Gran Kanarija
| Gran Canaria | |
|---|---|
 Topografska mapa ostrva | |
  Gran Kanarija | |
| Geografija | |
| Lokacija | Severni Atlantik |
| Koordinate | 27° 58′ 00″ S; 15° 36′ 00″ Z / 27.966667° S; 15.6° Z |
| Površina | 1.560 km2 |
| Visina | 1.949 m |
| Najviši vrh | Piko de las Nijeves |
| Administracija | |
| Najveći grad | Las Palmas |
ŠPA | |
| Autonomne zajednice | Kanarska Ostrva |
| Demografija | |
| Stanovništvo | 850400 (2011) |
| Gustina st. | 545,12 stan./km2 545,13 stan./km2 |
| Dodatne informacije | |
| Vremenska zona |
|
Gran Kanarija (šp. Gran Canaria) jeste vulkansko ostrvo u Španiji i treće je po površini ostrvo u Kanarskom arhipelagu, posle Tenerifa i Fuerteventure. Nalazi se u Severnom Atlantiku, na nekih 200 km zapadno od južne obale Maroka i na oko 1.350 km jugozapadno od kontinentalnog dela Španije.
U političkom pogledu ostrvo je deo pokrajine Kanarska Ostrva, odnosno pokrajine Las Palmas. Najveći gradski centar na ostrvu je grad Las Palmas de Gran Kanarija koji je ujedno i provincijski centar. Na ostrvu živi oko 850.000 stanovnika. Administrativno je podeljeno na 21 opštinu. Gran Kanarija je drugo ostrvo arhipelaga po naseljenosti nakon Tenerifa.[1]
Prvi stanovnici Gran Kanarije bila su berberska plemena Kanari, ili Guanči kako ih nazivaju u Španiji, koja su se na ostrvo doselila u periodu između VIII i V veka pre nove ere sa područja severozapadne Afrike. Guanči su ostrvo nazivali „Tamaran“ ili u prevodu „Zemlja hrabrih“. Gran Kanarija postaje delom španske države Kruna Kastilje u aprilu 1483. nakon petogodišnjih borbi između Španaca koje je predvodila kraljica Izabela I i mesnih Guanča. Od tada Gran Kanarija postaje veoma važna polazna tačka za španske osvajačke pohode u Novom svetu, pa je tako i Kristifor Kolumbo na svom prvom putovanju u Ameriku 1492. nekoliko dana proveo u luci u Las Palmasu.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Među istoričarima i lingvistima ne postoji saglasnost o tačnom poreklu imena Kanarskih ostrva. Prema nekim raširenim teorijama izvorna imena ostrva su Tameran, Tamaran ili Tamarant (sa značenjem Zemlja hrabrih ili čak Ostrvo palmi) i dovode se u vezu sa berberskim Kanarima koji su se prvi naselili na ostrva. Međutim kako se ime Tamaran u pisanim izvorima prvi put pominje tek u 19. veku mnogo realnija teorija je ona prema kojoj ime Kanarija predstavlja romanizovanu verziju izvornog imena.[2]
Rimski prirodnjak i putopisac Plinije Stariji u svom delu Poznavanje prirode (Naturalis historia) pominje jedno od ostrva u arhipelagu Srećnih ostrva koje je ime dobilo po brojnim psima (canes) koji su tamo živeli (Knjiga 6, poglavlje 23).[3] U istom delu (knjiga 5) Plinije izveštava rimskog generala Gaja Paulina o svom putovanju preko Atlaskih planina i dalje ka zapadu i pominje narod po imenu Kanari koji žive sa mnogo pasa.[3] Na osnovu nekih lingvističkih studija antroponim Kanarija najverovatnije vodi poreklo od berberskog plemena Kanari.
Španski istoričar Pedro Lopez de Ajala u svom delu Hronike kastiljanskih kraljeva (Crónicas de los Reyes de Castilla) u delu iz 1393. posvećenom kralju Enrikeu III pominje Kanare Grande. Iako je delo objavljeno dosta posle smrti autora i sumnja se da su neki delovi dodavani pre štampanja, smatra se to prvim izvorom na španskom jeziku u kojem se pominje ovaj toponim.[4]
Prvi detaljniji opis ostrva potiče iz francuskih hronika nastalih verovatno u periodu između 1404. i 1420. U pomenutom tekstu često se pominje termin Le Canarien odnosno El Canario.
