Пређи на садржај

Марбофлоксацин

С Википедије, слободне енциклопедије
Марбофлоксацин
IUPAC име
9-Флуоро-2,3-дихyдро-3-метхyл-10-(4-метхyл-1-пиперазинyл)
-7-оxо-7Х-пyридол(3,2,1-иј)(4,2,1)бензоxадиазин-6 царбоxyлиц ацид
Клинички подаци
Начин применеорално, топикално
Правни статус
Правни статус
  • само уз ветеринарски рецепт
Идентификатори
CAS број115550-35-1 ДаY
ATCvet кодQJ01MA93 (WHO)
Хемијски подаци
ФормулаC17H19FN4O4
Моларна маса362.36
  • Fc1cc2c3N(N(COc3c1N1CCN(CC1)C)C)C=C(C(O)=O)C2=O

Марбофлоксацин је потентан антибиотик[1] из групе флуорохинолона.[2] Он се користи у ветеринарској медицини под трговачким именима Marbocyl и Zeniquin. Формулација марбофлоксацина у комбинацији са клотримазолом и дексаметазоном је доступна под именом Ауризон (ЦАС број 115550-35-1).

Механизам акције[уреди | уреди извор]

Марбофлоксацин је хинолон, и он делује путем инхибиције бактеријске ДНК репликације. Он је ефективан против ентеробактерија, Пастеурела, Псеудомонас и стафилокока.[3]

Примена[уреди | уреди извор]

Марбофлоксацин се може користити орално или локално. Он је посебно коришћен код инфекција коже, респираторног система и млечних жлезда, као и код инфекција уринарног тракта код паса и мачака. Код паса, дозе од око 2 mg/kg се користе. Дужина третмана је обично најмање пет дана, а дуже ако постоји истовремена гљивична инфекција.[4]

Контраиндикације и нежељени ефекти[уреди | уреди извор]

Марбофлоксацин обично треба избегавати код младих животиња, у току периода бременитости где се може доћи до акумулације у централном нервном систему, или кад постоје проблеми са бубрезима. Под одређеним околностима овај лек може проузроковати непријатност као што су грчеви, каји се могу третирати са диазепамом. Други нежељени ефекти су повраћање и анорексија.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). „Сецтион VIII - цхемотхерапy оф мицробиал дисеасес”. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803. 
  2. ^ Гуиллауме П. Цханоит, ДМВ Марц Сцхнеидер, ДМВ Фрéдéриqуе Wоехрлé, ДМВ Хервé П. Лефебвре, ДМВ (2005). „Еффецт оф марбофлоxацин он цардиовасцулар вариаблес ин хеалтхy исофлуране-анестхетизед догс”. Америцан Јоурнал оф Ветеринарy Ресеарцх. АВМА. 66 (12): 2090—2094. дои:10.2460/ајвр.2005.66.2090. 
  3. ^ Ле Царроу Ј, Лаурентие M, Кобисцх M, Гаутиер-Боуцхардон АВ (2006). „Персистенце оф Мyцопласма хyопнеумониае ин еxперименталлy инфецтед пигс афтер марбофлоxацин треатмент анд детецтион оф мутатионс ин тхе парЦ гене”. Антимицроб. Агентс Цхемотхер. 50 (6): 1959—66. ПМЦ 1479153Слободан приступ. ПМИД 16723552. дои:10.1128/ААЦ.01527-05. Архивирано из оригинала 11. 06. 2011. г. Приступљено 10. 04. 2010. 
  4. ^ Роугиер С, Борелл D, Пхеулпин С, Wоехрлé Ф, Боисрамé Б (2005). „А цомпаративе студy оф тwо антимицробиал/анти-инфламматорy формулатионс ин тхе треатмент оф цанине отитис еxтерна”. Вет. Дерматол. 16 (5): 299—307. ПМИД 16238809. дои:10.1111/ј.1365-3164.2005.00465.x. Архивирано из оригинала 12. 12. 2019. г. Приступљено 10. 04. 2010. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).