Пређи на садржај

Лимфотоксин бета рецептор

С Википедије, слободне енциклопедије
Лимфотоксин бета рецептор (TNFR superfamilija, član 3)
Kristalografska struktura peptida sa 24 ostatka iz limfotoksin-B receptora vezanog za TRAF3.[1]
Dostupne strukture
1RF3
Identifikatori
Simboli LTBR; CD18; D12S370; LT-BETA-R; TNF-R-III; TNFCR; TNFR-RP; TNFR2-RP; TNFRSF3
Vanjski ID OMIM600979 MGI104875 HomoloGene1753 GeneCards: LTBR Gene
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 4055 17000
Енсембл ЕНСГ00000111321 н/а
УниПрот П36941 н/а
РефСеq (мРНА) НМ_002342 XМ_982227
РефСеq (протеин) НП_002333 XП_987321
Локација (УЦСЦ) Цхр 12:
6.36 - 6.37 Мб
н/а
ПубМед претрага [1] [2]

Референце

[уреди извор]
  1. ^ PDB: 1РФ3​; Ли C, Норрис ПС, Ни ЦЗ, Хаверт ML, Цхионг ЕМ, Тран БР, Цабезас Е, Реед ЈЦ, Саттертхwаит АЦ, Wаре ЦФ, Елy КР (2003). „Струцтураллy дистинцт рецогнитион мотифс ин лyмпхотоxин-бета рецептор анд ЦД40 фор тумор нецросис фацтор рецептор-ассоциатед фацтор (ТРАФ)-медиатед сигналинг”. Ј. Биол. Цхем. 278 (50): 50523—9. ПМИД 14517219. дои:10.1074/јбц.М309381200. 

Лимфотоксин бета рецептор је рецептор за лимфотоксин који је код људи кодиран LTBR геном.[1][2][3]

Функција

[уреди | уреди извор]

Протеин кодиран овим геном је члан TNF фамилије рецептора. Он је изражен на површини већине ћелијских типова, укључујући ћелије епителног и мијелоидног порекла, али не на Т и Б лимфоцитима. Овај протеин специфично везује лимфотоксин мембранску форму (комплекс лимфотоксина-алфа и лимфтоксина-бета се формира). Лимфтоксин-бета и његов лиганд учествују у развоју и организацији лимфоидног ткива. Активација овог протеина може да подстакне апоптозу.[1]

Не самп да LTBR помаже у подстицању апоптозе, он може да доведе до ослобађања цитокина интерлеукин 8. Прекомерно LTBR изражавање у HEK293 ћелима повећава IL-8 промоторску активност, и доводи до IL-8 ослобађања. LTBR је такође есенцијалан за развој и организацију секундарних лимфоидних органа и ослобађање других хемокина.[4]

Структура

[уреди | уреди извор]

Рамачандранов дијаграм показује да је 64.6% остатака у пожељном региону.[5] Ова струцтура је установљена путем дифракције X-зрака. Њена резолуција је 3.50 Å. Алфа и бета углови су 90 степени, док је гама угао 120 степени.

Интеракције

[уреди | уреди извор]

За лимфотоксин бета рецептор је било показано да интерагује са Дијабло хомологом[6] и TRAF3.[7][8][9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Ентрез Гене: ЛТБР лyмпхотоxин бета рецептор (ТНФР суперфамилy, мембер 3)”. 
  2. ^ Баенс M, Цхаффанет M, Цассиман ЈЈ, ван ден Бергхе Х, Марyнен П (1993). „Цонструцтион анд евалуатион оф а хнцДНА либрарy оф хуман 12п трансцрибед сеqуенцес деривед фром а соматиц целл хyбрид”. Геномицс. 16 (1): 214—8. ПМИД 8486360. дои:10.1006/гено.1993.1161. 
  3. ^ Цроwе ПД, ВанАрсдале ТЛ, Wалтер БН, Wаре ЦФ, Хессион C, Ехренфелс Б, Броwнинг ЈЛ, Дин WС, Гоодwин РГ, Смитх ЦА (1994). „А лyмпхотоxин-бета-специфиц рецептор”. Сциенце (јоурнал). 264 (5159): 707—10. ПМИД 8171323. дои:10.1126/сциенце.8171323. 
  4. ^ Цханг YХ, Хсиех СЛ, Цхен MC, Лин WW (2002). „Лyмпхотоxин бета рецептор индуцес интерлеукин 8 гене еxпрессион виа НФ-каппаБ анд АП-1 ацтиватион”. Еxп. Целл Рес. 278 (2): 166—74. ПМИД 12169272. дои:10.1006/еxцр.2002.5573. 
  5. ^ „МолПробитy Рамацхандран аналyсис” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 12. 10. 2012. г. 
  6. ^ Куаи, Јун; Ницкбарг Еллиотт; et al. (2003). „Ендогеноус ассоциатион оф ТРАФ2, ТРАФ3, цИАП1, анд Смац wитх лyмпхотоxин бета рецептор ревеалс а новел мецханисм оф апоптосис”. Ј. Биол. Цхем. Унитед Статес. 278 (16): 14363—9. ИССН 0021-9258. ПМИД 12571250. дои:10.1074/јбц.М208672200. 
  7. ^ ВанАрсдале, Т L; ВанАрсдале С L; et al. (1997). „Лyмпхотоxин-бета рецептор сигналинг цомплеx: роле оф тумор нецросис фацтор рецептор-ассоциатед фацтор 3 рецруитмент ин целл деатх анд ацтиватион оф нуцлеар фацтор каппаБ”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. УНИТЕД СТАТЕС. 94 (6): 2460—5. ИССН 0027-8424. ПМЦ 20110Слободан приступ. ПМИД 9122217. дои:10.1073/пнас.94.6.2460. 
  8. ^ Wу, M Y; Wанг П Y; et al. (1999). „Тхе цyтопласмиц домаин оф тхе лyмпхотоxин-бета рецептор медиатес целл деатх ин ХеЛа целлс”. Ј. Биол. Цхем. УНИТЕД СТАТЕС. 274 (17): 11868—73. ИССН 0021-9258. ПМИД 10207006. дои:10.1074/јбц.274.17.11868. 
  9. ^ Марстерс, С А; Аyрес Т M; et al. (1997). „Херпесвирус ентрy медиатор, а мембер оф тхе тумор нецросис фацтор рецептор (ТНФР) фамилy, интерацтс wитх мемберс оф тхе ТНФР-ассоциатед фацтор фамилy анд ацтиватес тхе трансцриптион фацторс НФ-каппаБ анд АП-1”. Ј. Биол. Цхем. УНИТЕД СТАТЕС. 272 (22): 14029—32. ИССН 0021-9258. ПМИД 9162022. дои:10.1074/јбц.272.22.14029. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]