Geografija i geologija[uredi | uredi izvor]
Ostrvo Gran Kanarija smešteno je u severnom delu Atlantskog okeana na oko 200 km zapadno od južnih obala Maroka, odnosno na oko 1.350 km jugozapadno od obala španske autonomne zajednice Andaluzije i portugalske pokrajine Algarve. Ostrvo se nalazi gotovo u centralnom delu Kanarskog arhipelaga, između Tenerifa na severozapadu i zapadu i Fuerteventure na istoku.[5] Sa površinom od 1.560 km² na trećem je mestu u arhipelagu, posle Tenerifa i Fuertaventure.[5][6]
Ostrvo ima gotovo okrugao oblik, prečnika oko 50 km. Obale su dosta niske i slabo razuđene, a ukupna dužina obalske linije je oko 236 km.[6]
Ostrvo je vulkanskog porekla i izrazito je planinskog karaktera. Najviši vrh je ugašeni stratovulkan Piko de las Nijeves (šp. Pico de Las Nieves), leži na nadmorskoj visini od 1.949 metara i nalazi se gotovo u geografskom centru ostrva. Njegove padine se strmo spuštaju ka obali, što je posebno izraženo uz zapadnu obalu. Severna, istočna i južna obala su nešto niže. Drugi vrh po visini na ostrvu je Roke Nublo (šp. Roque Nublo) visine 1.813 metara. Roke Nublo predstavlja jedan od simbola celog arhipelaga i specifičan je po ogromnom monolitu visine 80 metara koji se nalazi na samom vrhu. Ovakve vulkanske megalitne formacije nisu retkost na ostrvu, a poznate su još i Fraile (šp. El Fraile), La Rana (La Rana), Dedo de Dios (El Dedo de Dios), Bentajga (Bentayga), Roke de Grando (Roque de Gando) i Penjon Bermeho (el Peñón Bermejo).[5][7]
Ravničarska područja na ostrvu gotovo da ne postoje, a uski pojas nešto nižeg zemljišta nalazi se jedino uz obalu.
Na ostrvu ne postoje stalni vodotoci, već su karakteristične suve klisure koje se strmo spuštaju ka obali i koje u vreme kišnog perioda poprimaju karaktere bujičnih tokova.[6][7]
Geologija[uredi | uredi izvor]
Ostrvo je izrazito vulkanskog porekla, i oko 80% njegove mase je formirano tokom miocena, starosti između 14 i 9 miliona godina. Taj geološki period u kojem je formiran najveći deo ostrva označen je „primarni ciklus“. U osnovi ostrva nalaze se izrazito alkalne bazaltne stene, sa čestim izlivima trahita, fonolita i peralkalnih stena.[8] Nakon ovog perioda usledio je period intenzivnog erozivnog delovanja koji je trajao do pre 4 miliona godina.
U drugom ciklusu vulkanskih erupcija („epoha Roke Nublo“) koji je trajao u periodu između 4,5 i 3,4 miliona godina formirani su najviši vrhovi na ostrvu i masa ostrva je povećana za oko 100 km³ izlivnog materijala. Ovaj period završen je snažnim piroklastičnim erupcijama.
