Grčko pismo

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Грчки алфабет)
Jump to navigation Jump to search
Grčki alfabet
Greekalphabet.svg
Tip Alfabet
Jezici Grčki
Vremenski period
~800. p. n. e. do sadašnjosti
Porodica
Dečiji sistem
Gotski alfabet
Glagoljica
Ćirilica
Koptski alfabet
Jermenski alfabet
Stari italički alfabet
Latinica
Pravac Sleva nadesno
ISO 15924 Grek, 200
Unikod naziv
Greek

Grčki alfabet (grč. Ελληνικό αλφάβητο) je skup dvadeset i četiri slova koja su korišćena za zapisivanje grčkog jezika još od poznog 9. ili ranog 8. veka pre nove ere.[1][2] Izveden je iz ranijeg fenićanskog alfabeta,[3] i bio je prvi alfabet u užem smislu tj. sistem pisanja koji koristi posebne simbole za svaki samoglasnik i suglasnik[4]. Najstarije je alfabetsko pismo koje je u neprekidnoj upotrebi do danas. Slova su takođe, počev od 2. veka pre nove ere, korišćena za predstavljanje grčkih cifara. Ćirilična azbuka i latinska abeceda su nastale na bazi grčkog alfabeta.[5] Pored toga što se koristi u pisanju grčkog jezika, kako drevnih tako i modernih oblika, grčko pismo u današnje vreme isto tako služi i kao izvor tehničkih simbola i oznaka u mnogim domenima matematike, nauke i drugih polja.

U svojim klasičnim i modernim formama, alfabet ima 24 slova, uređena od alfa do omega. Kao i latinica i ćirilica, grčko pismo je imalo samo jednu formu svakog slova. U njemu je razvijena distinkcija veličine slova između male i velike forme paralelno sa latinskim tokom moderne ere.

Zvučne vrednosti i konvencionalne transkripcije za neka od slova se razlikuju između antičke i moderne grčke upotrebe, jer se izgovor grčkog znatno promenio između 5. veka p. n. e. i današnjice. Moderni i antički grčki koriste različite dijakritike. Tradicionalna ortografija, koja je korištena za antički grčki i ponekad za moderni grčki, ima mnoštvo dijakritika, kao što su akcentne oznake za stavljanje naglaska (politonika), oznake disanja za prisustvo i odsustvo inicijalnog /h/ zvuka, i jotni podskripti za krajnji /i/ zvuk. U modernom grčkom spelovanju, ortografija je bila pojednostavljena do monotonskog sistema, koji koristi samo dava dijakritika: akutni naglasak i dijarezu.

Tablica grčkog alfabeta - novogrčka[uredi]

Slovo Ime Glas Latinička transliteracija Feničko slovo[6]
starogrčki[7] novogrčki[8] starogrčki novogrčki starogrčki novogrčki
Α α ἄλφα άλφα Alfa [a] [] [a] a a Alef alef
Β β βῆτα βήτα Beta (vita) [b] [v] b v Beth beth
Γ γ γάμμα γάμμα, γάμα Gama [g] [ʝ], [ɣ] g gh, g Gimel gimel
Δ δ δέλτα δέλτα Delta [d] [ð] d dh, d Daleth daleth
Ε ε εἶ, ἒ ψιλόν έψιλον Epsilon [e] [] e e He he
Ζ ζ ζῆτα ζήτα Zeta (zita) [zd], [] [z] z z Zayin zayin
Η η ἦτα ήτα Eta (ita) [ɛː] ([h]) [i] e, ē i Heth heth
Θ θ θῆτα θήτα Teta (tita) [] [θ] th th Teth teth
Ι ι ἰῶτα ιώτα Jota [i], [] [i], [j] i, ī i Yodh yodh
Κ κ κάππα κάππα Kapa [k] [c], [k] k k Kaf kaf
Λ λ λάβδα, λάμβδα λάμδα Lambda [l] [l] l l Lamedh lamedh
Μ μ μῦ μι Mi [m] [m] m m Mem mem
Ν ν νῦ νι Ni [n] [n] n n Nun nun
Ξ ξ ξεῖ, ξῖ ξι Ksi [ks] [ks] ks ks Samekh samekh
Ο ο οὖ, ὂ μικρόν όμικρον Omikron [o] [] o, ŏ o Ayin ayin
Π π πεῖ, πῖ πι Pi [p] [p] p p Pe pe
Ρ ρ ῥῶ ρω Ro [r], [] [ɾ] r r Res res
Σ σ, ς σῖγμα σίγμα Sigma [s] [s] s s Sin sin
Τ τ ταῦ ταυ Tau (taf) [t] [t] t t Taw taw
Υ υ ὗ, ὓ ψιλόν ύψιλον Ipsilon [u], [y], [] [i] u, y y Waw waw
Φ φ φεῖ, φῖ φι Fi [] [f] ph, f f
Χ χ χεῖ, χῖ χι Hi [], [ks] [ç], [x] kh, ks h
Ψ ψ ψεῖ, ψῖ ψι Psi [ps] [ps] ps ps
Ω ω ὦ, ὦ μέγα ωμέγα Omega [ɔː] [] o, ō o Ayin ayin

