Pređi na sadržaj

Зебра ајкула

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Zebra ajkula
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Chondrichthyes
Red: Orectolobiformes
Porodica: Stegostomatidae
T. N. Gill, 1862
Rod: Stegostoma
J. P. Müller & Henle, 1837
Vrsta:
S. fasciatum
Binomno ime
Stegostoma fasciatum
(Hermann, 1783)
Rasprostranjenost zebre ajkule
Sinonimi

Scyllia quinquecornuatum van Hasselt, 1823
Scyllium heptagonum Rüppell, 1837
Squalus cirrosus Gronow, 1854
Squalus fasciatus Hermann, 1783
Squalus longicaudus Gmelin, 1789
Squalus pantherinus Kuhl & van Hasselt, 1852
Squalus tigrinus Forster, 1781
Squalus varius Seba, 1759
Stegostoma carinatum Blyth, 1847
Stegostoma tigrinum naucum Whitley, 1939
Stegostoma varium Garman, 1913

Zebra ajkula (lat. Stegostoma fasciatum) vrsta je ajkule i jedini predstavnik porodice Stegostomatidae. Nalazi se širom tropskog indo-pacifičkog okeana, a čest je stanovnik koralnih grebena i peščanih ravnih površina do dubine od 62 metra. Odrasle zebre ajkule karakteristične su po izgledu, sa pet uzdužnih grebena na cilindričnom telu, niskom kaudalnom perajem koje zauzima gotovo polovinu ukupne dužine, a takođe su i prošarane tamnim mrljama na bledoj boji tela. Mlade zebre ajkule ispod 50—90 centimetara su potpuno drugačije obojene, pa se njihovo telo sastoji od svetlih vertikalnih pruga na smeđem telu i nedostaju im grebeni. Ova vrsta dostiže dužinu od 2,5 metra.

Zebre ajkule su noćne životinje, a veći deo dana odmaraju nepomično na morskom dnu. Noću aktivno love mekušce, rakove, sitne košljoribe i verovatno morske zmije unutar rupa i pukotina u morskom dnu. Iako su usamljeni veći deo godine, ove životinje formiraju velike sezonske grupe. Zebra ajkula je oviparna životinja: ženke proizvode nekoliko desetina velikih jajastih kapsula, koje se zakače za morsko dno pomoću lepljivih vlakana. S obzirom na to da nisu opasne po ljude i da ih ne napadaju, kao i na to da su izdržljive u zatočeništvu, zebre ajkule su popularne atrakcije u ekoturizmu i ronjenju, kao i u javnim akvarijumima. Međunarodna unija za zaštitu prirode ocenila je ovu vrstu ugroženom širom sveta, jer je love u većem delu njenog areala (osim Australije) zbog njenog mesa, peraja i ulja jetre. Postoje dokazi da se njen broj smanjuje.

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Rani taksonomisti verovali su da su juvenilne zebre ajkule zapravo zasebna vrsta ajkula zato što se umnogome razlikuju po izgledu od odraslih jedinki

Zebru ajkulu je prvi put opisao Albertus Seba kao Squalus varius 1758. godine (Seba je umro godinama ranije; a ovaj rad je objavljen posthumno). Nije određen nijedan primerak tipa, iako je Seba naveo opsežan opis na latinskom jeziku i tačnu ilustraciju juvenilne jedinke. Miler i Henle su ovu vrstu svrstali u rod Stegostoma 1837. godine, koristeći specijski epitet fasciatus (ili u neutralnom rodu fasciatum, jer je Stegostoma u neutralnom, dok je Squalus u muškom) iz rada Bloha i Šnajdera iz 1801. godine. Kompanjo je 1984. godine odbacio naziv „varius/m” a zadržao „fasciatus/m”, jer Seba nije dosledno koristio binomijalnu nomenklaturu u svojim opisima vrsta (mada je varijanta Squalus ta koja se može tumačiti kao binomijalno ime). Po mišljenju Kompanja, Garman je 1913. godine prvi put upotrebio „varius/m”.[2][3] I S. fasciatum i S. varium su trenutno u upotrebi kao latinska imena za ovu vrstu;[traži se izvor] do početka devedesetih većina naučnika je koristila potonje ime, ali od tada većina prati Kompanja i koristi prvo navedeno.[4] Taksonomski pregled iz 2019. godine umesto toga tvrdi je da je S. tigrinum validno latinsko ime ove vrste. To je ime izostavljeno u Kompanjovom pregledu 1984. godine, verovatno zbog zbrke oko godine njegovog opisivanja (u publikaciji iz 1941. godine, Fauler ga je pogrešno naveo kao vrstu opisanu 1795. godine). Squalus tigrinus je opisao Forster 1781. godine, dve godine pre nego što je Herman opisao Squalus fasciatus. Shodno svemu ovome, prvo i starije je validno ime (Stegostoma tigrinum), dok je potonje i mlađe njegov juniorski sinonim. Kako je ime koje je Forster predložio 1781. godine korišćeno u desetinama publikacija od 1899, ono nije nomen oblitum.[4]