Poslednji geološki ciklus započeo je pre oko 2,8 miliona godina i traje još i danas, a poslednja vulkanska erupcija na ostrvu se desila pre oko 3.500 godina.[8]
Tokom perioda intenzivnije erozivne aktivnosti i formiranja površinskih oblika reljefa, dolazilo je do smanjenja zapremine ostrva što je dovodilo do postepenog izdizanja. Te oscilacije iznosile su i do 400 metara tokom geološke istorije. Najviša takva fosilna površ nalazi se iznad zaliva Konfital i leži na 130 metara iznad nivoa mora. Pojedini fosilni marinski oblici mogu se naći širom ostrva i na visinama do 230 metara.[9]
Klima[uredi | uredi izvor]
U zavisnosti od pravca vetrova, reljefa i nadmorske visine, Gran Kanarija se odlikuje brojnim tipovima mikroklime zbog čije velike raznovrsnosti je često nazivaju „kontinent u malom“. Posebno su velike klimatske razlike između delova ostrva koji su pod udarom vetrova u odnosu na one koji su u zavetrini. Ostrvo se nalazi u zoni dejstva severnih pasata koji duvaju u pravcu severoistoka i koji severnim i severozapadnim delovima ostrva donose obilne padavine, ali i guste magle. Sa druge strane sa istoka i juga duva suvi pustinjski vetar Kalima koji ostrvu iz pravca Sahare donosi suv i topao vazduh, a često i vrtloge pustinjskog peska. Pod uticajem ovog vetra temperature vazduha neretko dostižu i vrednosti od 50 °C.
Temperature vazduha su dosta visoke tokom cele godine (posebno u priobalnim delovima ostrva) i kreću se u proseku između 20 °C zimi i 26 °C tokom leta. U toku zime povremeno dolazi do prodora hladnijih vazdušnih masa, ali temperature nikada ne padaju ispod 10 °C. U planinskim područjima nisu retke pojave mraza i snežnih padavina. Prosečna godišnja suma padavina je oko 140 mm i izlučuju se uglavnom u zimskom delu godine, dok su leta gotovo bez padavina. Temperature morske vode u obalnom pojasu se kreću između 18 i 23 °C.
Glavni grad ostrva Las Palmas de Gran Kanarija se smatra gradom sa najpogodnijom klimom za život na svetu.[10] Mesto Mogan u jugozapadnom delu ostrva je najsunčanije naseljeno mesto na području Evropske unije.
| Klima Gran Kanarije (1981—2010) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Maksimum, °C (°F) | 20,8 (69,4) |
21,2 (70,2) |
22,3 (72,1) |
22,6 (72,7) |
23,6 (74,5) |
25,3 (77,5) |
26,9 (80,4) |
27,5 (81,5) |
27,2 (81) |
26,2 (79,2) |
24,2 (75,6) |
22,2 (72) |
24,2 (75,6) |
| Prosek, °C (°F) | 17,9 (64,2) |
18,2 (64,8) |
19,0 (66,2) |
19,4 (66,9) |
20,4 (68,7) |
22,2 (72) |
23,8 (74,8) |
24,6 (76,3) |
24,3 (75,7) |
23,1 (73,6) |
21,2 (70,2) |
19,2 (66,6) |
21,2 (70,2) |
| Minimum, °C (°F) | 15,0 (59) |
15,0 (59) |
15,7 (60,3) |
16,2 (61,2) |
17,3 (63,1) |
19,2 (66,6) |
20,8 (69,4) |
21,6 (70,9) |
21,4 (70,5) |
20,1 (68,2) |
18,1 (64,6) |
16,2 (61,2) |
18,2 (64,8) |
| Količina padavina, mm (in) | 25 (0,98) |
24 (0,94) |
13 (0,51) |
6 (0,24) |
1 (0,04) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
9 (0,35) |
16 (0,63) |
22 (0,87) |
31 (1,22) |
151 (5,94) |
| Dani sa padavinama (≥ 1 mm) | 3 | 3 | 2 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 2 | 4 | 5 | 21 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 184 | 191 | 229 | 228 | 272 | 284 | 308 | 300 | 241 | 220 | 185 | 179 | 2.821 |
| Izvor: Agencia Estatal de Meteorología[11][12] | |||||||||||||
Živi svet[uredi | uredi izvor]
_11.jpg)
Vegetacija na Gran Kanariji je zonalnog karaktera i njen raspored zavisi kako od nadmorske visine, tako i od specifičnosti mikroklime u određenom delu ostrva. Na Gran Kanariji izdvajaju se sledeći visinski vegetacijski pojasevi:[13]
- Zona Kardonal-tabajbal — od obale mora do 800 metara, pojas je polupustinjske vegetacije u kojem dominiraju kserofitne biljke iz roda Euphorbia (razne vrste kaktusa, Euphorbia balsamifera), odnosno žbunasta zimzelena vegetacija.
