Gustaf IV Adolf Švedski

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Gustav IV Adolf
Gustav IV Adolf of Sweden.jpg
kralj Švedske
Datum rođenja (1778-11-01)1. novembar 1778.
Mesto rođenja Stokholm
Švedska
Datum smrti 7. februar 1837.(1837-02-07) (58 god.)
Mesto smrti Sent Galen
Švajcarska
Dinastija Duke of Holstein-Gottorp
Otac Gustav III od Švedske
Majka Sofija Magdalena od Danske
Supružnik Frederica of Baden
Potomstvo Gustav, Prince of Vasa, Sophie of Sweden, Cecilia of Sweden, Amalia of Sweden
Prethodnik Gustaf III Švedski
Naslednik Karl XIII Švedski

Gustav IV Adolf (švedski: Gustav IV Adolf; Stokholm, 1. novembar 1778Sent Galen, 7. februar 1837) je bio kralj Švedske od 1792. do 1809. Sin je Gustava III. Bio je poslednji švedski vladar Finske. Zbog gubitka Finske izveden je protiv njega državni udar 1809. Proteran je iz Švedske.

Detinjstvo i mladost[uredi]

Per Krafft d.ä., Gustav IV Adolf, 1778-1837, konung av Sverige.jpg

Rođen je u Stokholmu kao jedino dete švedskog kralja Gustava III i Sofije Magdalene od Danske, ćerke danskog kralja Frederika V. Nakon ubistva Gustava III od Švedske 1792. Gustav IV Adolf je došao na presto u dobi od 14 godina. Regent je bio njegov stric Karl XIII od Švedske. U avgustu 1796. stric je utanačio da Gustav IV Adolf ode u Sankt Peterburg da zaruči unuku Katarine Velike veliku kneginju Aleksandru Pavlovnu. Celi već unapred utanačeni brak naišao je na veliku prepreku. Gustav nije dopuštao svojoj predviđenoj supruzi da zadrži pravoslavnu veru. To je pogodilo i rusku caricu Katarinu Veliku, da je ubrzalo njenu smrt. U novembru 1797. postao je punoletan i oslobodio se regentstva.

Politika[uredi]

Čim je dobio punu vlast odmah je smenio u narodu omraženoga Gustava Adolfa Rojterholma, koji je bio regentov glavni savetnik i državnik. Kada se Gustav oženio 31. oktobra 1797. unukom Karla Fridriha, markgrava od Badena, Rusija i Švedska su se našle gotovo pred ratom. Ipak Švedska i Rusija su imale zajedničkog neprijatelja Francusku i to je između njih održavalo savez. Kralj se užasavao jakobinizma. Bio je reakcionaran, a odgađao je i samo krunisanje nekoliko godina, samo da ne bi sazivao skupštinu. Nasledio je ispražnjenu državnu blagajnu od prethodnog kralja Gustava III. Državni deficit je nastao najviše zbog rata sa Rusijom od 1788. do 1792. Došle su i sušne i gladne godine 1798. i 1799, pa je kralj bio prinuđen da sazove skupštinu u Norćepingu u martu 1800. i 3. aprila 1800. Kralj se tada suočio sa jakom opozicijom u riksdagu (skupštini), pa je odlučio da je više ne saziva.

Državni udar[uredi]

Hapšenje švedskog kralja Gustava IV

Pridružio se 1805. trećoj koaliciji protiv Napoleona. Rat je vodio dosta neuspešno, pa su Francuzi zauzeli Švedsku Pomeraniju. Kada je Rusija bila poražena sklopila je 1807. Tilzitski mir sa Napoleonom. Švedska je tada pored Portugalije ostala jedini britanski saveznik na evropskom kopnu.

Rusija je zahtevala od Švedske da se pridruži kontinentalnom sistemu blokade Britanije. Iako su mu oficiri govorili drugačije, kralj je mislio da se on može suprotstaviti Rusiji uz pomoć Britanije. Pošto se Švedska nije pridružila kontinentalnom sistemu Rusija je 1808. započela Finski rat protiv Švedske. Danska je isto tako proglasila rat protiv Švedske. Početkom 1809. cela Finska je bila u ruskim rukama i bila je priključena Rusiji kao veliko vojvodstvo, tj. velika kneževina.

Gubitak Finske je za Švedsku predstavljao gubitak trećine teritorije i četvrtine stanovništva. Mnogi su smatrali Gustava IV Adolfa odgovornim za taj poraz zbog njegove nesposobnosti. Grupa oficira je pripremila državni udar. Sedam zaverenika je 13. marta 1809. upala u kraljevske odaje, zarobili su kralja i zatvorili ga sa porodicom u Grifsolm zamku. Zaverenici su nakon toga kraljevog strica i bivšeg regenta Karla XIII uspeli da nagovore da prihvati da bude predsednik privremene vlade, koja je proglašena toga dana. Sazvana je skupština, koja je odobrila revoluciju.

Abdikacija[uredi]

Gustav IV Adolf je dobrovoljno abdicirao 29. marta 1809, sa ciljem da spasi krunu za svog sina. Međutim 19. maja 1809. skupština (riksdag) je proglasila da se zabranjuje dolazak na presto ne samo Gustavu IV Adolfu, nego i njegovoj porodici. Karl XIII je 5. juna 1809. proglašen kraljem, tek kad je prihvatio liberalni ustav, koji je ratifikovan u skupštini istoga dana. Gustava i njegovu porodicu su deportovali iz Švedske u decembru 1809. Jedno vreme je živeo u Nemačkoj, pa se preselio u Švajcarsku. Umro je od posledica srčanog udara 1837.

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Christian Albert, Duke of Holstein-Gottorp
 
 
 
 
 
 
 
8. Christian August of Holstein-Gottorp, Prince of Eutin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Frederika Amalija Danska
 
 
 
 
 
 
 
4. Adolf Frederik od Švedske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Frederick VII, Margrave of Baden-Durlach
 
 
 
 
 
 
 
9. Albertina Frederica of Baden-Durlach
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Augusta Marie of Holstein-Gottorp
 
 
 
 
 
 
 
2. Gustav III od Švedske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Fridrih I od Pruske
 
 
 
 
 
 
 
10. Fridrih Vilhelm I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Sofija Šarlota Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
5. Lujza Ulrika od Pruske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Džordž I (=28)
 
 
 
 
 
 
 
11. Sofija Doroteja Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Sofija Doroteja od Cele (=29)
 
 
 
 
 
 
 
1. Gustaf IV Adolf Švedski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Frederik IV Danski
 
 
 
 
 
 
 
12. Kristijan VI Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Lujza Meklenburška
 
 
 
 
 
 
 
6. Frederik V Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Christian Henry, Margrave of Brandenburg-Kulmbach
 
 
 
 
 
 
 
13. Sofija Magdalena od Brandenburg-Kulmbaha
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Countess Sofie Christiane of Wolfstein
 
 
 
 
 
 
 
3. Sofija Magdalena od Danske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Džordž I (=22)
 
 
 
 
 
 
 
14. Džordž II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Sofija Doroteja od Cele (=23)
 
 
 
 
 
 
 
7. Lujza od Velike Britanije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Johan Fridrih, markgrof od Brandenburg-Ansbaha
 
 
 
 
 
 
 
15. Karolina od Brandenburg-Ansbaha
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Eleonora Erdmuta od Sakse-Ajzenaha
 
 
 
 
 
 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]


Prethodnik:
Gustaf III
Švedski kraljevi
1792—1809

Naslednik:
Karl XIII