Energetska terapija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Energetska terapija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostTradicionalna medicina
MKB-9-CM99.9
MeSHD000529
Biološki baziranje alternative
i komplementarna terapija - edit
NCCAM klasifikacije
  1. Alternativni medicinski sistemi
  2. Intervencije uma i tela
  3. Biološki bazirana terapija
  4. Manipulativne metode
  5. Energetska terapija
Vidi još

Energetska terapija je deo tradicionalne (komplementrane i alternativne) medicine i zasnovana je na korišćenju energetskih polja koja se mogu meriti i onih koja se ne mogu meriti, ali se pretpostavlja da postoje. Energetska terapija, je često poznatija pod nazivom bioenergetska terapija, i još uvek je suočena sa nizom problema, koji proističu iz činjenice da ne postoje jasno definisane i empirijski, na zadovoljavajući način verifikovane terapijske procedure i terapijska sredstva kojima se ona koristi.[1][2][3] [4][5] [6]

Tehnike energetskih polja za koja se pretpostavlja da postoje[uredi | uredi izvor]

Veruje se da ljudsko telo ima svoju vitalnu energiju koja se iskazuje kao bioenergetska polja, ali se ne može meriti. Zdravlje predstavlja protok vitalne životne energije kroz sve njegove delove a bolest je njena stagnacija ili blok. Sastavni deo svakog živog bića je prirodna tendencija ka samoizlećenju a to se dešava neprekidno i bez prestanka na podsvesnom nivou. Ako mi na svesnom nivou damo šansu taj samoizlećujući proces može se i ubrzati. Nikola Tesla je davno rekao da će razvojem i ispitivanjem „nevidljivih sila“ čovečanstvo napredovati u nauci za par godina tako brzo kao što nije sve vreme do sada.

Još su stari kineski lekari pre par hiljada godina taj tok životne energije slikovito su poredili sa tokom reke, od izvora do ušća a tu „životnu snagu“ su nazvali „prirodna iscelujuća sila“". Ovo bioenergetsko polje poznato je i pod raznim drugim imenima u tradicionalnoj kineskoj medicini, kao i u japanskom Kampo sistemu. To je qi (či), doshas u Ajurvedi, prana, eterična energija, fohat, orgone, odic force, homeopatska rezonansa i duša u drugim oblastima tradicionalne medicine.

Bioenergetičari smatraju da smo na kvantnom nivou mi doslovno deo univerzalne energije gde svaki naš deo, bilo fizički, emocionalni, mentalni, duhovni, mereno na nivou elektromagnetizma, vibrira na određenoj frekvenci. Zato postoji shvatanje da se vitalna energija kreće unutar čoveka, ali da se ona postojećim tehnikama i instrumentima fizike ne može izmeriti.

Različiti terapeuti tradicionalne medicine tvrde da mogu ovo bioenergetsko polje videti ili osetiti i da mogu njime upravljati i time uticati na fizičko stanje tela i njegov zdravstvenio stanje. Bioenergetičari smatraju da je bolest posledica narušavanja normalnog protoka bioenergetskog polja, što je i učenje tradicionalne Kineske medicine stare preko 2000 godina, koja svoje procedure (akupunktura, lekovito bilje, moksibustija, puštanje krvi) usmerava ka obnavljanju i normalizovanju toka vitalne energije.

Postupci tradicionalne medicine koji koriste manipulaciju bioenegetskim poljem su:

  • Qi gong poreklom iz Kine. Ova metoda se primenjuje u Kini posebno za regulaciju povišenog krvnog pritiska i lečenje astme. Najveći broj podataka o uspešnosti manipulacijom qi vitalnom energijom povezan je sa prikazima pojedinačnih slučajeva.
  • Reiki i Jorei poreklom iz Japana.
  • Terapija dodirom, gde terapeut registruje poremećaj bioenergetskog polja i krećući ruke iznad poremećenih zona iste normalizuje
  • Molitve za ozdravljenje gde se preko molioca posreduje za sopstveno ozdravljenje. Svaki pacijent može imati svoju molitvu. Isceliteljska moć molitve za ozdravljenje zapravo počiva na promenama u podsvesti svakog čoveka, što utiče na njegov mentalni stav prema sposobnostima sopstvenog organizma za samoizlečenjem.