Ime roda je izvedeno od grčkog stego što znači „pokriven” i stoma što znači „usta”.[5] Specijski epitet fasciatum znači „povezani”, što se odnosi na prugaste šare juvenilnih jedinki.[6] Obojenost juvenilnih jedinki takođe je uticala i na kolokvijalno ime „zebra ajkula”. Naziv „leopard ajkula” ponekad se koristi za odraslu jedinku sa šarama, ali taj naziv se obično odnosi na ajkulu iz vrste Triakis semifasciata, a ponekad se koristi i za tigrastu ajkulu (Galeocerdo cuvier).[2] Zbog svojih različitih šara i proporcija tela, juvenilne i odrasle jedinke su istorijski opisane kao odvojene vrste (Squalus tigrinus i S. longicaudatus).[3]

Filogenija[uredi | uredi izvor]

Postoji snažna morfološka podrška za smeštanje zebre ajkule, kita ajkule (Rhincodon typus) i ajkula iz porodice Ginglymostomatidae (Ginglymostoma cirratum, Nebrius ferrugineus i Pseudoginglymostoma brevicaudatum) u zaseban kladus. Međutim, različiti autori osporavaju međusobne veze između ovih taksona.[7] Dingerkus je 1986. godine predložio da je kit ajkula najbliži rođak zebri ajkuli, pa je predložio jednu porodicu koja obuhvata svih pet vrsta iz ovog kladusa.[8] Kompanjo je 1988. godine predložio srodnost između ove vrste i bilo Pseudoginglymostoma ili kladusa koji sadrži rodove Rhincodon, Ginglymostoma i Nebrius.[3] Goto je 2001. svrstao zebru ajkulu kao sestrinsku grupu kladusa koji sadrži rodove Rhincodon i Ginglymostoma.[7]

Opis[uredi | uredi izvor]

Odrasle zebre ajkule imaju izdužene nosne šupljine, tačkasto telo i male oči
Zebra ajkula izbliza

Zebra ajkula ima cilindrično telo sa velikom, blago spljoštenom glavom i kratkom, tupom njuškom. Oči su malene i postavljene sa strane glave; spirakule su smeštene iza njih i velike su koliko i oči ili su malo veće. Poslednja 3 od 5 kratkih škržnih proreza postavljena su iznad grudnog peraja, a četvrti i peti prorez su mnogo bliže jedan drugome. Svaka nosnica ima kratak brk i žleb koji se proteže od nje do usta.[9] Usta su skoro ravna, sa tri režnja na donjoj usni i brazdama u uglovima. U gornjoj vilici postoji 28—33 reda zuba, a u donjoj 22—32; svaki zub ima veliki središnji šiljak sa dva manja oko njega.[3]

Postoji pet karakterističnih grebena koji se nalaze duž tela kod odraslih jedinki, jedan po dorzalnoj srednjoj liniji i dva na sa strane. Dorzalni srednji greben spaja se sa prvim leđnim perajem, postavljenim oko polovine tela i dvostruko je veći od drugog leđnog peraja. Grudna peraja su velika i široka; karlična i analna peraja su mnogo manja, ali veća od drugog leđnog peraja. Kaudalno peraje dugačko je gotovo kao i ostatak tela, sa jedva razvijenim donjim grebenom i snažnim ventralnim zarezom blizu vrha gornjeg režnja. Zebra ajkula dostiže dužinu od 2,5 metara, uz nepotvrđeni rekord od 3,5 metara.[3] Mužjaci i ženke ne pokazuju polni dimorfizam kada je reč o veličini tela.[10]