- Prelazna šumska zona — u zavisnosti od mikroklime pruža se između 200-500 i 1.000 metara nadmorske visine. To je pojas sa nešto većom količinom vlage, ali i manjom insolacijom. Karakterišu ga termofilna drvenasta vegetacija u kojoj dominiraju razne vrste palmi (posebno endemska Phoenix canariensis), zmajevo drvo (Dracaena draco), mastika, divlja maslina. Iako je ovaj pojas dosta gusto naseljen na dosta mesta je očuvana prirodna formacija.
- Zona lovorovih šuma (Monteverde) — između 500 i 1.200 metara, obuhvata uglavnom područja u severnom delu ostrva sa većom količinom padavina. U tom području dominiraju šume lovora.
- Pojas kanarskog bora — obuhvata područja između 600 i 1.000 do 1.950 metara nadmorske visine. Kanarski bor (Pinus canariensis) je najraširenija biljna vrsta na ostrvu koja zauzima najveće površine, sa pojedinim primercima koji narastu i preko 20 metara visine. Borove šume su dosta očuvane jer obično obuhvataju područja koja su retko naseljena, dosta su retke i u njima je prisutno odsustvo drugog rastinja.
Nešto manje od polovine ukupne površine ostrva (667 km² ili 42,7%) predstavlja zaštićenu prirodnu zonu kojom upravlja Kanarski centar za zaštitu prirode (šp. Red Canaria de Espacios Naturales Protegidos). Od ukupno 146 zaštićenih zona koliko ih ima u celom arhipelagu, 33 se nalaze na Gran Kanariji.[14][15] Sva prirodna dobra su podeljena u 7 kategorija, a najveći stepen zaštite zauzima 6 rezervata prirode (Brezal, Azuahe, Los Tilos de Moja, Los Marteles, Las Dunas de Maspalomas i Guigui (ukupne površine od 7.143 ha).[16]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Arheološkim istraživanjima Kanarskih ostrva nije pronađen dokaz postojanja ljudskog prisustva pre više od 3.000 godina, a najstariji materijalni dokazi o postojanju ljudskih naseobina na tom području datiraju iz perioda oko 800. p. n. e.[17]
Prvi pisani podaci o Kanarskim ostrvima potiču iz 1. veka nove ere. Plinije Stariji i Pomponije Mela nazivali su ih „ostrvima sreće“. Naime, Plinije je na osnovu podataka o putovanju kralja Mavretanije Jube II ka „sretnim ostrvima na zapadu“ (koja su se desila oko 40. p. n. e.) detaljnije opisao ostrva po prvi put nazvavši ih Kanarijom.[a] Plinije je smatrao da su ostrva dobila ime po brojnim krupnim psima koje je kralj Juba tamo pronašao, a kasnije se ta rasa pasa čak našla na grbu Ostrva.[17]
Najstariji stanovnici ostrva bili su Guanči, narod berberskog porekla koji se tu doselio sa područja severozapadne Afrike i Atlasa. Svako pleme koje je naseljavalo neko ostrvo imalo je poseban naziv, a stanovnici Gran Kanarije nazivali su se Kanarima. Kako na Kanarskim ostrvima ne postoje zalihe rude gvožđa, prvobitni stanovnici su pravili oruđa od kamena.
Najstarija prestonica države Guanča nalazila se kod današnjeg mesta Galdar (tada Agaldar) na severu ostrva. U tom periodu ostrvsko stanovništvo je bilo podeljeno na nekoliko plemenskih grupa, a prvi vladar koji je uspeo da potčini brojna manja plemena i proglasi se kraljem Kanara bio je Gumidaf. Njegov sin Semidan zadržao je vlast na celom ostrvu, a posle njegove smrti ostrvo je podeljeno na dva kraljevstva — Agaldar na severozapadu i Telde na jugoistoku. Oba kraljevstva održala su se sve do španskih osvajanja ostrva.