Reiki, Jorei i terapija dodirom koriste isti princip. Posle dijagnostike poremećenog bioenergetskog polja, terapeut snagom sopstvenog bionergetskog polja normalizuje poremećaje, uspostavlja harmoniju i popravlja mogućnost organizma u cilju samoizlečenja[7]

U terapiju dodirom mogao bi da se svrsta i tzv. bi digitalni O ring test (BDROT). On se primenjuje kao dijagnostički postupak gde ispitivač preko pogodnog medijuma ispituje zone bioenergetskih polja pojedinih organa i, ukoliko nađe da su izmenjene, propisuje terapiju koja je zasnovana na primeni standardnih farmakoloških preparata.

Homeopatija takođe jednim delom spada u domen delovanja energetskog polja jer se veruje da njihovi lekovi mobilišu vitalnu energiju tela koja, potom, koordiniše proces ozdravljenja, prenoseći informaciju vitalne energije u lokalne fizičke promene, što normalizuje narušeno stanje.

... Zavisno od dijagnostikovanog deficita vitalne energije, homeopata usaglašava dozu (potenciju) leka i brzinu tretmana prosuđujući verodostojnost kliničkog toka i prognoze. Princip sličnosti u homeopatiji čini da se lek primenjuje u velikom razblaženja, tako da je u celoj dozi često prisutno nekoliko molekula leka i teško se može govoriti o njegovom farmakološkom dejstvu. Homeopate smatraju da to nije važno, već da je informacija o lekovitom učinku pohranjena u rastvoru u fizičkom smislu, što do sada niti jedno ispitivanje nije potvrdilo

Brojne manipulacije bioenergetskim poljem su najkontroverzniji deo tradiconalne medicine, [8]. jer se njihovi rezultati ne mogu dokazati biofizičkim merenjam energetskog polja terapeuta, niti promena bioenergetskog polja bolesnika.

Ako bioenergetska polja postoja, onda je zadnjih 200 godina intenzivnog razvoja fizike, hemije, biologije to moralo da revalorizuje. Jer svi ovi efekti elektromagnetnih polja u živim bićim se danas mogu lako detektovati, s obzirom na veliku preciznost sa kojom se elektromagnetni fenomeni mogu meriti u savremenim laboratorijama. Fizičari su do danas merili magnetni dipolni momenat elektrona (mera jačine magnetnog polja elektrona) milonima puta, a izračunat je sa istom tačnosti. Oni bi onda sigurno trebalo da budu u stanju da detektuje bilo koje elektromagnetne efekte u telu dovoljno moćne da se kreću oko atoma ili šta god da se dešava u izazivanju ili lečenju bolesti.

Ali ni fizika ni bilo koja druga nauka nije videla nešto što zahteva promenu osnovanih teorija fizike. Nema elementarne čestice ili polja za koje je utvrđeno da su jedino biološke. Niko čak nije to ni nagovestio u današnjim najnovijim i najmoćnijim detektorima[8].[9]
Ovo ne smeta da ove kontroverzne tehnike primenjuje poput molitve za zdravlje i do 30% stanovništva u SAD, a do 5% primenjuje i neke isceljujuće rituale[10]

Fizička svojstva bioenergetskog polja[uredi | uredi izvor]

Brojni pokušaji terapeuta da pre i posle delovanja energetske terapije, snime bioenergetsko polje uglavnom su doživeli neuspeh. Navodimo neke od brojnih pokušaja da se obijasni suština delovanja bioenergetskog polja.[9]

Semjon Davidoviča Kirlian je bio jermenski električar koji je 1937. otkrio da se na fotografijama oko živih objekata smeštenih u visoko pulsirajući elektromagnet, prikazuje tzv. auru („oblak koji obavija živo biće“). Kirilianova tehnika, kojoj se jedno vreme poklanjana posebna pažnja, izgubila je na značaju kada su fizičari objasnili da je aura posledica isijavanja vode i gasova u električnom polju, i da ona ne potiče samo iz živog bića, već i običnih predmeta, te je dalji interes za ovu vrstu ispitivanja prestao.[11][12][13][14]

Kako je nekim ranijim istraživanjima utvrđeno da se nivo gama zračenja u toku bioenergetskog tretmana smanjuje kod svih lečenih pacijenata, pretpostavlja se da je telo primarni emiter gama zraka, a da kalijum-40 (40K) predstavlja samo regulatorno energetski deo tela koje obavija elektromagnetno polje.[15] Zato je moguće da se energetsko podešavanje organizma može izmeniti promenom elektromagnetnog fluksa ruku terapeuta, što u dosadašnjim ispitivanjima još nije dokazano.