Mlade jedinke zebre ajkule su tamnosmeđe boje odozgo i svetložute odozdo, sa vertikalnim žutim prugama i mrljama. Kada jedinka naraste na 50—90 centimetara dužine, tamna područja počinju da nestaju, mijenjajući opštu obojenost od svetlih pruga na tamnom telu do tamnih mrlja na svetlom telu.[3] Postoje značajne varijacije u obojenosti kod odraslih jedinki koje se mogu koristiti za identifikaciju pojedinačne jedinke.[10] Postoji i prilično retka morfa ove vrste, koja se neformalno naziva peščana zebra ajkula, a koja je u potpunost peščano-smeđe boje sa neupadljivim tamnosmeđim pegama na gornjoj strani, a nema izrazite tamne pruge tipične za ovu vrstu. Izgled juvenilne jedinke ove morfe nije poznat, ali subadultne jedinke (juvenilne jedinke koje prelaze u odrasle) ove morfe imaju braon telo sa prugama. Izbledeli ostaci ovih šara često se mogu videti kod odraslih jedinki peščanih zebra ajkula. Ova morfa, koji je genetski neodvojiva od obične morfe, poznata je samo iz okoline Malindija u Keniji, mada su naizgled slične jedinke zabeležene u Japanu i severozapadnoj Australiji.[4]

Godine 1964. u Indijskom okeanu otkrivena je delimično albino zebra ajkula. Bila je to potpuno bela i potpuno bez mrlja, ali oči su joj bile crnkastosmeđe, što je tipično za ovu vrstu, ali što nije tipično za albino životinje. Ova ajkula, zrela ženka dužine 1,9 metara, bila je neobična po tome što albino životinje retko prežive dugo u divljini zbog nemogućnosti da se prilagode okolini i kamufliraju.[2]

Rasprostranjenost i stanište[uredi | uredi izvor]

Zebre ajkule se često mogu videti kako odmaraju na pesku blizu korala

Zebra ajkula javlja se u tropskim vodama indo-pacifičkog regiona, od južne Afrike do Crvenog mora i Persijskog zaliva (uključujući Madagaskar i Maldive), do Indije i jugoistočne Azije (uključujući Indoneziju, Filipine i Palau), na severu prema Tajvanu i Japanu, na istoku ka Novoj Kaledoniji i Tongi, a na jugu ka severu Australije.[3][5]

Kao stanovnik morskog dna, zebra ajkula se može naći od intertidalne zone pa do dubina od 62 metara preko kontinentalnog i ostrvskog praga. Odrasle jedinke i veće juvenilne jedinke česti su stanovnici koralnih grebena, krševa i peščanih područja.[3] Na Filipinima postoje nepotvrđeni izveštaji o ovoj vrsti iz slatke vode.[5] Zebre ajkule ponekad prelaze pelagijalne zone kako bi stigle do izolovanih podvodnih planinskih vrhova.[10] Zabeležena su ovakvi prelazi do 140 kilometara za pojedine zebre ajkule.[10] Međutim, genetski podaci pokazuju da postoji mala razmena između populacija zebra ajkula, čak i ako su njihovi areali neprekidni.[11]

Biologija i ekologija[uredi | uredi izvor]

Tokom dana, zebre ajkule su spore i obično se odmaraju na morskom dnu, ponekad se pomoću svojih prstenastih peraja podižu na prednji deo tela i okrenuti su struji sa otvorenim ustima kako bi se olakšalo disanje. Kanali grebena omiljena su im mesta za odmor, jer ovaj tesni prostor ima bržu vodu sa više kiseonika.[12] One postaju aktivnije noću ili kada hrana postane dostupna. Zebre ajkule su snažni i okretni plivači, pokrećući se izraženim anguliformnim (jeguljastim) talasanjem tela i repa.[3] U mirnim strujama, viđene su kako lebde u mestu blago talašući repom.[12]

