Турмалин

Турмалин
Камен изрезан и углачан, открива светле дугине боје
Опште информације
Категорија	Циклосиликат
Формула	(Ца,К,На, ▢)(Ал,Фе,Ли,Мг,Мн) 3(Ал,Цр,Фе,V) 6 (БО 3) 3(Си,Ал,Б) 6О 18(ОХ,Ф) 4
Кристалне системе	Тригонална
Кристална класа	Дитригонална пирамида (3м) Х-M симбол: (3м)
Спаце гроуп	Р3м (но. 160)
Идентификација
Боја	Најчешће црна, али може варирати од безбојне до смеђе, црвене, наранчасте, жуте, зелене, плаве, љубичасте, ружичасте или нијанси између. Такође може бити двобојан или чак тробојан. Ретко се може наћи као неон зелена или електрично плава.
Кристални хабитус	Паралелно и издужено; ацикуларне призме, понекад зрачеће; масиван; разбацана зрна (у граниту)
Цепљивост	Нејасан
Прелом	Неуједначен, мали конхоидан
Чврстина	Крт
Тврдоћа по Мосу	7,0–7,5
Сјајност	Стакласт, понекад смоласт
Огреб	Бео
Провидност	Прозиран до непрозирног
Специфична тежина	3,06+0,20–0,06
Густина	2,82–3,32
Сјајност полирањем	Стакласт
Оптичке особине	Двоструко преламање, једноосно негативно
Индекс преламања	нω = 1,635–1,675 нε = 1,610–1,650
Двојно преламање	−0,018 до −0,040; типично око -0,020, али у тамном камењу може достићи −0,040
Плеохроизам	Обично умерен до јакок Црвен: дефинитивно; тамноцрвен, светло црвен Зелен: јак; тамно зелен, жуто-зелен Браон: дефинитивно; тамно браон, светло браон Плав: јак; тамно плав, светло плав
Дисперзија	0,017
Ултравиолетна флуоресценција	Ружичасто камење; инертна до веома слабо црвене до љубичасте у дугом и кратком таласу
Апсорпциони спектри	Јака уска трака на 498 нм, и скоро потпуна апсорпција црвене до 640 нм у плавом и зеленом камењу; црвено и розе камење показују линије на 458 и 451 нм, као и широку траку у зеленом спектру

Турмалин је кристална силикатна минерална група у којој је бор спојен са елементима као што су алуминијум, гвожђе, магнезијум, натријум, литијум или калијум. Овај драги камен долази у широком спектру боја.

Име је изведено од сингалског тōрамалли (ටෝරමල්ලි), што се односи на драго камење карнеола.

Турмалини се кристализују у тригоналном кристалном систему, а кристали су им дуги, игличасти до дебелопризматски те штапићасти, често троугласти у попречном прејеку. Терминалне површине су асиметричне и таква појава се назива хемиморфија. Мали, игличасти кристали чести су у финозрнатом граниту аплиту и често чине радијално зракасте агрегате који се називају турмалинским сунцем. Турмалини се истичу по својој тространој призми; ни један други минерал нема тространу призму. Ретки су савршено еухедрални турмалини (тј. кристали са свим добро развијеним површинама). Изузетак су добро развијени дравити из Јиниетаре, у западној Аустралији. Лежиште је откривено током 1970-их, али данас је исцрпљено.

Сви хемиморфни кристали су пиезоелектрични, а често и пироелектрични. Турмалински кристали загрејавањем постају позитивно наелектрисани на једном крају, а негативно наелектрисани на другом. Захваљујући том ефекту, турмалини у колекционарским збиркама могу на себе навући ружне слојеве прашине, ако су изложени под јаким светлом. Турмалинска необична електрична својства постала су позната почетком 18. века.

Историја

Жарко обојане шриланканске драге турмалине у великим количинама донела је у Еуропу компанија Холандска Источна Индија, како би задовољила захтеве тржишта за драгим камењем. У то време још се није знало да су шерл и турмалин заправо један те исти минерал.

Турмалине су користили хемичари у 19. веку за поларизацију светлости упрањем зрака на исечену и углачану површину драгуља.

Варијетети

Двобојни кристал турмалина, 2 цм дугачак.

Турмалин долази у широком спектру боја. Обично су жељезом богати турмалини црни, плавкастоцрни до тамно смеђи, док су магнезијумом богати варијетети обично смеђи до жути. Литијумом богати турмалини могу бити у готово свим бојама - павој, зеленој, црвеној, жутој, ружичастој итд. Ретко је безбојан. Двобојни и вишебојни кристали су релативно чести, а одражавају варирање у хемијском саставу раствора током кристализације. Кристали могу бити зелени на једном крају, а ружичасти на другом, или пак зелени извана, а ружичасти изнутра (елбаит). Неке форме турмалина су дикроичне, што значи да ако се гледају из два различита угла, показују две различите боје.