Stefanatos[16] je govorio da „elektromagnetna polja (EMP) koja protiču iz bakterija, virusa i otrovnih supstanci utiču na ćelije tela i oslabljuju njen sastav.„ Dakle, životna snaga je sasvim eksplicitno identifikovana sa elektromagnetnim poljima, koja su uzrok bolesti. Zato je neophodno da se na neki način životna energije tela izbalansira bioenergetskom terapijom. „Ni antibiotik ni bilo koji lek, bez obzira koliko je moćan, neće moći da sačuva životinju ako je vitalna snaga potisnut ili nedostaje.“[16] Dakle, zdravlje ili bolesti određuje onaj ko pobedi u „bici“ između dobrih i loših elektromagnetnih talasa u telu.

U pokušajima da se obijasne mehanizmi bioenergetskih polja Ajnštajnovo ime se često nalazi u literaturi[9]. Tako Stefanatos kaže: „Na osnovu Ajnštajnove teorije kvantne fizike, ovi energetski principi su integrisani u medicini kao sveobuhvatan pristup dijagnozi, prevenciji i lečenju bolesti.“[16]

Tehnike primene energetskih fizičkih polja[uredi | uredi izvor]

Energetska polja su fizičke veličine elektromagnetnog i gravitacionog polja u vidu;

Zajedničko navedenim fizičke veličine je da se njihova snaga može meriti i iskazivati preko talasne dužine i frekvencije ili energetskog naboja čestica.

Postoji mnogo dijagnostičko-terapeutskih postupaka poput magnetne rezonance, radijacione terapije, ultrazvučne terapije koje se primenjuju u lečenju psorijaze, srčanog pejsmejkera​​ itd. Kod ultrazvučne terapije, infracrvena terapija, ultraljubičasta terapija i upotrebe drugih delova energetskog spektra u medicinske svrhe (npr u fizikalnoj medicini), energetska polja se biofizički mogu izmeriti.

U ovoj vrsti terapije koriste se stacionarna i pulsirajuća elektromagnetna polja.

Magnetna terapija[uredi | uredi izvor]

Brojni primeri primene statičkog magnetnog polja u cilju lečenja i prevencije (npr. bola), potiču još od prvih dana nakon otkrića magneta, međutim i do danas nema pouzdanih dokaza da je njihova primenau lečenju delotvorna, a posebno da ona deluje na modulaciju sinaptičke transmisije.

Promenljivo elektromagnetno polje koristi se skoro 50 godina u lečenju sportskih povreda (preloma, nagnječenja, uboja), osteoartroze, migrene, multiple skleroze, poremećaja spavanja sa precizno definisanim protokolima primene i podacima o efikasnosti, ali detaljniji podaci o mehanizmima delovanja i dalje su nepoznanica[17].

Terapija mikrotalasnim zracima[uredi | uredi izvor]

U zavisnosti od energije kojom raspolaže mikrotalasno zračenje, izaziva mnogobrojne biološke efekate kako in vivo, tako i in vitro. Ovo zračenje je do sada korišćeno u lečenju različitih vrsta kancera, kožnih, kardiovaskularnih, gastrointenstinalnih, psihijatrijskih i drugih oboljenja.[18]

I pored različitih i dokazanih bioloških efekata, stvarna priroda mehanizma delovanja mikrotalasa nije jasna, niti je precizno dokazana a u većini studija nije u dovoljnoj meri ispitivan uticaj placebo efekta. Poznato je da celokupnu primenjenu dozu energije mikrotalasa apsorbuju keratinociti ali i dalje nije jasno kako se ona transformiše u terapeutski učinak.[19]

Terapija zvukom (muziko-terapija)[uredi | uredi izvor]

Terapija zvukom zasniva se na prenosu vibracione ili frekvencijske snage zvučnih talasa. U ovoj vrsti lečenja najčešće se primenjuje terapija muzikom, ali i terapija u kojoj se koristi zvučna viljuška ili emitovanje snimljenih zvukova iz prirode.