Zebra ajkula se hrani prvenstveno mekušcima sa školjkama, mada jede i rakove, male košljoribe i eventualno morske zmije. Tanko i fleksibilno telo ove ajkule omogućava joj da se uvuče u uske rupe i pukotine u potrazi za hranom, dok joj mala usta i mišićava usna šupljina omogućuju stvaranje snažne sile usisavanja kojom se izvlači plen.[3] Ovu vrstu mogu loviti veće ribe i morski sisari. Poznati paraziti zebre ajkule uključuju četiri vrste pantljičara iz roda Pedibothrium.[2]

Način života[uredi | uredi izvor]

Zebre ajkule su obično usamljene životinje, iako su zabeležene grupe od 20 do 50 jedinki.[13] Na jugoistoku Kvinslenda, svako leto u plitkoj vodi formira se grupa od nekoliko stotina zebri ajkula. Ove grupe se u potpunosti sastoje od krupnih odraslih jedinki, a odnos broja ženki i mužjaka je gotovo tri prema jedan. Svrha ovih združivanja još uvek nije jasna; između ajkula nije primećeno određeno ponašanje koje se može povezati sa parenjem.[10] Zabeleženo je da jedna odrasla jedinka mužjaka zebre ajkule gricka grudno peraje drugog odraslog mužjaka i gura ga uz morsko dno; drugi mužjak je bio okrenut na leđima i ostao je nepomičan nekoliko minuta. Ovo ponašanje podseća na pretkopulacijsko ponašanje između mužjaka i ženki ajkula, a u oba slučaja se smatra da grickanjem i držanjem repnog peraja jedna jedinka pokazuje svoju dominaciju nad drugom.[14]

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Nekoliko ljuštura od jaja zebre ajkule

Proces udvaranja zebre ajkule počinje tako što mužjak prati ženku i energično grize njeno grudno peraje i rep, sa periodima u kojima je drži za grudno peraje, a obe jedinke leže mirno na dnu. Ponekad to vodi parenju u kojem mužjak uvija telo oko ženke i ubacuje jedan od njegova dva pterigopoda (abdominalne strukture kod mužjaka ajkula koje se koriste prilikom parenja) u njenu kloaku. Kopulacija traje dva do pet minuta.[15] Zebra ajkula je viviparna životinja, a ženke polažu velike jajastih kapsula dužine 17, širine 8 i debljine 5 centimetara. Kapsula je tamnosmeđe do ljubičaste boje, a na stranama ima vlakna nalik dlaci koje ga pričvršćuju za podlogu.[3] Lepljiva vlakna izlaze prva iz kloake ženka; ženka kruži oko vertikalnih struktura na morskom dnu, poput vrhova grebena, da bi se vlakna zaplela, tako da se jaja usidre. Ženke su dokumentovane kako polažu do 46 jajašaca tokom 112 dana.[15] Jaja se polažu u serijama od oko četiri.[3] Reproduktivna sezonalnost u prirodi nije poznata.[1]

U zatočeništvu se jaja izlegu nakon četiri do šest meseci, u zavisnosti od temperature.[15] Mladi su 20—36 centimetara veliki i imaju proporcionalno duže repove nego odrasle jedinke.[3] Kada je reč o preferencijama staništa mladih jedinki, one nisu sasvim jasne; jedan izveštaj smatra da preferiraju dubine veće od 50 metara, dok drugi izveštaj iz Indije sugeriše da obitavaju u plićim vodama nego odrasle jedinke. Jako izražene pruge kod juvenilnih jedinki potencijalno igraju ulogu u odbrani od grabljivica, tako što predatoru otežava da se usmeri na jednu jedinku u grupi mladih.[12] Mužjaci dostižu seksualnu zrelost kada dostignu dužinu 1,5—1,8 metara, a ženke 1,7 metara.[3] Procenjuje se da je njihov životni vek u prirodi između 25 i 30 godina.[traži se izvor] Postoje dva izveštaja o ženkama zebre ajkule koje su mlade donele na svet bespolnim razmnožavanjem.[16][17][18] Dodatna studija uočila je partenogenezu kod ženki bez obzira na seksualnu istoriju.[19]

