефСеq (мРНА) НМ_000639 НМ_010177
РефСеq (протеин) НП_000630 НП_034307
Локација (УЦСЦ) Цхр 1:
170.89 - 170.9 Мб
Цхр 1:
163.62 - 163.63 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Fas лиганд (FasL или CD95L) је тип II трансмембрански протеин који припада TNF фамилији. Његово везивање за FasR рецептор индукује апоптозу. Fas лиганд/рецептор интеракција игра важну улогу у регулацији имунског система и прогресији рака.[1]

Структура[уреди | уреди извор]

Fas лиганд је хомотримерни тип II трансмембрански протеин. Он сигнализира путем тримеризације FasR, који је лоциран у мембранама циљних ћелија. Ова тримеризација обично доводи до апоптозе, или ћелијске смрти.

Растворни Fas лиганд се генерише одвајањем за мембрану везаног FasL на конзервисаном месту одсецања путем спољашње серин матрикс металопротеиназе MMP-7.

Рецептори[уреди | уреди извор]

  • FasR: Fas рецептор, или CD95, је најинтензивније студирани члан фамилије рецептора ћелијске смрти. Ген овог рецептора је лоциран на људском хромозому 10 и хромозому 19 код мишева. До сада је идентификовано осам сплајсованих варијанти, које су транслиране у седам изоформи протеина. Многе од тих изоформи су ретки хаплотипи који су обично везани за стање болести. Fas рецептор који индукује апоптозу се назива изоформа 1 и он је тип 1 трансмембрански протеин. Он се састоји од три цистеин-богата псеудо-понављања, трансмембранског домена, и интрацелуларног домена смрти.
  • DcR3: Мамац рецептор 3 (DcR3) је недавно откривен рецептор за суперфамилију Фактора некрозе тумора који везује FasL, LIGHT, и TLA1. DcR3 је растворан рецептор који нема способност преноса сигнала (зато се назива мамац). Он функционише тако што спречава FasR-FasL интеракцију путем компетитивног везивања за лиганд који је фиксиран на мембрани, чиме га инактивира.[2]

Улога у болести[уреди | уреди извор]

Дефективна Fas посредована апоптоза може да доведе до онкогенезе, као и отпорности постојећих тумора на лекове. Fas мутације су биле везане за аутоимуни лимфопролиферативни синдром (ALPS).

Интеракције[уреди | уреди извор]