Prvi Evropljanin koji je otkrio Kanarska ostrva i detaljnije ih proučio bio je đenovljanski istraživač Lanceroto Maločelo koji je doplovio na ta ostrva 1312. i tu i ostao punih 20 godina. Čak je i ostrvo Lancarote prozvao po svom imenu. Prvi dokument koji detaljnije govori o portugalskoj ekspediciji na ostrva potiče iz 1341. godine. Papa Kliment VI je 7. novembra 1351. doneo papsku bulu kojom je osnovana katolička biskupija u gradu Teldi, čiji je osnovni cilj bilo pokrštavanje mesnog stanovništva. Pod blagoslovom pape, na ostrvo su upućeni misionari i trgovci sa Majorke. Strateški položaj Kanarskih ostrva kao važne trgovačke stanice na trgovačkom putu sa Afrikom i Indijom doveo je do napada španske seviljske flote na ostrva 1393. godine. Napad na ostrvo doveo je do pobune mesnog stanovništva te su sa ostrva proterani i papski misionari.
Španska osvajanja ostrva počela su početkom 1402. godine, a mesno stanovništvo je uspešno odolevalo napadima sve do 24. juna 1478. kada je uz severoistočnu obalu Gran Kanarije pristala brojna španska eskadrila predvođena admiralom Huanom Rehonom. Španci su uspeli da osvoje taj deo ostrva i da osnuju novu ostrvsku prestonicu Las Palmas de Gran Kanarija. Celo ostrvo je za kratko vreme postalo delom Krune Kastilje, a poslednji mesni vladar Tenesor Semidan je nakon pokrštavanja 1483. postavljen za upravnika ostrva. Nakon španskih osvajanja veliki deo materijalnih kulturnih dobara naroda Guanča je nepovratno izgubljen, što zbog uništavanja u vreme ratova, što zbog asimilacije.[18][17]
Fransis Drejk nije uspeo da 1595. opljačka ostrvo. Četiri godine kasnije Holanđani su pod komandom admirala Pitera van der Dosa opljačkali i delimično razrušili Las Palmas.
Godine 1821. područje celog arhipelaga proglašeno je španskom pokrajinom sa sedištem u gradu Santa Kruz de Tenerife na Tenerifama. Kako je i grad Las Palmas takođe želeo status glavnog grada pokrajine, arhipelag je u periodu između 1840. i 1873. bio podeljen na zapadni i istočni deo.[18][19]
Kraljica Izabela II je 1852. proglasila celo područje Kanarskih ostrva zonom od posebnog privrednog značaja, što se veoma pozitivno odrazilo na dalji privredni napredak ostrva.[18] Zakonskim aktom iz 1912. svako od ostrva dobilo je određen stepen autonomije, a zakonom iz 1927. ostrva su podeljena na dve pokrajine Santa Kruz de Tenerife i Las Palmas sa istoimenim administrativnim centrima. Od 1982.[19] Kanarska ostrva su jedna od 17 autonomnih zajednica Španije, i imaju dva glavna grada (Santa Kruz de Tenerife i Las Palmas de Gran Kanarija), a sedište pokrajinske vlade se menja svake 4 godine.[20][21]
Demografija[uredi | uredi izvor]
Prema statističkim podacima iz 2012. godine, na ostrvu Gran Kanarija živelo je ukupno 852.225 stanovnika, ili oko 40% celokupne populacije Kanarskih ostrva. Najveći deo stanovništva, nešto manje od polovine živeo je u glavnom i najvećem gradu ostrva Las Palmasu de Gran Kanarija (oko 390.000). Prosečna gustina naseljenosti je dosta velika i iznosi 546,263 st/km². Većina populacije je skoncentrisana u priobalnom delu dok je unutrašnjost gotovo nenaseljena.
Oko 9% stanovništva je stranog porekla, najviše iz Nemačke, a potom slede doseljenici iz Maroka, Kolumbije, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije, Norveške i Argentine.
| 2000. | 2001. | 2002. | 2003. | 2004. | 2005. | 2006. | 2007. | 2008. | 2009. | 2010. | 2011. | 2012. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 741,161 | 755,489 | 771,333 | 789,908 | 790,360 | 802,247 | 807,049 | 815,379 | 829,597 | 838,397 | 845,676 | 850,391 | 852,225[22] |
Administrativna podela[uredi | uredi izvor]
U administrativnom smislu ostrvo Gran Kanarija je podeljeno na 21 opštinu i deo je pokrajine Las Palmas.[20][23][24]
- Opštine ostrva Gran Kanarije[23]
.