Zvučne vrednosti[uredi]

U antičkom i modernom grčkom, slova grčkog alfabeta imaju prilično stabilno i konzistentno mapiranje simbola i zvukova, što čini izgovor reči uglavnom predvidivim. Antičko grčko spelovanje je generalno bilo blisko fonemsko. Za znatan broj slova, zvučne vrednosti se znatno razlikuju između antičkog i modernog grčkog, pošto je njihov izgovor sledio set sistematskih fonoloških pomeranja koja su uticala na jezik u njegovim postklasičnim stupnjevima.[9]

Među konsonatnim slovima, sva slova koja označavala zvučne plozivne konsonante (/b, d, g/) i aspiratne plozive (/pʰ, tʰ, kʰ/) u antičkom grčkom označavaju korespondirajuće frikativne zvukove u modernom grčkom.

Bivši zvučni plozivi Bivši aspirati
Slovo Antičko Moderno Slovo Antičko Moderno
Labijalno Β β /b/ /v/ Φ φ // /f/
Dentalno Δ δ /d/ /ð/ Θ θ // /θ/
Dorsalno Γ γ /ɡ/ [ɣ] ~ [ʝ] Χ χ // [x] ~ [ç]

Među samoglasničkom simbolima, zvučne vrednosti modernog grčkog odražavaju radikalno pojednostavljivanje samoglasničkog sistema post-klasičnog grčkog, spajajući vipestruke ranije distinktne samoglasničke foneme u znatno manji broj. To je dovelo do toga da nekoliko grupa samoglasničkih slova u današnje vreme označva identične zvuke. Moderna grčka ortografija ostaje dosledna istorijskom spelovanju u većini tih slučajeva. Konsekventno, spelovanje reči u modernom grčkom često nije predvidivo iz samog izgovora, dok je obrnuto mapiranje, od pravopisa do izgovora, obično redovno i predvidivo.

Sledeća samoglasnička slova i digrafi su uključeni u spajanja:

Slovo Antičko Moderno Slovo Antičko Moderno
Η η ɛː > i Ω ω ɔː > o
Ι ι i(ː) Ο ο o
ΕΙ ει Ε ε e > e
Υ υ u(ː) > y ΑΙ αι ai
ΟΙ οι oi > y
ΥΙ υι > y

Govornici modernog grčkog tipično koriste isto, moderno mapiranje simbola i zvukova za grčki u svim istorijskim stupnjevima. U drigim zemljama, studenti antičkog grčkog često koriste različite konvencionalne aproksimacije istorijskih zvukovnih sistema u izgovoru antičkog grčkog.

