Biografija

Treći tom izdanja Plutarhovih Života plemenitih Grka i Rimljana iz 1727. koje je štampao Džejkob Tonson

Biografija (grč. bios - život, grafo - pisati) ili životopis je književni žanr koji opisuje život neke istaknute ličnosti, stvarne ili izmišljene. Kad bi biografija samo navodila mesta i datume rođenja i smrti, školovanja, poslovne i porodične događaje, bio bi to životopis, ali biografije zadiru dublje, pišu o ljudskim motivima, vrlinama i manama, problemima i kako su se ljudi nosili sa njima, osećajima. Tako nečija biografija može biti drama, a može biti i komedija, može biti poučna, a ako je suvoparna i previše liči na životopis - dosadna.

Opšte odlike

Cilj biografije je da celovito prikaže život izabrane osobe, da odgonetne i dočara njen karakter, da uspostavi vremenski sled događaja i aktivnosti u koje je osoba bila uključena, kao i da oslika društvene prilike koje su okruživale njen život.

Biografija nije samo rekonstrukcija činjenica vezanih za život ličnosti o kojoj se govori, kao što su poreklo, rođenje, obrazovanje, karijera, odnosi sa drugim ljudima i smrt. Ona u isto vreme treba da iznete činjenice koherentno obrazloži, zbog čega poseduje izvesna obeležja pripovesti.

Za razliku od autobiografije koja ostavlja mogućnost da se tačnost njenih navoda dovede u pitanje i za razliku od biografskog romana koji stvarno dopunjava izmišljenim, biografija pretpostavlja istinitost prikazanih događaja, čija je verodostojnost proverljiva.

Biograf koristi svu raspoloživu građu: memoare, dnevnike, pisma, autobiografije, beleške, zapise, arhivsku građu, sećanja savremenika, druge knjige, fotografije i slike. Biografija nije samo rekonstrukcija činjenica vezanih za život ličnosti o kojoj se govori, kao što su poreklo, rođenje, obrazovanje, karijera, odnosi sa drugim ljudima i smrt. Ona u isto vreme treba da iznete činjenice koherentno obrazloži, zbog čega poseduje izvesna obeležja pripovesti.

Za razliku od autobiografije koja ostavlja mogućnost da se tačnost njenih navoda dovede u pitanje i za razliku od biografskog romana koji stvarno dopunjava izmišljenim, biografija pretpostavlja istinitost prikazanih događaja, čija je verodostojnost proverljiva.

Biograf koristi svu raspoloživu građu: memoare, dnevnike, pisma, autobiografije, beleške, zapise, arhivsku građu, sećanja savremenika, druge knjige, fotografije i slike.

Istorijski razvoj

Iako poznata još od antike, biografija postaje popularna i široko rasprostranjena tek u 17. veku. Pre nego što se razvila u samostalni književni žanr, javljala se u okviru drugih žanrova, kao što su epovi i sage. To su bile biografije vladara i heroja. Prvim biografijama možemo nazvati priče iz Asirije, Vavilona i Egipta, na primer delovi sumersko-vavilonskog epa o Gilgamešu. U antici su ih pisali istoričari, a iz tog perioda datira i razgraničenje biografije od istorije, što je učinio Plutarh.

Tokom srednjeg veka razvijaju se posebni oblici biografije - hagiografija i žitije. Iako preuzimaju postojeće formalne oblike biografije, njihovo religiozno polazište i obredna funkcija razlikuju ih od antičkih.

Sa renesansom predmet interesovanja biografa širi se sa vladara i heroja na umetnike i naučnike. Popularizacija i bogaćenje tematskog fonda započetog u renesansi nastavlja se i u kasnijim vekovima, da bi u 20. veku objavljivanje biografija postalo jedna od najproduktivnijih grana izdavaštva. Uporedo sa razvojem ovog žanra menjala se i njegova namena: od dokumentarno-istorijske i didaktičke, publicističke i popularizatorski, do paraliterarne i čisto literarne svrhe.

Nauci o književnosti biografija postaje posebno zanimljiva u 19. veku, kada se razvija biografski metod, koji podlogu za tumačenje književnih dela nalazi u podacima iz piščevog javnog i privatnog života. Veliki broj književnih škola tokom 20. veka odricalo je značaj biografije za proučavanje dela, ali postmoderni romani često koriste žanrovske odlike biografije da bi predočenim iskazima obezbedili status istinitosti i da bi problematizovali odnos fikcije i stvarnosti u književnom delu. Takvim piscima biografija je sredstvo, a ne cilj.

Pojava žanra

Džejms Bosvel je napisao ono što mnogi smatraju prvom modernom biografijom, Život Semjuela Džonsona, 1791. godine.

Prva moderna biografija, i delo koje je izvršilo značajan uticaj na evoluciju žanra, bio je Džejms Bosvelov Život Semjuela Džonsona, biografija leksikografa i književnika Semjuela Džonsona objavljena 1791.

