Žozefina de Boarne

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Žozefina de Boarne
Josephine de Beauharnais, Keizerin der Fransen.jpg
Žozefina de Boarne
Puno imeMari Žozef Roz de la Pageri
Datum rođenja(1763-06-23)23. jun 1763.
Mesto rođenjaLes Trojs-Iles
Martinik
Datum smrti29. maj 1814.(1814-05-29) (50 god.)
Mesto smrtiPariz
Francuska
DinastijaTašer de la Pageri
Boarne (udajom za Aleksandre de Boarnea)
Bonaparta (udajom za Napoleona)
OtacJozef Gaspard Tašer de la Pageri
MajkaRose Klara des Verdžes de Sanoa
SupružnikNapoleon I Bonaparta, Aleksandar Boarne
PotomstvoEžen de Boarne, Hortenzija de Boarne
carica Francuske
Period18. maj 180429. maj 1814.
kraljica Italije
Period26. maj 180529. maj 1814.

Mari Žozef Roz de la Pageri ili Žozefina de Boarne (fr. Marie Josèphe Rose Tascher de La Pagerie ili Joséphine de Beauharnais; 23. jun 1763, Les Trojs-Iles, Martinik - 29. maj 1814, Pariz, Francuska) bila je francuska carica, kraljica Italije i prva supruga francuskog cara Napoleona I.

Imala je dvoje dece: Hortenziju i Ežena.

Njen unuk se zvao Napoleon III.

Biografija[uredi]

Žozefina je rođena 23. juna 1763, na karipskom ostrvu Martinik, u uglednoj porodici Tašer, koja je posedovala plantažu šećera. Žozefinin otac Jozef Gaspar Tašer de la Pageri bio je potporučnik francuske armije, a njena majka Rose Klara des Verdžes de Sanoa, Francuskinja engleskog porekla s majčine strane. Njihovu plantažu uništio je uragan 1776, pa se porodica našla u teškim finansijskim teškoćama. Žozefinina tetka Edme de Tašer de la Pageri, je bila ljubavnica francuskog aristokrate Fransoa de Boarnea. Kada se Fransoa teško prehladio, Edme je organizovala venčanje između njenog sina Aleksandrea i Žozefinine starije sestre, Katrin Dezire. Ovaj brak je za porodicu bio koristan, koja je bila na rubu propasti. Međutim 1777, je Katrin umrla, a time je Edme, našla nevestu njenog sina Aleksandrea u Žozefini. 1795, je Žozefina upoznala šest godina mlađeg Napoleona, generala iz Francuske, koji ju je januara 1796, zaprosio. Brak je sklopljen 9. marta, iste godine, i time je Napoleon prisvojio i njenu decu. Dva dana nakon venčanja Napoleon je otišao iz Francuske u vojsku u Italiju. Uvek su održavali kontakte preko ljubavnih pisama, koja su sačuvana do danas. Pretpostavlja se da je Žozefina za vreme Napolenovog odsustva varala svoga supruga, ali to do danas nije dokazano. Napoleon je tokom njihovog braka imao ljubavnice. Dana 20. marta 1804. u katedrali Notr Dam, Napoleon je sebe i Žozefinu proglasio carevima. Njih dvoje nisu mogli imati dece, verovatno zbog stresa, koji je Žozefina pretrpela u zatvoru, u kojem je završila 1794, sa njenim suprugom Aleksandeom, za vreme francuske revolucije. Aleksandre je po Robespjerovom naređenju bio pogubljen na giljotinji a ona zahvaljujući njemu oslobođena. Žozefina se od Napoleona razvela 10. januara 1810, da bi Napoleon sa drugom mogao da dobije sina naslednika. On se nakon toga oženio s Marijom Lujzom. Nakon razvoda s Napoleonom Žozefina je živela u vlastitoj palati u Parizu i bavila se hortikulturom. Umrla je 29. maja 1814, u Parizu, u Francuskoj.

Porodica[uredi]

Roditelji[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti
Žozef Taše de la Pažeri 5. jul 1735. 6. jun 1790.
Roz Kler de Veržer de Sanoa 27. avgust 1736. 2. jun 1807.

Prvi brak[uredi]

Supružnik[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti
Aleksandr de Boarne
Alexandre de Beauharnais.jpg
28. maj 1760. 23. jul 1794.

Deca[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti
Ežen de Boarne
EugeneBeau.jpg
3. septembar 1781. 21. februar 1824.
Hortenzija de Boarne
Hortense de beauharnais.jpg
10. april 1783. 5. oktobar 1837.

Drugi brak[uredi]

Supružnik[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti
Napoleon I
Ingres, Napoleon on his Imperial throne.jpg
15. avgust 1769. 5. maj 1821.

Spoljašnje veze[uredi]