Digrafi i kombinacije slova[uredi]

Nekoliko slovnih kombinacija ima specijalne konvencionalne zvučne vrednosti različite od onih u njihovim pojedinačnim komponentama. Među njima je nekolko digrafa samoglasničkih slova koji su ranije predstavljali diftonge ali su sad monoftongovani. Pored gore pomenuta četiri (⟨ει, αι, οι, υι⟩), postoji takođe ⟨ου⟩, koji se izgovara /u/. Antički grčki diftonzi ⟨αυ⟩, ⟨ευ⟩ i ⟨ηυ⟩ se izgovaraju [av], [ev] i [iv] u modernom grčkom. U nekim okruženjima oni su sveden na [af], [ef] i [if] respektivno.[10] Moderne grčke kombinacije suglasnika ⟨μπ⟩ i ⟨ντ⟩ označavaju [b] i [d] (ili [mb] i [nd]) respektivno; ⟨τζ⟩ označava [dz] i ⟨τσ⟩ označava [t͡s]. Osim toga, u antičkom i modernom grčkom, slovo ⟨γ⟩, pre nekog drugog velarnog suglasnika, označava velarni nazal [ŋ]; stoga se ⟨γγ⟩ i ⟨γκ⟩ izgovaraju kao ⟨ng⟩. Po analogiji sa ⟨μπ⟩ i ⟨ντ⟩, ⟨γκ⟩ se isto tako koristi za [g]. Takođe postoje kombinacije ⟨γχ⟩ i ⟨γξ⟩.

Kombinacija Izgovor Zvučni izgovor
αυ [av] [af]
ευ [ev] [ef]
ηυ [iv] [if]
μπ [b]
ντ [d]
τζ [dz]
τσ [t͡s]

Romanizacija[uredi]

Postoji mnogo različitih metoda predstavljanja grčkog teksta ili grčkih imena u latiničnom pismu. Forma u kojoj se klasična grčka imena konvencionalno prikazivana u engleskom jeziku je proistekla iz načina na koji su grčke pozajmljene reči bile inkorporisane u latinski u antičkom dobu. U tom sistemu, ⟨κ⟩ je zamenjeno sa ⟨c⟩, difthnzi ⟨αι⟩ i ⟨οι⟩ su prikazani kao ⟨ae⟩ i ⟨oe⟩ (ili ⟨æ,œ⟩) respektivno; a ⟨ει⟩ i ⟨ου⟩ su pojednostavljeni do ⟨i⟩ i ⟨u⟩ respektivno. U modernoj naučnoj transliteraciji starogrčkog jezika, ⟨κ⟩ se obično prikazuje kao ⟨k⟩, a samoglasničke kombinacije ⟨αι, οι, ει, ου⟩ kao ⟨ai, oi, ei, ou⟩ respektivno. Slova ⟨θ⟩ i ⟨φ⟩ se generalno prikazuju kao ⟨th⟩ i ⟨ph⟩; ⟨χ⟩ kao bilo ⟨ch⟩ ili ⟨kh⟩; i na početku reči ⟨ρ⟩ kao ⟨rh⟩.

Za moderni grčki postoji više različitih transkripcionih konvencija. One se međusobno znatno razlikuju, u zavisnosti od njihove namene, u pogledu toga koliko blizo one ostaju u odnosu na konvencionalne slovne korespondencije transkripcionih sistema baziranih na antičkom grčkom, i u kom stepenu one streme bilo preciznoj slovo-za-slovo transliteraciji ili fonetički baziranoj transkripciji. Standardizovane formalne traskripcione sisteme su definisali Međunarodna organizacija za standardizaciju (kao ISO 843),[11] Grupa eksperata Ujedinjenih nacija o geografskim nazivima,[12] Biblioteka kongresa,[13] i drugi.

Tablica grčkog alfabeta - numerička[uredi]

Slova koja slede nisu deo standardnog grčkog alfabeta, ali su korišćena u pre-klasičnim vremenima u pojedinim dijalektima. Slova stigma, kopa i sampi su takođe korišćena i za beleženje grčkih cifara.

