Zmaj (fabrika aviona)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Zmaj (višeznačna odrednica).

Fabrika aeroplana i hidroaviona Zmaj bila je jugoslovenska fabrika aviona koja je radila u periodu od 1927. do 1946. godine u Zemunu. Osnovana je u montažnim barakama 15. marta 1927. godine u Zemunu u ulici Tošin bunar 27, a osnivači su bili inženjer Jovan Petrović i industrijalac Dragoljub Šterić[1][2].

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Prvi hidroavion Anrio HD-41H napravljen u Zmaju 1928.

U početku se Zmaj bavio popravkom aviona i vojno tehničkih sredstava i proizvodnjom jednostavnih rezervnih delova. Proizvodni prostor nije dopuštao neku značajniju proizvodnju. Tek preseljenjem Zmaja na novu lokaciju 1928. godine u Karađorđevu ulicu u Zemunu stiču se uslovi za ozbiljniju industrijsku proizvodnju. Formirane su nove radionice, nabavljene nove mašine i primljeni novi radnici svih specijalnosti. Na taj način, Zmaj je mogao da odgovori zahtevima za proizvodnju 32 aviona Arno HD-320[3] sa motorima Salmson od 90 kW (120 KS) i deset školskih hidroaviona Arno HD-41H[4] sa plovcima. Prvi avioni su isporučeni na aerodrom Beograd već 17. marta 1928. godine, a do kraja godine realizovana je cela narudžbina. Zmaj je posle prvog uspešnog obavljenog posla, 1929. godine, dobio novi tehnički izazov da izradi tri lovca Devoatin D-27[5] metalne konstrukcije[2].

Sledeće, 1930. godine izrađeno u Zmaju je 20 aviona francuske konstrukcije Gurdu Leser GLb ili (GL.22 Type B3)[6] namenjenih za prelaznu obuku pilota-lovaca, a istovremeno je preuzeta proizvodnja 15 trenažnih aviona Fizir-Rajt i tri hidroaviona istog tipa, koji su se kasnije izrađivali i sa motorom Jupiter za pomorsko vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije.

Godine 1930. Aeroklub je naručio od Zmaja prva tri školska aviona dvokrilca Fizir FN sa motorom Valter НЗ od 90 kW (120 KS).[7], čiji je prototip izrađen 1929. godine u majstorskoj radionici inženjera Fizira u Petrovaradinu. Pošto se avion Fizir FN pokazao kao jako dobar za obuku sportskih pilota u Aeroklubu, komanda ratnog vazduhoplovstva vojske Kraljevine Jugoslavije je donela odluku da zameni sve do tada korišćene avione Branderburg i Anrio sa Fizir FN (fizir nastavni), koji se pokazao u letu kao vrlo pogodan i za osnovnu obuku pilota u vojsci[8] Od 1931. do 1941. godine u fabrici Zmaj je izrađeno ukupno 136 aviona Fizir FN[1][2].

Kriza[uredi | uredi izvor]

Tokom krize koja je bila izražena 1932. (Zmaj je pao na samo 15 zaposlenih radnika) i do 1935. godine uprava preduzeća Zmaj je uspela da se izbori za izradu tromotornog aviona Spartan Kruzer sa sedam putničkih sedišta, koji je po britanskoj licenci 1935. godine isporučen Društvu za vazdušni saobraćaj „Aeroput“. Pored inženjera Fizira u njegovoj radionici kao glavni statičar i konstruktor radio je inženjer Dušan Stankov, pod čijem je rukovodstvu u Zmaju tokom 1934. godine, u periodu ekonomske krize iz projekta prelaznog dvokrilca FP-1 razvijen uspeli trenažni avion Fizir FP-2 sa motorom Gnom Ron K-7 i time spremalo za postkrizni period.

Oporavak Zmaja nakon velike svetske ekonomske krize[uredi | uredi izvor]

Nakon velike svetske krize, već od 1936. godine, Zmaj je po programu savremenizacije vojnog vazduhoplovstva napravio nekoliko serija trenažnih Fizir FP-2 (ukupno 66 primeraka). Zmaj se brzo oporavio već 1937. godine i imao je kapital od 8 miliona dinara, a 1939. godine 20 miliona osnovnih i 34 miliona dinara obrtnih sredstava. Tada je Zmaj imao ukupno oko 1.000 zaposlenih radnika.

