Žozefina de Boarne

Žozefina de Boarne
Žozefina de Boarne
Lični podaci
Puno ime	Mari Žozef Roz de la Pageri
Datum rođenja	(1763-06-23)23. jun 1763.
Mesto rođenja	Les Trojs-Iles, Martinik
Datum smrti	29. maj 1814.(1814-05-29) (50 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Porodica
Supružnik	Napoleon I Bonaparta, Aleksandar Boarne
Potomstvo	Ežen de Boarne, Hortenzija de Boarne
Roditelji	Jozef Gaspard Tašer de la Pageri Rose Klara des Verdžes de Sanoa
Dinastija	Tašer de la Pageri Boarne (udajom za Aleksandre de Boarnea) Bonaparta (udajom za Napoleona)
carica Francuske
Period	18. maj 1804 — 29. maj 1814.
kraljica Italije
Period	26. maj 1805 — 29. maj 1814.

Mari Žozef Roz de la Pageri ili Žozefina de Boarne (fr. Marie Josèphe Rose Tascher de La Pagerie ili Joséphine de Beauharnais; 23. jun 1763, Les Trojs-Iles, Martinik – 29. maj 1814, Pariz, Francuska) bila je francuska carica, kraljica Italije i prva supruga francuskog cara Napoleona I.

Imala je dvoje dece: Hortenziju i Ežena.

Njen unuk se zvao Napoleon III.

Biografija

Žozefina je rođena 23. juna 1763, na karipskom ostrvu Martinik, u uglednoj porodici Tašer, koja je posedovala plantažu šećera. Žozefinin otac Jozef Gaspar Tašer de la Pageri bio je potporučnik francuske armije, a njena majka Rose Klara des Verdžes de Sanoa, Francuskinja engleskog porekla s majčine strane. Njihovu plantažu uništio je uragan 1776, pa se porodica našla u teškim finansijskim teškoćama. Žozefinina tetka Edme de Tašer de la Pageri, je bila ljubavnica francuskog aristokrate Fransoa de Boarnea. Kada se Fransoa teško prehladio, Edme je organizovala venčanje između njenog sina Aleksandrea i Žozefinine starije sestre, Katrin Dezire. Ovaj brak je za porodicu bio koristan, koja je bila na rubu propasti. Međutim 1777, je Katrin umrla, a time je Edme, našla nevestu njenog sina Aleksandrea u Žozefini. 1795, je Žozefina upoznala šest godina mlađeg Napoleona, generala iz Francuske, koji ju je januara 1796, zaprosio. Brak je sklopljen 9. marta, iste godine, i time je Napoleon prisvojio i njenu decu. Dva dana nakon venčanja Napoleon je otišao iz Francuske u vojsku u Italiju. Uvek su održavali kontakte preko ljubavnih pisama, koja su sačuvana do danas. Pretpostavlja se da je Žozefina za vreme Napolenovog odsustva varala svoga supruga, ali to do danas nije dokazano. Napoleon je tokom njihovog braka imao ljubavnice. Dana 20. marta 1804. u katedrali Notr Dam, Napoleon je sebe i Žozefinu proglasio carevima. Njih dvoje nisu mogli imati dece, verovatno zbog stresa, koji je Žozefina pretrpela u zatvoru, u kojem je završila 1794, sa njenim suprugom Aleksandeom, za vreme francuske revolucije. Aleksandre je po Robespjerovom naređenju bio pogubljen na giljotinji a ona zahvaljujući njemu oslobođena. Žozefina se od Napoleona razvela 10. januara 1810, da bi Napoleon sa drugom mogao da dobije sina naslednika. On se nakon toga oženio s Marijom Lujzom. Nakon razvoda s Napoleonom Žozefina je živela u vlastitoj palati u Parizu i bavila se hortikulturom. Umrla je 29. maja 1814, u Parizu, u Francuskoj.

Porodica

Roditelji

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Žozef Taše de la Pažeri		5. jul 1735.	6. jun 1790.
Roz Kler de Veržer de Sanoa		27. avgust 1736.	2. jun 1807.

Prvi brak

Supružnik

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Aleksandr de Boarne		28. maj 1760.	23. jul 1794.

Deca

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Ežen de Boarne		3. septembar 1781.	21. februar 1824.
Hortenzija de Boarne		10. april 1783.	5. oktobar 1837.

Drugi brak

Supružnik

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Napoleon I		15. avgust 1769.	5. maj 1821.

Spoljašnje veze

• Najlepša ljubavna priča u istoriji: Napoleon Bonaparta i Žozefina (B92, 10. januar 2017)