Privreda[uredi | uredi izvor]
Najvažnije privredne delatnosti na ostrvu su turizam i poljoprivreda, iako poljoprivredni sektor sve više gubi svoj nekadašnji značaj.
Poljoprivredno zemljište obuhvata oko 25 hiljada hektara obradivog zemljišta. Oko 11 hiljada hektara površina je pod pašnjacima i livadama. Najvažniji poljoprivredni proizvodi i ujedno najvažniji izvozni proizvodi ostrva su banane i paradajz. Velike plantaže banana nalaze se u severnom delu ostrva, dok se paradajz uzgaja u južnom. U unutrašnjosti se intenzivnije uzgajaju žitarice, mahunarke i krompir koji uglavnom podmiruju domaće potrebe.[25]
Industrijska proizvodnja se bazira na lakoj industriji (posebno pogoni prehrambene industrije), a postoji i značajna fabrika za proizvodnju cementa. Najvažniji komercijalni centar je luka La Luz u Las Palmasu.
Najvažnija privredna delatnost na ostrvu danas je turizam. Najvažniji turistički centri nalaze se na južnom delu ostrva gde su smeštene i najpoznatije plaže i odmarališta. Plaja del Ingles je najduža peščana plaža na ostrvu (sa dužinom od 2.700 metara) i jedan je od najvažnijih turističkih centara u celoj Španiji. Ukupna dužina plaža na ostrvu je oko 60 km. Najveći broj turista dolazi iz severne i zapadne Evrope, a ostrvo godišnje poseti oko 2,2 miliona turista.[26]
Gran Kanarija se smatra jednim od najpopularnijih LGBT turističkih odredišta u Evropi, a najpopularnija mesta su plaže Plaja del Ingles i Maspalomas. U Maspalomasu se svake godine u maju mesecu (počev od 2001) održava veliki gej prajd koji privlači veliki broj turista iz svih delova sveta, a turističkoj zajednici ostrva donosi velike prihode.[27]
Intenzivan razvoj turizma povlači za sobom i građevinsku industriju.
Saobraćaj[uredi | uredi izvor]
Najvažnija veza ostrva sa ostatkom sveta je Međunarodni aerodrom Gran Kanarija (kod IATA: LPA) koji se nalazi na istočnoj obali, na oko 20 km od Las Palmasa.[28] Sa prometom od 10,5 miliona putnika 2011. najveća je to vazduhoplovna luka na Kanarima i peta po veličini u Španiji. Na aerodromu se nalazi i baza Ratnog vazduhoplovstva Španije.[29]
Najvažniji drumski pravac je magistrala GC-1 koja povezuje glavni grad ostrva sa turističkim centrima na jugu (ukupna dužina magistrale je 71 km).
Najvažnija luka ostrva nalazi se u Las Palmasu (šp. Puerto de La Luz) i najvažnija je luka ne samo na Kanarskom arhipelagu nego i u celom istočnom delu centralnog Atlantika. Redovnim brodskim linijama povezana je sa 180 drugih lučkih centara na pet kontinenata.[30] Zbog blizine bogatih ribolovnih područja kroz luku se godišnje transportuje preko 400.000 tona smrznute ribe.[30] Kroz dokove laspalmaske luke godišnje prođe preko 600.000 kontejnera razne robe, i prosečno preko milion putnika (što stranih što domaćih).[30] Sa 850 vezova najveća je to luka u arhipelagu.[30]
Na teritoriji luke nalaze se i servisni centri za brodove.
Sport[uredi | uredi izvor]
Rekreativni sportovi razvijeni su na svim delovima ostrva, dok je najvažniji centar profesionalnog sporta grad Las Palmas.
Najpopularniji sportovi su fudbal, košarka i odbojka. Fudbalski klub Las Palmas je najveći sportski tim na ostrvu. Osnovan je 1949, a najveći uspesi kluba su drugo mesto u španskoj Primeri u sezoni 1968/69. i finale nacionalnog Kupa Kralja u sezoni 1977/78.[31] Klub se trenutno takmiči u Primeri, a svoje domaće utakmice igra na Estadio de Gran Kanarija (kapaciteta 32.000 mesta) koji je ujedno i najveći sportski objekat na ostrvu.