Pred rat, Zmaj je učestvovao u konkursu za izbor domaćeg lakog bombardera. Po konstrukciji tehničkog direktora fabrike, Stankova i inženjera Ducića, 1940. godine izrađen je Zmaj R-1 sa dva motora Hispano Suiza 14AB od po 552 kW (750 KS), mešovite konstrukcije i sa dobrim naoružanjem, ali ispitivanje ovog bombardera u letu nisu bila okončana. Tokom 1940, Zmaj je izradio i 16 lovaca Hoker hariken MK-1 sa motorom Rols Rojs Mearlok snage od 770 kW (1.030 KS). Poslednja dva Harikena isporučena su jugoslovenskoj vojsci u toku samog Aprilskog rata 11. aprila. 1941. godine.[9][10]

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

U toku rata Zmaj je nastavio sa radom. Uglavnom su vršene popravke Nemačkih i aviona NDH. Poslednjih 10 aviona Fizir FN rađeno je od 1943. u Zmaju za potrebe vazduhoplovstva NDH, ali su završeni tek po oslobođenju Jugoslavije. Nakon oslobođenja Zemuna 22. oktobra 1944. godine Zmaj je radio na održavanju aviona i ostalih borbenih sredstava za potrebe Jugoslovenske armije. Sremski front je bio na 100 km od Zemuna, a rat je trajao još 7 meseci. Tokom 1945. i 1946. godine izvršena je eksproprijacija, kojom je Zmaj oduzet vlasnicima Petroviću i Šteriću i postao je državno preduzeće. Deo proizvodne opreme i radnika Zmaja, zajedno sa fabrikom Rogožarski pripojeni su 1946. godine zemunskom Ikarusu kao potpuno nacionalizovanoj vazduhoplovnoj industriji (Državna Fabrika Aviona). Od tada je Zmaj prestao da radi kao Fabrika aeroplana i hidroaviona i postaje fabrika poljoprivrednih mašina, čije je iskustvo u visokoj tehnologiji, stečeno proizvodnjom aviona, omogućilo dinamičan razvoj poljoprivrednih mašina.[11] Za 19 godina svoga postojanja u pogonima ove fabrike proizvedeno je 359 aviona. Razvijeno je i izrađeno 4 prototipova aviona domaće konstrukcije a 8 tipova aviona je proizvođeno na osnovu kupljenih licenci[12][13][14]

  • Izgled lokacije (2010) Tošin bunar 27 gde je 1927. godine osnovan Zmaj.
    Izgled lokacije (2010) Tošin bunar 27 gde je 1927. godine osnovan Zmaj.
  • Današnji izgled (2010) Karađorđeve 18 gde su nekad bili proizvodni pogoni Zmaja
    Današnji izgled (2010) Karađorđeve 18 gde su nekad bili proizvodni pogoni Zmaja

Proizvodnja aviona domaće konstrukcije[uredi | uredi izvor]

  • Fizir-Rajt – školski (15 primeraka 1930. god.)
  • Fizir F1M-Jupiter – školski (5 primeraka hidroavion 1930. god.)
  • Fizir-Loren – školski (15 primeraka konverzija Majbah u Loren 1932. god.)
  • Fizir FN - školski (129 primeraka VV + 4 hidroverzija PV + 3 Aeroklub + 1 prototip od 1930. do 1937. god.)
  • Fizir FP-1 – školski (1 primerak – prototip 1934. god.)
  • Fizir FP-2 – školski (66 primeraka 1936. god.)
  • Zmaj R-1 – višenamenski avion lovac – bombarder - izviđač (klasa razarači) (1 primerak – prototip 1940. god.)
  • Školski aviona Fizir FN.
    Školski aviona Fizir FN.
  • Školski prelazni avion Fizir FP-2.
    Školski prelazni avion Fizir FP-2.