Pretpostavlja se da u osnovi pozitivnih efekata zvučne terapije leži frekventcijska rezonancija (podrhtavanja) delova tela ili organa, koja u njima stvaraju uslove za poboljšanje ćelijskih funkcija što u krajnjem ishodu ima za posledicu isceljenje[20]

... Muziko-terapija ima učinke kod obolelih od povišenog krvnog pritiska (hipertenzije), i u sadejstvu sa imaginarnim metodama (terapija uma i tela), upotrebljava se za popravljanje raspoloženja, smanjivanje akutnog i hroničnog bolnog stanja i zamora.

Terapija svetlošću[uredi | uredi izvor]

Lečenje svetlošću zasnovano je na primeni prirodnih i veštačkih izvora svetlosti (laserske, polarizovane i monohromatske) u različitim bolesnim stanjima i poremećajima. Rezultati istraživanja ukazuju na određene biološke i terapijske učinke svetlosti, posebno kada su u pitanju sezonske afektivne bolesti, depresije i poremećaji spavanja.

Laserska fotobiostimulacija pokazuje pozitivne efekte u ublažavanju bola i zarastanju rana. I dalje je nerazjašnjena stvarna priroda njenog učinka[21][22]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Malicević, Z. (2006). „Alternative and complementary medicine”. Vojnosanitetski Pregled. 63 (1): 55—64. PMID 16471250. doi:10.2298/VSP0601055M. .
  2. ^ Hunt 2003, str. 215.
  3. ^ Rosenfeld & Bluestone 2003, str. 243.
  4. ^ Par Lillian Sholtis Brunner,Suzanne Smeltzer,Brenda Bare,Doris Smith Suddarth Soins infirmiers en médecine et en chirurgie: 1. Généralités de Boeck 2006 152 [1][mrtva veza]
  5. ^ Pierre Tillement Traitements du mal de dos: Causes et Thérapies Ellébore 2004 136 [2][mrtva veza]
  6. ^ Jolliot 2003, str. 175.
  7. ^ Miles, P.; True, G. (2003). „Reiki--review of a biofield therapy history, theory, practice, and research”. Altern Ther Health Med. 9 (2): 62—72. PMID 12652885. .
  8. ^ a b Trick or Treatment. Corgi. 2008. str. 388. 
  9. ^ a b v Victor J. Stenger. The Physics of 'Alternative Medicine' Bioenergetic Fields Spring/Summer 1999 Volume 3 ~ Number 1 The Scientific Review of Alternative Medicine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. decembar 2006)
  10. ^ Barnes P, Powell-Griner E, McFann K, Nahin R. Complementary and alternative medicine use among adults: United States, 2002. CDC Advance Data Report #343. 2004. Bathesda: NCCAM; 2004
  11. ^ Pehek, J. O.; Kyler, H. J.; Faust, D. L. (1976). „Image modulation in corona discharge photography”. Science. 194 (4262): 263—270. Bibcode:1976Sci...194..263P. PMID 968480. doi:10.1126/science.968480. 
  12. ^ Singer B. Kirlian photography. In: Abell G, Singer B, eds. Science and the Paranormal. New York, NY: Scribners 1981
  13. ^ Watkins A, Bickel W. A study of the Kirlian effect.. Skeptical Inquirer. 10 (3): 244—257. 1986.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  14. ^ Watkins A, Bickel W. The Kirlian technique: controlling the wild cards. Skeptical Inquirer. 13 (2): 172—184. 1989.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  15. ^ Benford, M. S. (2001). „Radiogenic metabolism: An alternative cellular energy source”. Med Hypotheses. 56 (1): 33—9. PMID 11133253. doi:10.1054/mehy.2000.1105. .
  16. ^ a b v Stefanatos J. Introduction to bioenergetic medicine. In: Schoen A, Wynn S, eds. Complementary and Alternative Veterinary Medicine: Principles and Practice. Mosby-Year Book; 1997.
  17. ^ Vallbona, C.; Richards, T. (1999). „Evolution of magnetic therapy from alternative to traditional medicine”. Phys Med Rehabil Clin N Am. 10 (3): 729—54. PMID 10516987. doi:10.1016/S1047-9651(18)30190-6. .
  18. ^ Rojavin, M. A.; Ziskin, M. C. (1998). „Medical application of millimetre waves”. QJM. 91 (1): 57—66. PMID 9519213. doi:10.1093/qjmed/91.1.57. .
  19. ^ Szabo, I.; Manning, M. R.; Radzievsky, A. A.; Wetzel, M. A.; Rogers, T. J.; Ziskin, M. C. (2003). „Low power millimeter wave irradiation exerts no harmful effect on human keratinocytes in vitro”. Bioelectromagnetics. 24 (3): 165—73. PMID 12669299. S2CID 44863385. doi:10.1002/bem.10077. .
  20. ^ Chlan L. Music intervention. In: Snyder M, Lindquist R, edsitors Complementary/Alternative Therapies in Nursing. 4th ed. New York: Springer Publishing Company; (2001). str. 58−66
  21. ^ Maličević Ž, Kojić Lj, Antonić M, Stamenović B. The effect of low power laser irradiation on the synaptic transmission in the rat sympathetic ganglion.. Period Biol . 93 (2): 293—4. 1991.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  22. ^ Reddy, G. K. (2004). „Photobiological basis and clinical role of low-intensity lasers in biology and medicine”. J Clin Laser Med Surg. 22 (2): 141—50. PMID 15165389. doi:10.1089/104454704774076208. .

