Geomorfologija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Digitalna elevaciona karta Zemlje

Geomorfologija (od antgrč. γῆ [] — „zemlja“, μορφή [morphḗ] — „oblik“ i λόγος [lógos] — „saznanje“) je nauka o postanku i razviću oblika u reljefu Zemljine površi, koji su nastali pod uticajem endogenih i egzogenih procesa. Samim tim, geomorfološka proučavanja ne mogu se sprovoditi bez dobrog poznavanja geologije.

Reljef nastaje, dakle, kao rezultat sukoba različitih prirodnih procesa ali i sve više pod uticajem čoveka. Geomorfologija se bavi prikupljanjem kvalitativnih i kvantitativnih parametara o terenu, registruje pojavne morfološke oblike i bavi se utvrđivanjem razloga njihovog nastanka, te daje kvalitetne podatke potrebne za izučavanje istorije stvaranja terena. Posebna primena geomorfologije uključuje utvrđivanje predispozicije terena za nastanak klizišta.

Ova disciplina pripada geonaukama a izučavaju je geolozi, geodeti, geografi, arheolozi, građevinari i šumari.

Geomorfološki procesi[uredi]

Izučavanje geomorfoloških oblika podrazumeva izučavanje svih uslova koji vladaju i svih uticaja koji izazivaju stvaranje raznovrsnih geomorfoloških oblika. Endogeni faktori koji utiču na oblikovanje su zemljotresi, magmatizam i vulkanizam. Osnovni egzogeni faktori (agensi) koji su odgovorni za većinu topografkih (morfoloških) obeležja su voda, vetar, lednici i talasi.

Prema dominirajućem faktoru koji utiče na nastanak određenih oblika diferencirali su se različiti geomorfološki procesi: padinski, fluvijalni, eolski, glacijalni, marinski i kraški. Postoji i grupa pojavnih oblika koji nastaju podjednakim dejstvom dva ili više procesa te je njih teško odvojiti po ovom kriterijumu. Ovakva podela proistekla je iz praktičnih razloga. Ona pospešuje razumevanje uticaja različitih klimatskih i hidroloških uticaja na oblikovanje terena, ali uzima u obzir i geološku predispoziciju terena, te pomaže u rešavanju praktičnih problema sa stanovišta izučavanja problema uzrok-posledica, pored činjenice da može pomoći predviđanju gde se kakvi morfološki oblici mogu javiti.

Fluvijalni proces[uredi]

Reke i povremeni rečni tokovi nisu samo izvori vode već utiču i na stvaranje sedimenata. Dok teče, voda pokreće čestice sa dna korita i transportuje ih nizvodno, bilo nerastvorene, bilo suspendovane ili rastvorene u njoj. Količina sedimenata koji se transportuju na ovaj način zavisi od same geološke građe rečnog korita, odnosno prisustva lako pokretljivih čestica ili rastvorljivosti stena, i od brzine toka.

Na putu od izvora naniže reka generalno postaje sve veća na šta utiče njeno spajanje sa drugim tokovima. Ovako formirana mreža rečnih tokova naziva se drenažni sistem i često je dendritična, ali može poprimiti i druge oblike što zavisi od regionalne topografije (topografije područja) i geološke građe.

Fluvijalni proces može biti udružen sa kraškim procesom, sa periodičnim smenjivanjem dominirajuće uloge jednog ili drugog procesa za šta su primer tereni Balkanskog poluostrva. Intenzitet procesa direktno je uslovljen klimatskim faktorima, kao i geološkom sredinom.

Eolski proces[uredi]

Eolski proces je geomorfološki proces kod koga je dominantan uticaj vetra i javlja se pretežno u aridnim predelima, gde se javljaju značajne razlike u dnevnim i godišnjim temperaturama i gde je malo prisustvo vegetacije. Ovim procesom nastaju različiti erozioni i depozicioni geomorfološki oblici.

Glacijalni proces[uredi]

Glacijalni proces se javlja u geografskim područjima gde vladaju niske temperature, a pod uticajem lednika. Lednici (glečeri) predstavljaju izuzetno efikasno sredstvo za promenu izgleda reljefa. Kretanjem lednika niz padinu dolazi do erozije i otkidanja stenskih masa i njihovog mrvljenja. Na ovaj način nastaje sitan sediment koji se naziva glacijalno brašno. Nanos materijala, koji lednik na svom putu gura i koji zaostaje nakon njegovog nestanka, naziva se morena. Glacijalni geomorfološki oblici koji nastaju ledničkim procesom nazivaju se cirk i valov. Dejstvom lednika mogu nastati lednička (glacijalna) jezera.

Marinski proces[uredi]

Marinski proces se javlja na obalama jezera i mora. Poseban vid erozije, koji se ovde javlja, jeste pod uticajem naleta talasa pri čemu oni, zahvaljujući svojoj kinetičkoj energiji, vrše abraziju i potkopavanje obala.

Kraški proces[uredi]

Kraški proces se razvija u kraškim terenima. Dominirajući uticaj u oblikovanju ima voda. Kraški tereni su oni u kojima preovladavaju karbonati, i to su najčešće sedimentne stene krečnjaci, a ređe dolomiti. Ovi tereni su izuzetno podložni hemijskoj eroziji. U kraškim terenima nastaju različiti površinski i podzemni geomorfološki oblici.

Geomorfolozi[uredi]

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]