Dok je Bosvelovo lično upoznavanje sa njegovom temom počelo tek 1763. godine, kada je Džonson imao 54 godine, Bosvel je dodatnim istraživanjima pokrio ceo Džonsonov život. Samo po sebi važna faza u razvoju modernog žanra biografije, tvrdi se da je to najveća biografija napisana na engleskom jeziku. Bosvelov rad bio je jedinstven po svom nivou istraživanja, koji je uključivao arhivsku studiju, iskaze očevidaca i intervjue, robustan i atraktivan narativ, i njegov iskreni prikaz svih aspekata Džonsonovog života i karaktera – formula koja služi kao osnova biografskih književnost do danas.

Biografsko pisanje je uglavnom stagniralo tokom 19. veka – u mnogim slučajevima došlo je do preokreta ka poznatijem hagiografskom metodu hvalospeva mrtvih, sličnom biografijama svetaca nastalim u srednjem veku. Razlika između masovne biografije i književne biografije počela je da se formira sredinom veka, odražavajući raskol između visoke kulture i kulture srednje klase. Međutim, broj štampanih biografija je brzo rastao zahvaljujući sve većoj čitalačkoj publici. Ova revolucija u izdavaštvu učinila je knjige dostupnim široj čitalačkoj publici. Pored toga, po prvi put su objavljena pristupačna izdanja popularnih biografija u mekim povezima. Periodika je počela da objavljuje niz biografskih skečeva.

Autobiografije su postale popularnije, jer su sa porastom obrazovanja i jeftinom štampanjem, počeli da se razvijaju moderni koncepti slave i slavne ličnosti. Autobiografije su pisali autori, kao što su Čarls Dikens (koji je uključio autobiografske elemente u svoje romane) i Entoni Trolop (njegova autobiografija se pojavila posthumno, brzo je postala bestseler u Londonu), filozofi, kao što su Džon Stjuart Mil, crkvenjaci – Džon Henri Njumen, i zabavljači – F. T. Barnum.

Moderna biografija

Nauke psihologije i sociologije bile su u usponu na prelazu iz 20. veka i imale su veliki uticaj na biografije novog veka. Propast teorije istorije „velikog čoveka“ bila je indikacija nastajanja drugačijeg načina razmišljanja. Ljudsko ponašanje bi se objasnilo kroz darvinističke teorije. „Sociološke“ biografije su shvatale postupke svojih subjekata kao rezultat okruženja i težile su umanjivanju individualnosti. Razvoj psihoanalize doveo je do prodornijeg i sveobuhvatnijeg razumevanja biografske teme i podstakao je biografe da daju veći naglasak na detinjstvo i adolescenciju. Jasno je da su ove psihološke ideje menjale način na koji su biografije pisane, kako se razvijala kultura autobiografije, u kojoj je pričanje sopstvene priče postalo oblik terapije. Konvencionalni koncept heroja i narativa uspeha nestao je u opsednutosti psihološkim istraživanjima ličnosti.

Eminentni viktorijanci postavili su standard za biografsko pisanje 20. veka, kada je ovo delo objavljeno 1918. godine.

Britanski kritičar Liton Streči je proizveo revoluciju u umetnosti biografskog pisanja svojim delom Eminentni viktorijanci iz 1918. godine, koje se sastoji od biografija četiri vodeće ličnosti iz viktorijanskog doba: kardinala Meninga, Florens Najtingel, Tomasa Arnolda i generala Gordona. Streči je krenuo da udahne život viktorijanskom dobu kako bi ga čitale buduće generacije. Sve do ove tačke, kao što je Streči primetio u predgovoru, viktorijanske biografije su bile „poznate kao kortež pogrebnika“ i nosile su isti prizvuk „sporog, pogrebnog varvarstva“. Streči je prkosio tradiciji „dva debela toma ... nesvarenih masa materijala“ i usredsredio se na četiri ikonske figure. Njegov narativ je rušio mitove koji su se izgradili oko ovih cenjenih nacionalnih heroja, za koje je on smatrao da nisu ništa bolji od „skupa pobrkano usmenog licemerja“. Knjiga je stekla svetsku slavu zbog svog odsustva poštovanja i duhovitog stila, svoje sažete i činjenično tačne prirode i umetničke proze.

Put k objektivnosti

Biografije starih Grka i Rimljana ( PlutarhoviUporedni životi), te biografije svetaca iz srednjeg veka govore o osobama za koje se zna da su postojale, te više ne liče na priče o kraljevima, nego se već neki likovi prate od rođenja do smrti, znano je više podataka o osobama koje se opisuje, pa biografije više sliče današnjim biografijama.

Današnje biografije

Danas se pišu biografije ljudi koji su na bilo koji način zanimljivi javnosti, te time poseduju komercijalni potencijal. Primer su biografije glumaca (Merilin Monro, Džon Vejna), političara ( Bila Klintona) ili sportista ( Majkla Džordana).