Најчешћи варијетет турмалина је шерл, први пут описан 1524. године. Он чини око 95% свих турмалина у природи. Име „турмалин” долази од речи турмали из језика Синхала (са Шри Ланке), што значи „камен који привлачи пепео” (као упутница на његова пироелектрична својства). Значење речи „шерл” није познато, иако се верује да долази из скандинавског говорног подручја.

Лежишта и налазишта

Главне земље које производе турмалин

Турмалин се налази у два главна геолошка окружења. То су магматске стене, посебно гранит и гранитни пегматит те метаморфне стене, као што су шкриљци и мрамор. Шерл и литијумом богати турмалини могу се наћи у гранитима и гранитним пегматитима. Магнезијумом богати турмалини, дравити, обично се развијају у шкриљцима и мраморима. Такође, турмалини су врло отпорни минерали и могу се наћи у мањим количинама као зрна у пешчењацима и конгломератима.

Турмалина има на Шри Ланци, Мадагаскару, у Калифорнији, Бразилу (рудници Минас Гераиса - где су пронађени примерци и до 1,5 м дуги, у вредносит од 9 милиона долара!), Словенији (Дравоград).

Употреба

У драгуљарству, плави индиголит је најцењенији варијетет, а следе га зелени верделит и ружичасти рубелит. Иронично, најређи варијетет, безбојни ахроит није цењен и има најмању цену међу прозирним турмалинима. Такође, турмалини се понекад користе у третманима лечења у алтернативној медицини. Од турмалина се праве пиезоплочице за радио-индустрију, а користи се и као поларизатор те као руда бора.

Литература

• Ертл, А.; Пертлик, Ф.; Бернхардт, Х.-Ј. (1997). „Инвестигатионс он Олените wитх Еxцесс Борон фром тхе Коралпе, Стyриа, Аустриа” (ПДФ). Öстерреицхисцхе Академие дер Wиссенсцхафтен, Матхематисцх-Натурwиссенсцхафтлицхе Классе. Анзеигер. Абт. I (134): 3—10. 
• Ертл, А. (2006). „Абоут тхе Етyмологy анд тхе Тyпе Лоцалитиес оф Сцхорл” (ПДФ). Миттеилунген дер Öстерреицхисцхен Минералогисцхен Геселлсцхафт. 152: 7—16. 
• Ертл, А. (2007). „Абоут тхе Тyпе Лоцалитy анд тхе Номенцлатуре оф Дравите” (ПДФ). Миттеилунген дер Öстерреицхисцхен Минералогисцхен Геселлсцхафт. 153: 265—271. 
• Ертл, А. (2008). „Абоут тхе Номенцлатуре анд тхе Тyпе Лоцалитy оф Елбаите: А Хисторицал Ревиеw” (ПДФ). Миттеилунген дер Öстерреицхисцхен Минералогисцхен Геселлсцхафт. 154: 35—44. 
• Реинитз, I. M.; Россман, Г. Р. (1988). „Роле оф Натурал Радиатион ин Тоурмалине Цолоратион” (ПДФ). Америцан Минералогист. 73: 822—825. 
• Россман, Г. Р.; Фритсцх, Е.; Схиглеy, Ј. Е. (1991). „Оригин оф Цолор ин Цуприан Елбаите фром Сãо Јосé де Баталха, Параíба, Бразил” (ПДФ). Америцан Минералогист. 76: 1479—1484. 
• Сцхуманн, Wалтер (2006). Гемстонес оф тхе Wорлд (3рд изд.). Неw Yорк: Стерлинг Публисхинг. стр. 126—127. 
• Хенрy, Даррелл Ј.; Новáк, Милан; Хаwтхорне, Франк C.; Ертл, Андреас; Дутроw, Барбара L.; Ухер, Павел; Пеззотта, Федерицо (2011). „Номенцлатуре оф тхе Тоурмалине-Супергроуп Минералс”. Америцан Минералогист. 96 (5–6): 895—913. Бибцоде:2011АмМин..96..895Х. С2ЦИД 38696645. дои:10.2138/ам.2011.3636. 

Спољашње везе

• Класификација турмалина Архивирано 2010-07-17 на сајту Wayback Machine
• Миндат - Група турмалина
• Минерал Галлериес Архивирано 2005-07-09 на сајту Wayback Machine
• Гемстоне.орг Архивирано 2010-08-19 на сајту Wayback Machine
• Фарланг хисторицал тоурмалине референцес Архивирано 2010-04-18 на сајту Wayback Machine УС лоцалитиес, антиqуе референцес
• Wебминерал елбаите паге, црyсталлограпхиц анд минерал информатион он елбаите
• Тоурмалине Хисторy анд Лоре ат ГИА.еду