Slovo Feničansko slovo Ime Transliteracija Glas
drugogrčko prvogrčko
Ϛ ϛ[14] Stigma στῖγμα st [st]
Ϙ ϙ[15], Ϟ ϟ[16] Qoph Qoph Kopa ϙόππα κόππα q [k]
Ͳ ͳ[17], Ϡ ϡ[18] Sade Tsade Sampi σαμπῖ ss [sː], [ks], [ts]

Tablica grčkog alfabeta - zastarela[uredi]

Slovo Feničansko slovo Ime Transliteracija Glas
starogrčko novogrčko
Ϝ ϝ[19], Ͷ ͷ[20] Waw Vav Digama ϝαῦ δίγαμμα w [w]
Ͱ ͱ[21] Heth Heth Heta ήτα ήτα h [h]
Ϻ ϻ[22] Sade Tsade San ϻάν σάν s [s]
Ϸ ϸ[23] Sade Tsade Šo š [ʃ]

Reference[uredi]

  1. ^ The date of the earliest inscribed objects; A.W. Johnston, "The alphabet", in N. Stampolidis and V. Karageorghis, eds, Sea Routes from Sidon to Huelva: Interconnections in the Mediterranean 2003:263-76, summarizes the present scholarship on the dating.
  2. ^ Cook (1987). str. 9.
  3. ^ The Development of the Greek Alphabet within the Chronology of the ANE (2009)
  4. ^ Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. ISBN 0-631-21481-X.  (na jeziku: engleski)
  5. ^ Coulmas (1996)
  6. ^ Fischer, Steven Roger (2004). A history of writing. Reaktion Books. str. 90. 
  7. ^ Woodard (2008). str. 15–17.
  8. ^ Holton, Mackridge & Philippaki-Warburton (1998). str. 31.
  9. ^ Horrocks (2006). str. 231–250.
  10. ^ Additionally, the more ancient combination ⟨ωυ⟩ or ⟨ωϋ⟩ can occur in ancient especially in Ionic texts or in personal names.
  11. ^ ISO (2010). „ISO 843:1997 (Conversion of Greek characters into Latin characters)”. 
  12. ^ UNGEGN Working Group on Romanization Systems (2003). „Greek”. Pristupljeno 15. 7. 2012. 
  13. ^ „Greek (ALA-LC Romanization Tables)” (PDF). 2010. 
  14. ^ Stigma, Nick Nicholas' Home Page(na jeziku: engleski)
  15. ^ Koppa, Nick Nicholas' Home Page(na jeziku: engleski)
  16. ^ Numeric Koppa, Nick Nicholas' Home Page(na jeziku: engleski)
  17. ^ Sampi, Nick Nicholas' Home Page(na jeziku: engleski)
  18. ^ Numeric Sampi, Nick Nicholas' Home Page(na jeziku: engleski)
  19. ^ Digamma, Nick Nicholas' Home Page(na jeziku: engleski)
  20. ^ Pamphylian Digamma, Nick Nicholas' Home Page(na jeziku: engleski)
  21. ^ Heta, Nick Nicholas' Home Page(na jeziku: engleski)
  22. ^ San, Nick Nicholas' Home Page(na jeziku: engleski)
  23. ^ Sho, Nick Nicholas' Home Page(na jeziku: engleski)

Literatura[uredi]