Proizvodnja aviona po licencama[uredi | uredi izvor]

  • Školski avion Arno HD-320.
    Školski avion Arno HD-320.
  • Hidroavion Arno HD-41H
    Hidroavion Arno HD-41H
  • Devoatin D-27.
    Devoatin D-27.
  • Gurdu Lesure LGL B3 koji se proizvodio u Zmaju 1930. godine.
    Gurdu Lesure LGL B3 koji se proizvodio u Zmaju 1930. godine.
  • Putnički avion Spartan Kruzer.
    Putnički avion Spartan Kruzer.
  • Hajnkel He-8 Hidroavion dalekometni izviđač.
    Hajnkel He-8 Hidroavion dalekometni izviđač.
  • Hoker fjuri JKRV proizvedeni u Zmaj-u
    Hoker fjuri JKRV proizvedeni u Zmaj-u
  • Hoker hariken MK I
    Hoker hariken MK I

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na ((sr))). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić
  2. ^ a b v Veljović, Živan (1972). Pet decenija Zmaja (na ((sr))). YU-Beograd: IPM Zmaj Zemun.
  3. ^ Hanriot HD-320 (((fr))). www.aviafrance.com.
  4. ^ Hanriot HD-41H Hydravion d'entrainement (((fr))). www.aviafrance.com.
  5. ^ Dewoitine D.27 Chasseur (((fr))). www.aviafrance.com.
  6. ^ Gourdou Leseurre GL.22 Type B3. Entrainement (((fr))). www.aviafrance.com.
  7. ^ Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na ((en))). Beograd: Aerokomunikacije.
  8. ^ Ilić, Vidosava (3/2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije“. Let - Flight 3: pp. 88-106. ISSN 1450-684X
  9. ^ Petrović, Ognjan M. (2/2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930)". Let - Flight 2: pp. 21-84. ISSN 1450-684X
  10. ^ Petrović, Ognjan M. (3/2004). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941)". Let - Flight 3: pp. 30-87. ISSN 1450-684X
  11. ^ O_nama_sr
  12. ^ Jugoslovenska vazduhoplovna industrija (((en))). www.aeroflight.co.uk.
  13. ^ Jugoslovenska vazduhoplovna industrija do WWII (((sr))). www.mycity-military.com.
  14. ^ Fabrika aeroplana i hidroaviona Zmaj; Zemun (((sr))). pouke.org.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Veljović, Živan (1972). Pet decenija Zmaja (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: IPM Zmaj Zemun. 
  • Mikić, Sava (1993). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Lučić, Dušan (1936). Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik. 
  • Žutić, Nikola (1999). Ikarus - Ikarbus: 1923 - 1998 (na jeziku: (jezik: srpski)). Bošković Lazar. YU-Beograd: Ikarbus. 
  • Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Janić, Čedomir (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Ognjan Petrović. Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Oštrić, Šime (14. 9. 2007). Leteći Čunovi: Čamci koji lete - letjelice koje plove (na jeziku: (jezik: srpski)). M. Micevski. SRB-Beograd: Galerija '73. 
  • Haberfellner, Wernfried (1993). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (na jeziku: (jezik: nemački)). Walter Schroeder. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 978-3-7059-0000-4. 
  • Đokić, Nebojša; Nadoveza, Branko (2017). Vazduhoplovna industrija Kraljevine SHS. Beograd: Metafizika. ISBN 978-86-7884-210-8. 
  • Petrović, Ognjan M. (2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Petrović, Ognjan M. (2004). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 30—87. ISSN 1450-684X. 
  • Ilić, Vidosava (2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Uzelac, Milan (2004). „Memoar o organizaciji vazduhoplovstva u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 139—157. ISSN 1450-684X. 
  • Nenadović, Miroslav (1967). Eksperimentalna istraživanja u razvoju koncepcije letelica (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 30. str. 167—189. 
  • Mijatović, Ivan; Đokić, Nebojša (2011). „LOVAČKA AVIJACIJA VOJSKE KRALjEVINE JUGOSLAVIJE I PRAĆENjE SAVREMENIH TRENDOVA U NAORUŽANjU - stereotipi i činjenice,”. Rasinski anali (na jeziku: (jezik: srpski)). Kruševac: Istorijski Arhiv Kruševca. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Змај_(фабрика_авиона)&oldid=27554204”