Грађевинарство

Раскрсница на више нивоа, зграде, куће и паркови у Шангају, Кина.

Кеопсова пирамида у Гизи, једна од најстаријих сачуваних грађевина

Грађевинарство је професионална инжењерска дисциплина која се бави дизајном, конструкцијом и одржавањем физичких и природно изграђених окружења. Грађевинска техника се бави пословима потребним за грађење свих врста архитектонских зграда, цеста, жељезничких пруга, мостова, тунела, водовода, канализација, мелиорацијских објеката, уређењем водотока и искориштавањем водних снага (хидроцентрале), електрана и осталих постројења за производњу свих добара. Грађевинско инжењерство је традиционално дељено у бројне огранке. Оно се сматра другом најстаријом инжењерском дисциплином након војног инжењерства. Градитељство се одвија у јавном сектору од општине до националних влада, и у приватном сектору од појединачних власника до међународних компанија. Особа која се бави грађевинарством се назива грађевинским инжењером.

Бит грађевинске технике

Грађевинска техника је вештина којом људи од изворних или прерађених дарова природе осмишљено (планирано) састављају нове творевине повезане с тлом, односно фиксиране на земљу, па се њима користе.

Природни материјали као што су: камен, дрво, земља (глина), али и вештачки: опека, креч, бетон и челик, омогућавању осмишљено повезивање са тлом у једну целину која се назива грађевинским објектом или грађевином.

Смерови грађевинске технике

Пример архитектонског дела -Катедрала св. Дујма

Пример грађевинског објекта - Фалкиршки точак, ротирајући лифт за чамце у средишњој Шкотској

Према врсти и карактеру послова разликују се два главна смера или огранка грађевинске технике.

У једном се смеру одвија грађење зграда. Зграде се истичу својим главним деловима изнад земље, граде се дакле у вис, па се грађење зграда често назива високоградња. Високоградња је дословни превод интернационализоване старогрчке речи аркитектон (грч. ὰρχιτεκτονική) - архитектура. Грађење зграда се назива и зградарство, али је архитектура најуобичајенији израз.

Са друге стране грађење саобраћајних објеката (цеста, жељезнице, мостова, тунела) и хидротехничких грађевина (водовод, канализација, хидротехничке регулације, мелиорације, искориштавање водних снага те пловност река и канала). Споменути се објекти граде углавном при самом тлу, иако то није правило. Такво се грађење често назива нискоградња, а уобичајенији је назив грађевинарство.

Важно је напоменути да строго дељење грађевине и архитектуре нема превише смисла, јер грађевинарство обухвата многобројне послове за све врсте грађевина, док архитектура обухвата архитектонско пројектовање објеката високоградње. Доказ стабилности и носивости архитектонског пројекта изводи грађевинар у наставку пројектне документације. Исто тако, архитекти су неопходни за неке објекте нискоградње.

У прошлости се послови нискоградње и високоградње нису диференцирали као данас, него је архитектура обухватала све послове градитељства тј. грађевинске технике. Тек недавно с обзиром на историјску хронологију послови једног и другог огранка толико су се умножили и разлучили да је грађевинарство аутоматски постало засебан смер чији задаци и остварења по својој разноликости и значају за општи напредак често надмашују задатке и остварења архитектуре. У неким државама (нпр. у Шпанији) и даље се архитектом назива особа која има знање грађевинског инжењера па може градити цесте и мостове.

Општа подела грађевинске технике

Високоградња

• стамбени објекти, тј. породичне куће, двојни објекти, стамбени блокови, стамбене зграде итд.
• јавни (друштвени) објекти, тј. објекти здравства, културе, администрације, трговине, угоститељства, саобраћаја итд.
• привредни објекти, тј. индустријски и пољопривредни објекти.

Нискоградња

• Саобраћајни смер бави се пројектовањем свих саобраћајница.
• Конструктивни смер бави се пројектовањем и грађењем конструкција и/или димензионирањем (мостови, бране, тунели, силоси, водоторњеви, привредне и друге зграде).
• Хидротехнички смер бави се пословима грађења и одржавања водоопскрбних, канализацијских и водопривредних објеката. Генерално хидротехника суделује у управљању водним ресурсима. У Хидротехнички смер спадају: хидротехничке мелиорације и хидротехничке регулације. Може се рећи да се хидротехника генерално бави хидротехничким грађевинама, хидротехничким системима и искориштавањем водних снага уз вођење рачуна о заштити околине што је у задње време популаризовано. При градњи хидротехничких грађевина од велике је важности познавање хидрологије као научне дисциплине те неизоставно познавање хидромеханике, односно механике течности.
• Геотехнички смер бави се пројектовањем и извођењем различитих захвата у тлу и стенама као што су: бране, насипи, тунели, клизишта, потпорне конструкције, ископи, усеци, осигурање грађевинских јама и одлагалишта отпада. Геотехника обухвата готово све грађевинске активности и кључна је у извођењу скоро свих грађевинских објеката који се темеље на тлу. Геотехника као грађевинска дисциплина ослања се на инжењерску геологију, механику тла и механику стена.

Мост Јусцелино Кубичек - примена парабола у закривљеним елементима

Важност техничког цртања у сувременом комуницирању

Код осмишљавања неке грађевине, објекта или конструкције стручњак-пројектант решава задатак на папиру просторучним скицирањем оловком. Према усвојеној просторучној скици елемента или објекта пројектант израђује коначан цртеж или нацрт по правилима техничког цртања. Нацрти морају бити графички приказани тако да их други извођачи, обртници, подузетници и сл. могу тачно разумети и на основу цртежа израдити објект како га је пројектант замислио.

Може се рећи да су технички цртежи нека врста међународног писма које стручњаци могу написати, читати и разумети. Према томе, технички цртеж мора бити јасан, уредан, прецизан и надасве тачан.

Види још

• Грађевине (грађевински објекти)

Литература

• W.Ф. Цхен; Ј.Y. Рицхард Лиеw, ур. (2002). Тхе Цивил Енгинееринг Хандбоок. ЦРЦ Пресс. ИСБН 978-0-8493-0958-8. 
• Јонатхан Т. Рицкеттс; M. Кент Лофтин; Фредерицк С. Мерритт, ур. (2004). Стандард хандбоок фор цивил енгинеерс (5 изд.). МцГраw Хилл. ИСБН 978-0-07-136473-7. 
• Муир Wоод, Давид (2012). Цивил Енгинееринг: а верy схорт интродуцтион. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-957863-4. 
• Блоцклеy, Давид (2014). Струцтурал Енгинееринг: а верy схорт интродуцтион. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-967193-9. 
• Деан, Р.Г.; Далрyмпле, Р.А. (2004), Цоастал Процессес wитх Енгинееринг Апплицатионс, Цамбридге Университy Пресс, Бибцоде:2004цпеа.боок.....D, ИСБН 9780521602754 
• Хугхес, С.А. (1993), Пхyсицал Моделс анд Лабораторy Тецхниqуес ин Цоастал Енгинееринг, Адванцед сериес он оцеан енгинееринг, Wорлд Сциентифиц, ИСБН 9789810215415 
• Кампхуис, Ј.W. (2010), Интродуцтион то Цоастал Енгинееринг анд Манагемент, Адванцед сериес он оцеан енгинееринг, Wорлд Сциентифиц, ИСБН 9789812834843 
• Краус, Н.C. (1996), Хисторy анд Херитаге оф Цоастал Енгинееринг, Америцан Социетy оф Цивил Енгинеерс, ИСБН 9780784474143 
• Соренсен, Р. (2013), Басиц Цоастал Енгинееринг, Спрингер, ИСБН 9781475726657 
• Интернатионал Јоурнал оф Емергенцy Манагемент, ИССН 1741-5071 (елецтрониц) ИССН 1471-4825 (папер), Индерсциенце Публисхерс
• Јоурнал оф Хомеланд Сецуритy анд Емергенцy Манагемент ИССН 1547-7355, Бепресс
• Аустралиан Јоурнал оф Емергенцy Манагемент (елецтрониц) ИССН 1324-1540 (папер), Емергенцy Манагемент Аустралиа
• Каранасиос, С. (2011). Ин Р. Хеекс & А. Оспина (Едс.). Манцхестер: Центре фор Девелопмент Информатицс, Университy оф Манцхестер
• Тхе АЛАДДИН Пројецт, а цонсортиум оф университиес девелопинг аутоматед дисастер манагемент тоолс
• Емергенцy Манагемент Аустралиа (2003) Цоммунитy Девелопментс ин Рецоверинг фром Дисастер, Цоммонwеалтх оф Аустралиа, Цанберра
• План анд Препаратион: Сурвивинг тхе Зомбие Апоцалyпсе, (папербацк), ЦреатеСпаце, Интродуцторy цонцептс то планнинг анд препаринг фор емергенциес анд дисастерс оф анy кинд.
• Батес анд Јацксон, 1980, Глоссарy оф Геологy: Америцан Геологицал Институте.
• Крyнине анд Јудд, 1957, Принциплес оф Енгинееринг Геологy анд Геотецхницс: МцГраw-Хилл, Неw Yорк.
• Холтз, Р. анд Ковацс, W. (1981), Ан Интродуцтион то Геотецхницал Енгинееринг, Прентице-Халл, Инц. ISBN 0-13-484394-0
• Боwлес, Ј. (1988), Фоундатион Аналyсис анд Десигн, МцГраw-Хилл Публисхинг Цомпанy. ISBN 0-07-006776-7
• Цедергрен, Харрy Р. (1977), Сеепаге, Драинаге, анд Флоw Нетс, Wилеy. ISBN 0-471-14179-8
• Крамер, Стевен L. (1996), Геотецхницал Еартхqуаке Енгинееринг, Прентице-Халл, Инц. ISBN 0-13-374943-6
• Фреезе, Р.А. & Цхеррy, Ј.А., (1979), Гроундwатер, Прентице-Халл. ISBN 0-13-365312-9
• Лунне, Т. & Лонг, M.,(2006), Ревиеw оф лонг сеабед самплерс анд цритериа фор неw самплер десигн, Марине Геологy, Вол 226, п. 145–165
• Митцхелл, Јамес К. & Сога, К. (2005), Фундаменталс оф Соил Бехавиор 3рд ед., Јохн Wилеy & Сонс, Инц. ISBN 978-0-471-46302-3
• Рајапаксе, Руwан., (2005), "Пиле Десигн анд Цонструцтион", 2005. ISBN 0-9728657-1-3
• Фанг, Х.-Y. анд Даниелс, Ј. (2005) Интродуцторy Геотецхницал Енгинееринг : ан енвиронментал перспецтиве, Таyлор & Францис. ISBN 0-415-30402-4
• НАВФАЦ (Навал Фацилитиес Енгинееринг Цомманд) (1986) Десигн Мануал 7.01, Соил Мецханицс, УС Говернмент Принтинг Оффице
• НАВФАЦ (Навал Фацилитиес Енгинееринг Цомманд) (1986) Десигн Мануал 7.02, Фоундатионс анд Еартх Струцтурес, УС Говернмент Принтинг Оффице
• НАВФАЦ (Навал Фацилитиес Енгинееринг Цомманд) (1983) Десигн Мануал 7.03, Соил Дyнамицс, Дееп Стабилизатион анд Специал Геотецхницал Цонструцтион, УС Говернмент Принтинг Оффице
• Терзагхи, К., Пецк, Р.Б. анд Месри, Г. (1996), Соил Мецханицс ин Енгинееринг Працтице 3рд Ед., Јохн Wилеy & Сонс, Инц. ISBN 0-471-08658-4
• Сантамарина, Ј.C., Клеин, К.А., & Фам, M.А. (2001), "Соилс анд Wавес: Партицулате Материалс Бехавиор, Цхарацтеризатион анд Процесс Мониторинг", Wилеy, ISBN 978-0-471-49058-6
• Фирузиаан, M. анд Есторфф, О., (2002), "Симулатион оф тхе Дyнамиц Бехавиор оф Беддинг-Фоундатион-Соил ин тхе Тиме Домаин", Спрингер Верлаг.
• „Гов.нс.ца”. Гов.нс.ца. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 2. 7. 2011. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• The Institution of Civil Engineers
• Civil Engineering Software Database
• The Institution of Civil Engineering Surveyors Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2009)
• Civil engineering classes, from MIT OpenCourseWare