За Fas лиганд је било показано да интерагује са FADD,[3][4] Grb2,[5][6] Каспазом 8,[3][4] Fas рецептором,[3][4][7][8] FYN,[6][9] EZR,[3][10] PACSIN2,[5] ФНБП1[5] и TNFRSF6B.[11][12][13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5. 
  2. ^ Схеикх МС, Форнаце АЈ (2000). „Деатх анд децоy рецепторс анд п53-медиатед апоптосис”. Леукемиа. 14 (8): 1509—13. ПМИД 10942251. дои:10.1038/сј.леу.2401865. 
  3. ^ а б в г Гајате, Цонсуело; Моллинедо Фаустино (2005). „Цyтоскелетон-медиатед деатх рецептор анд лиганд цонцентратион ин липид рафтс формс апоптосис-промотинг цлустерс ин цанцер цхемотхерапy”. Ј. Биол. Цхем. Унитед Статес. 280 (12): 11641—7. ИССН 0021-9258. ПМИД 15659383. дои:10.1074/јбц.М411781200. 
  4. ^ а б в Мицхеау, Оливиер; Тсцхопп Јüрг (2003). „Индуцтион оф ТНФ рецептор I-медиатед апоптосис виа тwо сеqуентиал сигналинг цомплеxес”. Целл. Унитед Статес. 114 (2): 181—90. ИССН 0092-8674. ПМИД 12887920. дои:10.1016/С0092-8674(03)00521-X. 
  5. ^ а б в Гхадими, Маркус Пхилипп; Санзенбацхер Ралф; et al. (2002). „Идентифицатион оф интерацтион партнерс оф тхе цyтосолиц полyпролине регион оф ЦД95 лиганд (ЦД178)”. ФЕБС Летт. Нетхерландс. 519 (1-3): 50—8. ИССН 0014-5793. ПМИД 12023017. дои:10.1016/С0014-5793(02)02709-6. 
  6. ^ а б Wензел, Ј; Санзенбацхер Р; et al. (2001). „Мултипле интерацтионс оф тхе цyтосолиц полyпролине регион оф тхе ЦД95 лиганд: хинтс фор тхе реверсе сигнал трансдуцтион цапацитy оф а деатх фацтор”. ФЕБС Летт. Нетхерландс. 509 (2): 255—62. ИССН 0014-5793. ПМИД 11741599. дои:10.1016/С0014-5793(01)03174-X. 
  7. ^ Старлинг, Г C; Бајоратх Ј; et al. (1997). „Идентифицатион оф амино ацид ресидуес импортант фор лиганд биндинг то Фас”. Ј. Еxп. Мед. УНИТЕД СТАТЕС. 185 (8): 1487—92. ИССН 0022-1007. ПМЦ 2196280Слободан приступ. ПМИД 9126929. дои:10.1084/јем.185.8.1487. 
  8. ^ Сцхнеидер, П; Бодмер Ј; et al. (1997). „Цхарацтеризатион оф Фас (Апо-1, ЦД95)-Фас лиганд интерацтион”. Ј. Биол. Цхем. УНИТЕД СТАТЕС. 272 (30): 18827—33. ИССН 0021-9258. ПМИД 9228058. дои:10.1074/јбц.272.30.18827. 
  9. ^ Хане, M; Лоwин Б; et al. (1995). „Интерацтион оф пептидес деривед фром тхе Фас лиганд wитх тхе Фyн-СХ3 домаин”. ФЕБС Летт. НЕТХЕРЛАНДС. 373 (3): 265—8. ИССН 0014-5793. ПМИД 7589480. дои:10.1016/0014-5793(95)01051-Ф. 
  10. ^ Парлато, С; Гиаммариоли А M; et al. (2000). „ЦД95 (АПО-1/Фас) линкаге то тхе ацтин цyтоскелетон тхроугх езрин ин хуман Т лyмпхоцyтес: а новел регулаторy мецханисм оф тхе ЦД95 апоптотиц патхwаy”. ЕМБО Ј. ЕНГЛАНД. 19 (19): 5123—34. ИССН 0261-4189. ПМЦ 302100Слободан приступ. ПМИД 11013215. дои:10.1093/ембој/19.19.5123. 
  11. ^ Yу, К Y; Кwон Б; et al. (1999). „А неwлy идентифиед мембер оф тумор нецросис фацтор рецептор суперфамилy (ТР6) суппрессес ЛИГХТ-медиатед апоптосис”. Ј. Биол. Цхем. УНИТЕД СТАТЕС. 274 (20): 13733—6. ИССН 0021-9258. ПМИД 10318773. дои:10.1074/јбц.274.20.13733. 
  12. ^ Хсу, Тсуи-Линг; Цханг Yунг-Цхи; et al. (2002). „Модулатион оф дендритиц целл дифферентиатион анд матуратион бy децоy рецептор 3”. Ј. Иммунол. Унитед Статес. 168 (10): 4846—53. ИССН 0022-1767. ПМИД 11994433. 
  13. ^ Питти, Р M; Марстерс С А; et al. (1998). „Геномиц амплифицатион оф а децоy рецептор фор Фас лиганд ин лунг анд цолон цанцер”. Натуре. ЕНГЛАНД. 396 (6712): 699—703. ИССН 0028-0836. ПМИД 9872321. дои:10.1038/25387. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Цхои C, Бенвенисте ЕН (2004). „Фас лиганд/Фас сyстем ин тхе браин: регулатор оф иммуне анд апоптотиц респонсес.”. Браин Рес. Браин Рес. Рев. 44 (1): 65—81. ПМИД 14739003. дои:10.1016/ј.браинресрев.2003.08.007. 
  • Толструп M; Остергаард L; Лаурсен АЛ; et al. (2004). „ХИВ/СИВ есцапе фром иммуне сурвеилланце: фоцус он Неф.”. Цурр. ХИВ Рес. 2 (2): 141—51. ПМИД 15078178. дои:10.2174/1570162043484924. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]