Jože Klanjšek
| jože klanjšek | |||
|---|---|---|---|
 Jože Klanjšek Vasja | |||
| Lični podaci | |||
| Datum rođenja | 29. april 1917. | ||
| Mesto rođenja | Drtija, kod Moravča, Austrougarska | ||
| Datum smrti | 18. septembar 1965. (48 god.) | ||
| Mesto smrti | Ljubljana, SR Slovenija, SFR Jugoslavija | ||
| Profesija | vojno lice | ||
| Delovanje | |||
| Član KPJ od | marta 1942. | ||
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba | ||
| Služba | NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska narodna armija 1941 — 1955. | ||
| Čin | pukovnik | ||
| U toku NOB | komandant 14. divizije komandant 30. divizije | ||
| Heroj | |||
| Narodni heroj od | 20. decembra 1951. | ||
| Odlikovanja |
| ||
Jože Klanjšek — Vasja (Drtija, kod Moravča, 29. april 1917 — Ljubljana, 18. septembar 1965) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, pukovnik JNA, društveno-politički radnik SR Slovenije i narodni heroj Jugoslavije.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 29. aprila 1917. u mestu Drtija, kod Moravča. Od ranog detinjstva radio je kao čobanin kod imućnijih seljaka. Tri razreda osnovne škole završio je u Moravči, a četvrti u Studenecu, uporedo radeći kod jednog grofa. Nakon toga, preselio se u u Ljubljanu, kod majke i sestre. U Ljubljani se bavio raznim poslovima, izučivši bravarski zanat i završio je tri razreda Zanatske škole. Godine 1934. postao je član sindikata, ali je on godinu dana kasnije ukinut. Do 1936. radio je sve što mu je moglo doneti zaradu, dok nije otišao na Kranjsku Goru, za radnika na građevini. Pre nego što je 1938. otišao na odsluženje vojnog roka, radio je i u jednom hotelu, najpre kao sobar, a potom i kao portir. U vojsci je bio u Zemunu, gde je, posle završenog kursa, postao kaplar-aviomehaničar. Nakon odsluženja vojnog roka, zaposlio se u železnici Jesenice.[1]
Posle kapitulacije Jugoslavije, neko vreme provodi na relaciji Ljubljana–Jesenice. Ubrzo je stupio u Osvobodilnu frontu i učestvovao u oružanim akcijama na prostoru Ljubljane. 29. decembra 1941. stupio je u partizanski prihvatni logor, a odatle je upućen za borca-puškomitraljesca Treće čete bataljona „Ljubo Šercer“. U borbama se isticao hrabrošću, pa je 10. marta 1942. primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Krajem aprila postao je zamenik komandanta Notranjskog partizanskog odreda, a nedugo potom i za komandanta njegovog Drugog bataljona. U junu 1942. postaje komandant Kočevskog partizanskog odreda, sa kojim učestvuje u borbama za stvaranje slobodne teritorije, gde se smestilo rukovodstvo Oslobodilačkog fronta (OF), i uspostavila se veza sa hrvatskim partizanskim jedinicama.[1]
Nakon formiranja brigade „Ljubo Šercer“, Klanjšek oktobra 1942. postaje zamenik komandanta, i učestvuje u borbama protiv belogardejaca, uništavajući njihova uporišta i garnizone. U martu je preuzeo dužnost komandanta brigade od ranjenog Bojana Polaka. Kada su 1. maja 1943. uvedeni prvi oficirski činovi u NOVJ, dobio je čin majora. Postao je operativni oficir Sedmog slovenačkog korpusa NOVJ, a decembra 1943. komandant 14. slovenačke divizije, nakon smrti Mirka Bračiča. Na čelu divizije bori se tokom zime 1943/44. godine, u neprekidnim borbama na putu od Hrvatske prema Štajerskoj. Nakon uspeha koje je postigao u borbama sa 14. divizijom, biva prekomandovan u 31. slovenačku diviziju, zatim na mesto operativnog oficira Devetog slovenačkog korpusa NOVJ, komandanta 30. slovenačke divizije i zamenika komandanta Devetog korpusa.[1]
Posle oslobođenja Jugoslavije, ostao je u profesionalnoj službi Jugoslovenske narodne armije (JNA). Završio je tri razreda gimnazije i Višu vojnu akademiju JNA. Demobilisan je 1955. u činu pukovnika JNA. Po demobilisanju, posvetio se društveno-političkom i privrednom radu. Nalazio se na mestu člana Glavnog odbora SUBNOR-a Slovenije i Glavnog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda Slovenije. Bio je i predsednik Saveza rezervnih oficira i podoficira. Dve godine je obavljao funkciju direktora Mesne industrije Ljubljana, još dve je bio pomoćnik Republičkog sekretara za industriju NR Slovenije i pet godina direktor Fabrike obuće „Planika“ u Kranju.[1]
Poginuo je nesrećnim slučajem 18. septembra 1965. u Ljubljani, gde je i sahranjen na groblju Žale.[2]
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i više jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 20. decembra 1951. godine.[1]
Foto galerija[uredi | uredi izvor]
-
Jože Klanjšek (drugi zdesna) sa komandantima slovenačkih brigada, 1943. godine -
Klašnjak u svojstvu komandanta 14. divizije (prvi sleva) u društvu Antona Vidmara i Alojza Paceka, 1944. godine -
Jože Klanjšek (u sredini) sa Štabom 14. divizije, 1944. godine -
Jože Klanjšek (prvi sleva), Viktor Avbelj (drugi sleva) i Stane Dobovičnik (prvi zdesna) sa rukovodiocem KPH iz Hrvatskog Zgorja, Ivicom Gretićem, 1944. godine
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Narodni heroji 1 1982, str. 382-383.
- ^ Umro narodni heroj Jože Klanjšek Vasja. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 19. 9. 1965. str. 1.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