Literatura

• Radojević, Mira (2007). „Biografije u srpskoj istoriografiji” (PDF). Tokovi istorije. 1—2: 191—201. 
• Radojević, Mira (2008). „Biografije i njihovi izvori”. Zbornik radova sa stručnih skupova sekcije istoričara Muzejskog društva Srbije (PDF). 6. Kraljevo: Narodni muzej. str. 79—83. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 07. 2018. g. Pristupljeno 30. 07. 2018. 
• Casper, Scott E. (1999). Constructing American Lives: Biography and Culture in Nineteenth-Century America. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-4765-7. 
• Heilbrun, Carolyn G. (1988). Writing a Woman's Life. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-02601-6. 
• Hughes, Kathryn (2009). „Review of Teaching Life Writing Texts, ed. Miriam Fuchs and Craig Howes” (PDF). Journal of Historical Biography. 5: 159—163. ISSN 1911-8538. Pristupljeno 1. 2. 2016. 
• Kendall, Paul Murray. „Biography”. Encyclopædia Britannica. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Lee, Hermione (2009). Biography: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-953354-1. 
• Manovich, Lev (2001). The Language of New Media. Leonardo Book Series. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 978-0-262-63255-3. 
• Miller, Robert L. (2003). „Biographical Method”. Ur.: Miller, Robert L.; Brewer, John D. The A–Z of Social Research: A Dictionary of Key Social Science Research Concepts. London: Sage Publications. str. 15—17. ISBN 978-0-7619-7133-7. 
• Nawas, John A. (2006). „Biography and Biographical Works”. Ur.: Meri, Josef W. Medieval Islamic Civilization: An Encyclopedia. 1. New York: Routledge. str. 110—112. ISBN 978-0-415-96691-7. 
• Regard, Frédéric, ur. (2003). Mapping the Self: Space, Identity, Discourse in British Auto/Biography. Saint-Étienne, France: Publications de l'Université de Saint-Étienne. ISBN 978-2-86272269-6. 
• Rines, George Edwin, ur. (1918). „Biography”. Encyclopedia Americana. 3. str. 718—719. 
• Roberts, Brian (2002). Biographical Research. Understanding Social Research. Buckingham, England: Open University Press. ISBN 978-0-335-20287-4. 
• Stone, Albert E. (1982). Autobiographical Occasions and Original Acts: Versions of American Identity from Henry Adams to Nate Shaw. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-7845-3. 
• Zinn, Jens O. (2004). Introduction to Biographical Research (Working paper 2004/4). Canterbury, England: Social Contexts and Responses to Risk Network, University of Kent. 
• Butler, Paul (19. 4. 2012). „James Boswell's 'Life of Johnson': The First Modern Biography”. University of Mary Washington Libraries. Arhivirano iz originala 11. 11. 2014. g. Pristupljeno 1. 2. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Derham, Katie (2014) [First published in 2014]. The Art of Life: Are Biographies Fiction? (MP4) (Video). Stephen Frears, Hermione Lee, Ray Monk. Institute of Arts and Ideas. Pristupljeno 1. 2. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Johnson, Charles (2002). A General History of the Robberies & Murders of the most Notorious Pirates. London: Conway Maritime. ISBN 0-85177-919-0. 
• Ingram, Allan; Rawson, Claude; Waingrow, Marshall; Boswell, James (1998). „James Boswell's 'Life of Johnson': An Edition of the Original Manuscript, in Four Volumes. Vol. 1. 1709-1765”. The Yearbook of English Studies. 28: 319—320. JSTOR 3508791. doi:10.2307/3508791. 
• James, Paul (2013). „Closing Reflections: Confronting Contradictions in Biographies of Nations and Peoples”. Humanities Research. 19 (1): 124. 
• Jones, Malcolm (28. 10. 2009). „Boswell, Johnson, & the Birth of Modern Biography”. Newsweek. New York. ISSN 0028-9604. Pristupljeno 31. 1. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Meister, Daniel R. (2018). „The biographical turn and the case for historical biography”. History Compass (na jeziku: engleski). 16 (1): 2. ISSN 1478-0542. doi:10.1111/hic3.12436. 
• Roberts, Charles George Douglas, ur. (6. 12. 1883). „Literary Gossip”. The Week. sv. 1 br. 1. str. 13. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Turnbull, Gordon (2019-10-10). „Boswell, James (1740–1795), lawyer, diarist, and biographer of Samuel Johnson”. Oxford Dictionary of National Biography (online izd.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/2950.  (Subscription or UK public library membership required.)
• Gosse, Edmund William (1911). „Biography”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 3 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 952–954. 
• Solomon, Maynard (2001). „Biography”. Grove Music Online. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-1-56159-263-0. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.41156.  Šablon:Grove Music subscription

Spoljašnje veze

• "Biography", In Our Time, BBC Radio 4 discussion with Richard Holmes, Nigel Hamilton and Amanda Foreman (June 22, 2000).