Zgrada Zlatno jagnje (Dom vojske)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Zgrada Zlatno jagnje (Dom vojske)
Zgrada u Ul. Korzo br. 3.JPG
Zgrada Zlatno jagnje (Dom vojske)
Opšte informacije
MestoSubotica
OpštinaSubotica
Država Srbija
Vreme nastanka1857.
Tip kulturnog dobraSpomenik kulture
Nadležna institucija
Nadležna ustanova za zaštituMeđuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture
SedišteSubotica
AdresaTrg Slobode 1 24000
Zvanični veb-sajt

Zgrada Zlatno jagnje (Dom vojske) u Subotici je izgrađena 1857. godine kao Hotel „Belo jagnje” (mađ. Bárányi szálodafogadó) i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture..[1]

Prvobitno zgrada je bila prizemna u kojoj je bila kafana u vlasništvu Andraša Lihtnekera, sve do prve velike adaptacije 1886. godine, kada je arhitekta Geza Kocka podigao sprat u stilu eklektike. Po projektu Titusa Mačkovića, 1904. godine, objekat je potpuno preuređen i pregrađen u stilu minhenske secesije, sa savršenim skladom dekoracije, oblika, otvora stolarija, sa uptrebom karakteristične staklene markizete, uništene u bombardovanju u Drugom svetskom ratu.

Čeonu fasadu odlikuje jednostavnost, sa trodelnom vertikalnom podelom asimetrično postavljenog rizalita. Prizemlje je rešeno lučnim ovalnim arkadama, koje su u lučnom delu bile ispunjene vitražom od kojih se najdominantniji proteže čitavom širinom rizalita, a bočno je takođe drveni dvokrilni portal sa zastakljnim svetlarnikom, takođe nekada ispunjen vitražom. Tri prozora na rizalitu su u obliku izduženog pravougaonika. Iznad rizalita je postavljena atika sa ovalnim završetkom koja nosi floralni reljef. Prilikom ove adatacije pročeona fasada je dobila secesijsko oblik, kao i u enterijeru glavne sale i predvorja, stepeništa i prozorskih otvora na bočnoj fasadi. Enterijer ostalih prostorija i fasada zadržao je prvobitne stilske karakteristike eklektike, iz druge polovine 19. veka.

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  1. ^ „Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica-Belo jagnje (Dom vojske)”. Arhivirano iz originala na datum 07. 05. 2014. Pristupljeno 08. 05. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi]