Ватрене кочије

Vatrene kočije
Filmski poster
Izvorni naslov	Chariots of Fire
Žanr	drama
Režija	Hju Hadson
Scenario	Kolin Veland
Producent	Dejvid Patnam
Glavne uloge	Ben Kros Ijan Čarlson Najdžel Hejvers
Muzika	Vangelis
Producentska kuća	The Ladd Company
Godina	1981.
Trajanje	124 minuta
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Budžet	3 miliona funti
Zarada	59 miliona dolara
IMDb veza

Vatrene kočije (engl. Chariots of Fire) je britanski istorijski sportsko-dramski film iz 1981. godine, koji je režirao Hju Hadson prema scenariju Kolina Velanda, dok je producent bio Dejvid Patnam. Zasnovan je na istinitoj priči o dvojici britanskih atletičara na Olimpijskim igrama 1924: Eriku Lidelu, pobožnom škotskom hrišćaninu koji trči u slavu Božju, i Haroldu Abrahamsu, engleskom Jevrejinu koji trči da pobije predrasude. Ben Kros i Ijan Čarlson glume Abrahamsa i Lidela, respektivno, dok su u sporednim ulogama Najdžel Hejvers, Ijan Holm, Džon Gilgud, Lindsi Anderson, Šeril Kembel, Alis Krige, Bred Dejvis i Denis Kristofer. Ovo je bio prvi film u kome je glumio Kenet Brana, koji se pojavio u manjoj ulozi.

Film je bio nominovan za sedam Oskara, a osvojio je četiri: za najbolji film, najbolji originalni scenario, najbolju originalnu muziku i najbolju kostimografiju. Takođe je bio nominovan za jedanaest nagrada BAFTA, a pobedio je u tri kategorije, uključujući onu za najbolji film. Britanski filmski institut ga je smestio na 19. mesto liste „100 najboljih britanskih filmova”.

Radnja

Godine 1978, u Londonu se održava sahrana Harolda Abrahamsa, kojoj prisustvuje njegov bivši kolega lord Endru Lindsi; film se potom prebacuje u prošlost kada je bio mlad i kada je sa grupom sportista trčao duž plaže.

Godine 1919, Abrahams počinje da studira na Univerzitetu u Kembridžu, gde se suočava sa antisemitizmom profesora, ali nalazi utehu u učešću u pozorišnom klubu Gilbert i Salivan. On postaje prva osoba ikada koja je uspela da optrči krug po dvorištu koledža pre nego što sat otkuca 12, i ostaje neporažen na raznim nacionalnim takmičenjima u trčanju. Iako je fokusiran na trčanje, on se zaljubljuje u Sibil Gordon, vodeću sopranistkinju Gilberta i Salivana.

Erik Lidel, čiji su roditelji bili škotski misionari u Kini, nalazi se u Škotskoj. Njegova pobožna sestra Dženi ne odobrava njegove planove da se bavi takmičarskim trčanjem. Ipak, Lidel vidi trčanje kao način slavljenja Boga pre nego što se vrati u Kinu kao misionar. Kada se prvi put trkaju jedan protiv drugog, Lidel pobeđuje Abrahamsa. Abrahams to loše prihvata, ali Sem Masabini, profesionalni trener kome se ranije obratio, nudi da ga uzme pod svoje da poboljša njegovu tehniku. Ovo izaziva kritike profesora na Kembridžu, koji tvrde da nije džentlmenski da amater uzme profesionalnog trenera. Abrahams odbacuje njihovu zabrinutost, tumačeći je kao masku za antisemitske i klasne predrasude. Kada Lidel slučajno propusti crkveni molitveni sastanak zbog trčanja, Dženi ga prekori i optužuje da više ne brine o Bogu. Erik joj kaže da, iako namerava da se na kraju vrati u kinesku misiju, oseća se nadahnuto Bogom kada trči, kao i da bi prestanak trčanja bio obeščašćenje Boga.

Nakon godina treninga i trka, dvojica sportista su primljeni u britanski tim na Olimpijskim igrama u Parizu 1924. godine. Prihvaćeni su i Abrahamsovi prijatelji sa Kembridža, Endru Lindsi, Obri Montagju i Henri Stalard. Dok se ukrcava na brod za Francusku, Lidel otkriva da će trka na 100 metara biti održana u nedelju. Uprkos intenzivnom pritisku princa od Velsa i Britanskog olimpijskog komiteta, on odbija da učestvuje u trci jer ga hrišćanska ubeđenja sprečavaju da trči na Dan Gospodnji. Rešenje problema nalazi Lindsi, koji, pošto je već osvojio srebrnu medalju u trci na 400 metara s preponama, nudi svoje mesto u trci na 400 metara sledećeg četvrtka Lidelu, koji sa zahvalnošću prihvata. Lidelova verska ubeđenja suočena sa nacionalnim atletskim ponosom dospevaju na naslovnice širom sveta; te nedelje drži propoved u pariskoj crkvi Škotske i citira Knjigu proroka Isaije.

Abrahams teško gubi od favorizovanih atletičara iz Sjedinjenih Država u trci na 200 metara. Zna da će mu poslednja šansa za medalju biti trka na 100 metara. On učestvuje u ovoj trci i pobeđuje. Njegov trener Masabini, kome je zabranjen pristup stadionu, prezadovoljan je što su se dugogodišnja posvećenost i trening isplatili zlatnom olimpijskom medaljom. Sada Abrahams može da nastavi sa svojim životom i ponovo se nađe sa svojom devojkom Sibil, koju je zanemario zbog trčanja. Pre Lidelove trke, američki trener govori svojim trkačima da Lidel ima male šanse da prođe dobro u svojoj novoj, daleko dužoj, trci na 400 metara. Ali jedan od američkih trkača, Džekson Šolc, daje Lidelu poruku podrške koja citira Knjigu Samuilovu. Lidel pobeđuje američke favorite i osvaja zlatnu medalju. Britanski tim se trijumfalno vraća kući.

Tekstualni epilog otkriva da se Abrahams oženio Sibil i postao stručnjak za britansku atletiku, dok je Lidel počeo da obavlja misionarski rad i da ga je cela Škotska oplakivala nakon njegove smrti tokom japanske okupacije Kine.

Uloge

Glumac	Uloga
Ben Kros	Harold Abrahams
Ijan Čarlson	Erik Lidel
Najdžel Hejvers	lord Endru Lindsi
Nikolas Farel	Obri Montagju
Ijan Holm	Sem Masabini
Džon Gilgud	direktor Triniti koledža
Lindsi Anderson	direktor Kiz koledža
Šeril Kembel	Dženi Lidel
Alis Krige	Sibil Gordon
Struan Rodžer	Sendi Makgrat
Najdžel Davenport	lord Birkenhed
Patrik Magi	lord Kadogan
Dejvid Jeland	princ od Velsa
Piter Igan	vojvoda od Saderlanda
Danijel Džerol	Henri Stalard
Bred Dejvis	Džekson Šolc
Denis Kristofer	Čarli Pedok
Ričard Grifits	gospodin Rodžers
Beni Jang	Rob Lidel
Kenet Brana	student
Stiven Frajs	pevač

Spoljašnje veze

• Vatrene kočije na sajtu IMDb (jezik: engleski)
• Vatrene kočije