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Rosenfeld, Richard M.; Bluestone, Charles D. (2003). Evidence Based Otitis Media. PMPH-USA. str. 243. ISBN 978-1-55009-254-7. 
  • Jolliot, Chantal (2003). Les notions de force vitale et d'énergie: permanence culturelle, nécessité conceptuelle. L'Harmattan. str. 175. ISBN 978-2-7475-3973-9. 
  • Hunt, E. Stephen; Judith M. Carpenter, Robert L. Morgan. Classification of instructional programs 2000 edition. DIANE Publishing. str. 215. ISBN 978-1-4289-2572-4. 
  • Astin J., Why PatientsUse Alternative Medicine? An Empirical Study, Journal of the American Medical Association, 1998. 279: 1548-1553.
  • Vincent C., Furnham A., Why do patients turn to complementary medicine? An empirical study, British Journal of Clinical Psychology, 1996. 35: 37-48; Blais R., Maiga A., Aboubacar A.,How different are users and non-users of alternative medicine?, Canadian Journal of PublicHealth, 1997. 88:159-162;
  • Wolsko P., Ware L., Kutner J., Chen.Tan L., Albertson G., CyrL., Schilling L., Anderson R.J., Alternative/Complememntary medicine: Wider usage than accepted, The Journal of Alternative and Complementary Medicine, 2000. 6:321-326;
  • Kelner M., Wellman B., Health care and consumer choice: Medical and alternative therapies, Social Science & Medicine, 1997a, 45: 203-212.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tradicionalna komplementrana i alternativna medicina
Popularna medicina Samolečenje • Lečenje domaćim lekovima • Narodna medicina
Tradicionalna medicina Ajurveda • Akupunktura • Akupresura • Duhovna energetska medicina • Joga • Tradicionalna kineska medicina • Orijentalna medicina • Kvantna medicina • Makrobiotika • Moksibustija • Primenjena kineziologija • Refleksologija • Segmentna terapija • Suđok • Tradicionalna domaća medicina • Tuina • Šiacu
Metode tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine Apiterapija • Aromaterapija • Bioenergoterapija • Detekcija štetnih zračenja • Energetska terapija • Osteopatija • Hiropraktika • Homeopatija • Haloterapija • Herbalistika • Lečenje zvukom • Lečenje verom • Magnetoterapija Naturopatija • Kvantna medicina • Kristaloterapija • Lečenje svetlom • Fitoterapija • Porodični raspored • Reiki • Rolfing • Tai či čuan • Ći gong • Su Đok • Speleoterapija • Urinoterapija • Kiselo-alkalna dijeta • Hidroterapija debelog creva


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Енергетска_терапија&oldid=27749048”