  • Fischer, Steven Roger (2004). A history of writing. Reaktion Books. str. 90. 
  • (na jeziku: engleski) N. e A. Humez (1981). Alpha to omega: the life & times of the Greek alphabet. ed. Godine, Boston. ISBN 0-87923-377-X. 
  • (na jeziku: engleski) L. Hamilton Jeffery (1990). The local scripts of archaic Greece: a study of the origin of the Greek alphabet and its development from the eighth to the fifth centuries B.C.. ed. Clarendon Press, Oxford. ISBN 978-0-19-814061-0. 
  • M. S. Makratis (ed.) (1996). Greek letters: from tablets to pixels. ed. Oak Knoll Press. ISBN 978-1-884718-27-4. 
  • Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. ISBN 0-631-21481-X.  (na jeziku: engleski)
  • H. Hansen e G. Quinn (1992). Greek: An Intensive Course. ed. Fordham University Press. ISBN 978-0-8232-1663-5. 
  • B. B. Powell (1996). Homer and the Origin of the Greek Alphabet. ed. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58907-9. 
  • Cook, B. F. (1987). Greek inscriptions. University of California Press/British Museum. 
  • Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. ISBN 0-631-21481-X. 
  • Daniels, Peter T; Bright, William (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press. 
  • Elsie, Robert (1991). „Albanian Literature in Greek Script: the Eighteenth and Early Nineteenth-Century Orthodox Tradition in Albanian Writing” (PDF). Byzantine and Modern Greek Studies. 15 (20). 
  • Hinge, George (2001). Die Sprache Alkmans: Textgeschichte und Sprachgeschichte (Ph.D.). University of Aarhus. 
  • Holton, David; Mackridge, Peter; Philippaki-Warburton, Irini (1998). Grammatiki tis ellinikis glossas. Athens: Pataki. 
  • Horrocks, Geoffrey (2006). Ellinika: istoria tis glossas kai ton omiliton tis. Athens: Estia.  [Greek translation of Greek: a history of the language and its speakers, London 1997]
  • Johnston, A. W. (2003). „The alphabet”. Ur.: Stampolidis, N.; Karageorghis, V. Sea Routes from Sidon to Huelva: Interconnections in the Mediterranean 16th – 6th c. B.C. Athens: Museum of Cycladic Art. str. 263—276. 
  • Kristophson, Jürgen (1974). „Das Lexicon Tetraglosson des Daniil Moschopolitis”. Zeitschrift für Balkanologie. 10: 4—128. 
  • Liddell, Henry G; Scott, Robert (1940). A Greek-English Lexicon. Oxford: Clarendon. 
  • Macrakis, Stavros M. (1996). „Character codes for Greek: Problems and modern solutions”. Ur.: Macrakis, Michael. Greek letters: from tablets to pixels. Newcastle: Oak Knoll Press. str. 265. 
  • Mazon, André; Vaillant, André (1938). L'Evangéliaire de Kulakia, un parler slave de Bas-Vardar. Bibliothèque d'études balkaniques. 6. Paris: Librairie Droz.  – selections from the Gospels in Macedonian.
  • Miletich, L. (1920). „Dva bŭlgarski ru̐kopisa s grŭtsko pismo”. Bŭlgarski starini. 6. 
  • Murdoch, Brian (2004). „Gothic”. Ur.: Murdoch, Brian; Read, Malcolm. Early Germanic literature and culture. Woodbridge: Camden House. 
  • Peyfuss, Max Demeter (1989). Die Druckerei von Moschopolis, 1731–1769: Buchdruck und Heiligenverehrung in Erzbistum Achrida. Wiener Archiv für Geschichte des Slawentums und Osteuropas. 13. Böhlau Verlag. 
  • Sims-Williams, Nicholas (1997). „New Findings in Ancient Afghanistan – the Bactrian documents discovered from the Northern Hindu-Kush”. Arhivirano iz originala na datum 10. 6. 2007. 
  • Swiggers, Pierre (1996). „Transmission of the Phoenician Script to the West”. Ur.: Daniels; Bright. The World's Writing Systems. Oxford: University Press. str. 261—270. 
  • Stevenson, Jane (2007). „Translation and the spread of the Greek and Latin alphabets in Late Antiquity”. Ur.: Harald Kittel; et al. Translation: an international encyclopedia of translation studies. 2. Berlin: de Gruyter. str. 1157—1159. 
  • Thompson, Edward M. (1912). An introduction to Greek and Latin palaeography. Oxford: Clarendon. 
  • Woodard, Roger D. (2008). „Attic Greek”. Ur.: Woodard, Roger D. The ancient languages of Europe. Cambridge: University Press. str. 14—49. 

Spoljašnje veze[uredi]