Interakcija sa ljudima[uredi | uredi izvor]

Pitome i sporo pokretljive životinje, zebre ajkule nisu opasne po ljude i lako im se može približiti pod vodom. Međutim, zabeleženo je da su ugrizle ronioce koji su ih vukli za rep ili su pokušali da ih jašu. Od 2008. godine postoji jedan zapis o napadu kom nije prethodilo bilo kakvo provociranje, mada nije bilo povređenih.[5] Oni su popularna atrakcija za ronioce i ekoturiste u Crvenom moru, kraj Maldiva, na tajlandskim ostrvima Puket i Fi Fi, na Velikom koralnom grebenu i drugim mestima. Mnoge zebre ajkule na ronilačkim mestima navikle su na prisustvo ljudi, uzimajući hranu iz ruku ronilaca i omogućavajući im da ih dodiruju. Zebre ajkule dobro se prilagođavaju u zatočeništvu pa se tako nalaze u brojnim javnim akvarijumia širom sveta. Mali, privlačno obojeni mladunci takođe se nalaze privatnim zbirkama, mada ova vrsta dostiže prevelike dimenzije za kućni akvarijum.[3]

Zebra ajkula se lovi u okviru komercijalnog ribolova u većem delu njenog areala rasprostranjenja.[3] Meso se prodaje sveže ili sušeno i soljeno za ljudsku upotrebu. Dalje, ulje jetre koristi se za vitamine, peraje za supu od ajkule i iznutrice za riblje brašno.[20] Zebre ajkule su veoma podložne lokalnoj depleciji zbog toga što žive u plitkom staništu, kao i zbog njihovog niskog nivoa širenja među populacijama, a istraživanje tržišta sugeriše da su sada mnogo ređe nego ranije. Takođe im preti degradacija staništa koralnog grebena zbog ljudskog razvoja i destruktivne ribolovne prakse poput dinamita ili trovanja. Kao rezultat toga, Međunarodna unija za zaštitu prirode ocenila je ovu vrstu ugroženom. Oko Australije, jedina pretnja ovoj vrsti je veoma nizak nivo slučajnog ulova i tamo je ona ocenjena kao najmanja briga.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Dudgeon, C.L., Simpfendorfer, C. & Pillans, R.D. (2015). „Stegostoma tigrinum”. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-3.RLTS.T41878A161303882.en. 
  2. ^ a b v g Martin, R.A. (January 31, 1999). Albino Zebras and Leopards Changing Their Spots. ReefQuest Centre for Shark Research. Retrieved on May 12, 2009.
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n Compagno, L.J.V. (2002). Sharks of the World: An Annotated and Illustrated Catalogue of Shark Species Known to Date (Volume 2). Rome: Food and Agriculture Organization. str. 184—188. ISBN 978-92-5-104543-5. 
  4. ^ a b v Dahl, R.B.; E.E. Sigsgaard; G. Mwangi; P.F. Thomsen; R.D. Jørgensen; F.d.O. Torquato; L. Olsen; P.R. Møller (2019). „The Sandy Zebra Shark: A New Color Morph of the Zebra Shark Stegostoma tigrinum, with a Redescription of the Species and a Revision of Its Nomenclature”. Copeia. 107 (3): 524—541. doi:10.1643/CG-18-115 Slobodan pristup. 
  5. ^ a b v g Bester, C. Biological Profiles: Zebra Shark Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. septembar 2011). Florida Museum of Natural History Ichthyology Department. Retrieved on May 12, 2009.
  6. ^ Van der Elst, R.; Borchert, P. (1993). A Guide to the Common Sea Fishes of Southern Africa (third izd.). Struik. str. 63. ISBN 978-1-86825-394-4.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  7. ^ a b Goto, T. (2001). „Comparative Anatomy, Phylogeny and Cladistic Classification of the Order Orectolobiformes (Chondrichthyes, Elasmobranchii)”. Memoirs of the Graduate School of Fisheries Science, Hokkaido University. 48 (1): 1—101. S2CID 80669371. 
