Грађевинарство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Раскрсница на више нивоа, зграде, куће и паркови у Шангају, Кина.
Кеопсова пирамида у Гизи, једна од најстаријих сачуваних грађевина

Грађевинарство или грађевина је професионална инжењерска дисциплина која се бави дизајном, конструкцијом, и одржавањем физичких и природно изграђених окружења. Грађевинска се техника бави пословима потребним за грађење свих врста архитектонских зграда, цеста, жељезничких пруга, мостова, тунела, водовода, канализација, мелиорацијских објеката, уређењем водотока и искориштавањем водних снага (хидроцентрале), електрана и осталих постројења за производњу свих добара.[1][2] Грађевинско инжењерство је традиционално дељено у бројне огранке. Оно се сматра другом најстаријом инжењерском дисциплином након војног инжењерства.[3][4] Градитељство се одвија у јавном сектору од општине до националних влада, и у приватном сектору од појединачних власника до међународних компанија. Особа која се бави грађевинарством се назива грађевинским инжењером.

Бит грађевинске технике[уреди]

Грађевинска техника је вештина којом људи од изворних или прерађених дарова природе осмишљено (планирано) састављају нове творевине повезане с тлом, односно фиксиране на земљу, па се њима користе.

Природни материјали као што су: камен, дрво, земља (глина), али и вештачки: опека, креч, бетон и челик, омогућавују осмишљено повезивање са тлом у једну целину која се назива грађевинским објектом или грађевином.

Смерови грађевинске технике[уреди]

Пример архитектонског дела -Катедрала св. Дујма
Пример грађевинског објекта - Фалкиршки точак, ротирајући лифт за чамце у средишњој Шкотској

Према врсти и карактеру послова разликују се два главна смера или огранка грађевинске технике.

У једном се смеру одвија грађење зграда. Зграде се истичу својим главним деловима изнад земље, граде се дакле у вис, па се грађење зграда често назива високоградња. Високоградња је дословни превод интернационализоване старогрчке речи arkitekton (ὰρχιτεκτονική) - архитектура. Грађење зграда се назива и зградарство, али је архитектура најуобичајенији израз.

Са друге стране грађење саобраћајних објеката (цеста, жељезнице, мостова, тунела) и хидротехничких грађевина (водовод, канализација, хидротехничке регулације, мелиорације, искориштавање водних снага те пловност река и канала). Споменути се објекти граде углавном при самом тлу, иако то није правило. Такво се грађење често назива нискоградња, а уобичајенији је назив грађевинарство.

Важно је напоменути да строго дељење грађевине и архитектуре нема превише смисла, јер грађевинарство обухвата многобројне послове за све врсте грађевина, док архитектура обухвата архитектонско пројектовање објеката високоградње. Доказ стабилности и носивости архитектонског пројекта изводи грађевинар у наставку пројектне документације. Исто тако, архитекти су неопходни за неке објекте нискоградње.

У прошлости се послови нискоградње и високоградње нису диференцирали као данас, него је архитектура обухватала све послове градитељства тј. грађевинске технике. Тек недавно с обзиром на историјску хронологију послови једног и другог огранка толико су се умножили и разлучили да је грађевинарство аутоматски постало засебан смер чији задаци и остварења по својој разноликости и значају за општи напредак често надмашују задатке и остварења архитектуре. У неким државама (нпр. у Шпанији) и даље се архитектом назива особа која има знање грађевинског инжењера па може градити цесте и мостове.

Општа подела грађевинске технике[уреди]

Високоградња[уреди]

  • стамбени објекти, тј. породичне куће, двојни објекти, стамбени блокови, стамбене зграде итд.
  • јавни (друштвени) објекти, тј. објекти здравства, културе, администрације, трговине, угоститељства, саобраћаја итд.
  • привредни објекти, тј. индустријски и пољопривредни објекти.

Нискоградња[уреди]

  • Саобраћајни смер бави се пројектовањем свих саобраћајница.
  • Конструктивни смер бави се пројектовањем и грађењем конструкција и/или димензионирањем (мостови, бране, тунели, силоси, водоторњеви, привредне и друге зграде).
  • Хидротехнички смер бави се пословима грађења и одржавања водоопскрбних, канализацијских и водопривредних објеката. Генерално хидротехника суделује у управљању водним ресурсима. У Хидротехнички смер спадају: хидротехничке мелиорације и хидротехничке регулације. Може се рећи да се хидротехника генерално бави хидротехничким грађевинама, хидротехничким системима и искориштавањем водних снага уз вођење рачуна о заштити околине што је у задње време популаризовано. При градњи хидротехничких грађевина од велике је важности познавање хидрологије као научне дисциплине те неизоставно познавање хидромеханике, односно механике течности.
  • Геотехнички смер бави се пројектовањем и извођењем различитих захвата у тлу као што су: бране, насипи, тунели, клизишта, потпорне конструкције, ископи, усеци, осигурање грађевинских јама и одлагалишта отпада. Геотехника обухвата готово све грађевинске активности и кључна је у извођењу скоро свих грађевинских објеката који се темеље на тлу. Геотехника као грађевинска дисциплина ослања се на механику тла и механику стена.
Мост Јусцелино Кубичек - примена парабола у закривљеним елементима

Важност техничког цртања у сувременом комуницирању[уреди]

Код осмишљавања неке грађевине, објекта или конструкције стручњак-пројектант решава задатак на папиру просторучним скицирањем оловком. Према усвојеној просторучној скици елемента или објекта пројектант израђује коначан цртеж или нацрт по правилима техничког цртања. Нацрти морају бити графички приказани тако да их други извођачи, обртници, подузетници и сл. могу тачно разумети и на основу цртежа израдити објект како га је пројектант замислио.

Може се рећи да су технички цртежи нека врста међународног писма које стручњаци могу написати, читати и разумети. Према томе, технички цртеж мора бити јасан, уредан, прецизан и надасве тачан.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Хисторy анд Херитаге оф Цивил Енгинееринг”. АСЦЕ. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2007. Приступљено 8. 8. 2007. 
  2. ^ „Wхат ис Цивил Енгинееринг”. Институтион оф Цивил Енгинеерс. Приступљено 15. 5. 2017. 
  3. ^ „Wхат ис Цивил Енгинееринг?”. Тхе Цанадиан Социетy фор Цивил Енгинееринг. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2007. Приступљено 8. 8. 2007. 
  4. ^ „Цивил енгинееринг”. Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 9. 8. 2007. 

Литература[уреди]

  • W.Ф. Цхен; Ј.Y. Рицхард Лиеw, ур. (2002). Тхе Цивил Енгинееринг Хандбоок. ЦРЦ Пресс. ИСБН 978-0-8493-0958-8. 
  • Јонатхан Т. Рицкеттс; M. Кент Лофтин; Фредерицк С. Мерритт, ур. (2004). Стандард хандбоок фор цивил енгинеерс (5 изд.). МцГраw Хилл. ИСБН 978-0-07-136473-7. 
  • Муир Wоод, Давид (2012). Цивил Енгинееринг: а верy схорт интродуцтион. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-957863-4. 
  • Блоцклеy, Давид (2014). Струцтурал Енгинееринг: а верy схорт интродуцтион. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-967193-9. 

Спољашње везе[уреди]