Košarkaški klub Gran Kanarija redovan je učesnik elitne španske ACB lige. Neke od utakmica grupne faze Svetskog prvenstva u košarci 2014. igraće se u novosagrađenoj dvorani sportova u Las Palmasu kapaciteta 11.000 mesta. Ženski odbojkaški klubovi Las Palmas i La Kaha de Kanarija se takmiče u elitnom ženskom ligaškom takmičenju u Španiji.
Na ostrvu se nalaze brojni golf tereni, a golf klub Real Club De Golf De Las Palmas, osnovan 17. decembra 1891. najstariji je golf klub u Španiji.[32]
Najpopularnije rekreativne sportske aktivnosti na ostrvu su jedrenje, ronjenje na dah i rekreativno ronjenje, paraglajding i surfing.[33] Najvažniji jedriličarski klubovi nalaze se u Las Palmasu (najpoznatiji je Real klub nautiko de Gran Kanarija) i Maspalomasu. Unutrašnjost ostrva je idealan teren za planinsko pešačenje.
Sportska disciplina koja je karakteristična isključivo za Kanarska ostrva je kanarsko rvanje (šp. Lucha Canaria), a specifično je po tome što predstavlja ekipni sport gde svaka ekipa broji 12 članova.[34]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Nepoznanica je da li je Plinije pod imenom Kanarija mislio na celi arhipelag ili konkretno na današnje ostrvo Gran Kanarija.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Real Decreto 18083/2018, de 29 de diciembre, por el que se declaran oficiales las cifras de población resultantes de la revisión del Padrón municipal referidas al 1 de enero de 2018
- ^ Lino Chaparro d'Acosta; Vicente de Cadenas y Vicent (1979). Heráldica de los apellidos canarios. Estudios Técnicos del Blasón. ISBN 978-84-300-4180-0.
- ^ a b Pliny (the Elder.) (1857). The Natural History of Pliny. H. G. Bohn.
- ^ Pero López de Ayala, J. J.; Fabregat; Eugenio de Llaguno Amirola (1779). Antonio Carnicero; Jerónimo Zurita, ur. Cronicas de los reyes de Castilla: Don Pedro, Don Enrique II, Don Juan I, Don Enrique III. en la imprenta de D. Antonio de Sancha.
- ^ a b v MobileReference. Travel Canary Islands: Includes Tenerife, Gran Canaria, Lanzarote, Fuerteventura, La Palma, La Gomera & more. MobileReference. str. 308—. ISBN 978-1-61198-252-7.
- ^ a b v Corne 2004, str. 63
- ^ a b Davidović 2000, str. 462–464
- ^ a b Torrado 2000
- ^ Clift & Acosta 2007, str. 87
- ^ Fuente: „City with the world's best weather.”. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. mart 2014) Syracuse University (New York).
- ^ „Standard Climate Values. Gran Canaria Aeropuerto”.
- ^ „Guía resumida del clima en España (1981–2010)”. Arhivirano iz originala 18. 11. 2012. g.
- ^ „Natural spots and resources of Gran Canaria.”. Pristupljeno 4. 1. 2014. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. januar 2014)
- ^ „Red Canaria de Espacios Naturales Protegidos.”. Arhivirano iz originala 21. 11. 2016. g. Pristupljeno 27. 12. 2013.
- ^ „Relación de los Espacios Naturales protegidos de Gran Canaria”. Arhivirano iz originala 23. 03. 2007. g. Pristupljeno 27. 12. 2013.
- ^ „Gran Canaria — now a World Biosphere Reserve.”. Pristupljeno 4. 1. 2014. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. februar 2014)
- ^ a b v The History of the Discovery and Conquest of the Canary Islands. For R. and J. Dodsley and T. Durham. 1764. str. 14—.
- ^ a b v Campos 1901, str. 94.
- ^ a b Dillon 2003, str. 13.
- ^ a b Law 1999, str. 338–340
- ^ „History of Gran Canaria.”. Arhivirano iz originala 04. 01. 2014. g. Pristupljeno 04. 01. 2014.
- ^ „ISTAC”. Arhivirano iz originala 18. 09. 2016. g. Pristupljeno 28. 12. 2013.
- ^ a b Cabildo de Gran Canaria/Los Municipios
- ^ Government of Gran Canaria.
- ^ Economy & Industries of Gran Canaria.
- ^ „Patronato turismo de Gran Canaria.”. Arhivirano iz originala 19. 12. 2013. g. Pristupljeno 04. 01. 2014.
- ^ -author= -
- ^ „Aeropuerto Gran Canaria.”. Arhivirano iz originala 04. 01. 2014. g. Pristupljeno 04. 01. 2014.
- ^ „Statistika vazduhoplovnog saobraćaja Španije” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 03. 03. 2013. g. Pristupljeno 28. 12. 2013.
- ^ a b v g „Puerto de Las Palmas: El Primer Puerto del Atlántico Medio.”. Pristupljeno 8. 1. 2014. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. oktobar 2008)
- ^ Spain — Cup 1978 at RSSSF
- ^ „Official page of ''Real Club De Golf De Las Palmas''”. Realclubdegolfdelaspalmas.com. Arhivirano iz originala 01. 03. 2011. g. Pristupljeno 11. 3. 2011.
- ^ Sport in Gran Canaria.
- ^ Página oficial de la Federación de Lucha Canaria
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dillon, Paddy (2003). Walking in the Canary Islands: El Hierro, la Palma, la Gomera and Tenerife. Cicerone Press Limited. str. 13—. ISBN 978-1-84965-029-8.
- Law, Gwillim (1999). Administrative subdivisions of countries: a comprehensive world reference, 1900 through 1998. McFarland & Company Incorporated Pub. str. 338—340. ISBN 978-0-7864-0729-3.
- The History of the Discovery and Conquest of the Canary Islands. For R. and J. Dodsley and T. Durham. 1764. str. 14—.
- Campos, Rafael Torres (1901). Carácter de la conquista y colonización de las Islas Canarias. Editorial MAXTOR. str. 94—. ISBN 978-84-9761-033-9.
- Torrado, Francisco J. Pérez (2000). Volcanoestratigrafía del grupo roque nublo, Gran Canaria. Universidad de Las Palmas de Gran Canaria. ISBN 978-84-8103-120-1.
- Clift, Peter; Acosta, Juan (2007). Geophysics of the Canary Islands: Results of Spain's Exclusive Economic Zone Program. Springer. str. 87—. ISBN 978-1-4020-4352-9.
- Corne, Lucy (2004). Canary Islands. Bradt Travel Guides. str. 63—. ISBN 978-1-84162-108-1.
- Davidović, Rade (2000). Regionalna geografija: Geografske regije Evropskih država. Prirodno-matematički fakultet, Institut za geografiju. str. 462—464. ISBN 978-86-499-0070-7.
- Pero López de Ayala, J. J.; Fabregat; Eugenio de Llaguno Amirola (1779). Antonio Carnicero; Jerónimo Zurita, ur. Cronicas de los reyes de Castilla: Don Pedro, Don Enrique II, Don Juan I, Don Enrique III. en la imprenta de D. Antonio de Sancha.
- MobileReference. Travel Canary Islands: Includes Tenerife, Gran Canaria, Lanzarote, Fuerteventura, La Palma, La Gomera & more. MobileReference. str. 308—. ISBN 978-1-61198-252-7.
- Lino Chaparro d'Acosta; Vicente de Cadenas y Vicent (1979). Heráldica de los apellidos canarios. Estudios Técnicos del Blasón. ISBN 978-84-300-4180-0.
- Pliny (the Elder.) (1857). The Natural History of Pliny. H. G. Bohn.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Turistički info portal Gran Kanarije.
- Etnografska karta ostrva
- Lonely Planet: Introducing Gran Canaria.
Ostrva i pokrajine Kanarskih Ostrva | ||
|---|---|---|
| Glavna ostrva |  | |
| Manja ostrva | ||
| Provincije | ||
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