  8. ^ Dingerkus, G. (1986). „Interrelationships of orectolobiform sharks (Chondrichthyes: Selachii)”. Ur.: Uyeno, T.; Arai, R.; Taniuchi, T.; Matsuura, K. Indo-Pacific fish biology: Proceedings of the Second International Conference on Indo-Pacific Fishes. Tokyo: Ichthyological Society of Japan. str. 227—245. 
  9. ^ Randall, J.E.; Hoover, J.P. (1995). Coastal Fishes of Oman. University of Hawaii Press. str. 20. ISBN 978-0-8248-1808-1.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  10. ^ a b v g d Dudgeon, C.L.; Noad, M.J.; Lanyon, J.M. (2008). „Abundance and demography of a seasonal aggregation of zebra sharks Stegostoma fasciatum”. Marine Ecology Progress Series. 368: 269—281. Bibcode:2008MEPS..368..269D. doi:10.3354/meps07581 Slobodan pristup.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  11. ^ Dudgeon, C.L.; Broderick, D.; Ovenden, J.R. (2009). „IUCN classification zones concord with, but underestimate, the population genetic structure of the zebra shark Stegostoma fasciatum in the Indo-West Pacific”. Molecular Ecology. 18 (2): 248—261. PMID 19192179. S2CID 5244123. doi:10.1111/j.1365-294X.2008.04025.x.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  12. ^ a b v Martin, R.A. Coral Reefs: Zebra Shark. ReefQuest Centre for Shark Research. Retrieved on May 12, 2009.
  13. ^ Pillans, R.D.; Simpfendorfer, C.A. (2003). „Zebra shark, Stegostoma fasciatum (Hermann, 1783)”. Ur.: Cavanagh, R.D.; Kyne, P.M.; Fowler, S.L.; Musick, J.A.; Bennet, M.B. The Conservation Status of Australasian Chondrichthyans: Report of the IUCN Shark Specialist Group Australia and Oceania Regional Red List Workshop. Queensland: IUCN. str. 60—61.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  14. ^ Brunnschweiler, J.M.; Pratt, H.L. (Jr.) (2008). „Putative Male – Male Agonistic Behaviour in Free-Living Zebra Sharks, Stegostoma fasciatum”. The Open Fish Science Journal. 1 (1): 23—27. doi:10.2174/1874401X00801010023 Slobodan pristup.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  15. ^ a b v Kunize, K.; Simmons, L. (2004). „Notes on Reproduction of the Zebra Shark, Stegostoma fasciatum, in a Captive Environment”. Ur.: Smith, M.; Warmolts, D.; Thoney, D.; Hueter, R. The Elasmobranch Husbandry Manual: Captive Care of Sharks, Rays and their Relatives. Special Publication of the Ohio Biological Survey. str. 493—497. ISBN 978-0-86727-152-2.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  16. ^ "Zebra shark at centre of 'virgin birth' mystery" (January 5, 2012). BBC News. Retrieved on January 5, 2012.
  17. ^ Cummins, Anna (17. 1. 2017). „Zebra shark surprises scientists by giving birth without male”. CNN. Pristupljeno 18. 1. 2017. 
  18. ^ „Virgin Birth: Zebra Shark Has Babies Without Mating”. Live Science. Pristupljeno 18. 1. 2017. 
  19. ^ Dudgeon, Christine L.; Coulton, Laura; Bone, Ren; Ovenden, Jennifer R.; Thomas, Severine (2017). „Switch from sexual to parthenogenetic reproduction in a zebra shark”. Scientific Reports. 7: 40537. Bibcode:2017NatSR...740537D. PMC 5238396 Slobodan pristup. PMID 28091617. doi:10.1038/srep40537 Slobodan pristup. 
  20. ^ Froese, Rainer and Pauly, Daniel, eds. (2009). "Stegostoma fasciatum" in FishBase. May 2009 version.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zebra ajkula na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Zebra ajkula.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зебра_ајкула&oldid=27734364”