Ivan Mišković

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
ivan mišković
Ivan Mišković Brk
Lični podaci
Datum rođenja(1920-10-24)24. oktobar 1920. (103 god.)
Mesto rođenjaPremantura, kod Pule, Kraljevina Italija
Profesijavojno lice
Delovanje
Član KPJ odmarta 1941.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Jugoslovenska narodna armija
1941 — 1980.
Čingeneral-pukovnik
Odlikovanja
Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem Orden narodne armije sa lovorovim vencem
Orden za vojne zasluge sa velikom zvezdom Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem Orden narodne armije sa zlatnom zvezdom
Orden za hrabrost Partizanska spomenica 1941.
Mišković, treći zdesna, na sednici Saveta narodne odbrane na Brionima, 1970.

Ivan Mišković — Brk (Premantura, kod Pule, 24. oktobar 1920) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i general-pukovnik JNA.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 24. oktobra 1920. godine u Premanturi, kod Pule, kao jedno od šestoro dece u siromašnoj porodici istarskih izbeglica. Godine 1921. zbog nadošlog fašizma, sa porodicom se seli najpre u Zagreb, u prihvatilište za izbeglice iz Istre, a potom 1922. u Slavonski Brod. Tu je završio osnovnu školu i pohađao gimnaziju. Kao gimnazijalac, postao je 1935. godine član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), pod uticajem starijeg brata Milana (1918—1978). Zbog komunističke delatnosti, izbačen je iz gimnazije i odlazi u Smederevo, ali se u Slavonski Brod vraća 1941. godine, a od marta te godine član je Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).[1]

Posle Aprilskog rata i neprijateljske okupacije zemlje, 1941. godine, prekida studije prava i radi na organizovanju ustanka na terenu Slavonskog Broda, gde je bio sekretar Rejonskog komiteta Komunističke partije Hrvatske i član Okružnog komiteta SKOJ-a. Od kraja decembra 1941. godine u partizanima. U Narodnooslobodilačkom ratu (NOR) je bio, između ostalog, diverzant, potom politički komesar čete i bataljona 12. slavonske brigade. Januara 1943. godine postao je politički komesar Diljskog bataljona, avgusta Zapadne grupe NOP odreda, a od decembra iste godine stupa na dužnosti u Štabu 6. slavonskog korpusa NOVJ, a zatim u Trećoj armiji JA, kao oficir Odeljenja za zaštitu naroda (OZN).[1]

Posleratni period[uredi | uredi izvor]

Posle rata i oslobođenja Jugoslavije, nalazio se na raznim dužnostima u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA). Nakon reorganizacije Ozne, te od njenog Trećeg odseka stvaranja vojne službe bezbednosti, postaje oficir Kontraobaveštajne službe (KOS). Bio je načelnik KOS-a u Novom Sadu, kao i pomoćnik načelnika KOS-a, Jeftimija Šašića. Višu vojnu akademiju JNA je završio 1954. godine. Za pomoćnika Načelnika Generalštaba JNA, Radeta Hamovića, imenovan je 1963. godine i bio je odgovoran za administrativna pitanja, no nakon pola godine biva postavljen na mesto načelnika Uprave bezbednosti Državnog sekretarijata za narodnu odbranu (DSNO). Na toj poziciji je ostao do 1971. godine, kada je smenjen, ali je odmah potom postavljen na mesto specijalnog savetnika predsednika SFRJ i Vrhovnog komandanta Oružanih snaga SFRJ Josipa Broza Tita za pitanja bezbednosti. U vreme dok se nalazio na mestu načelnika vojne bezbednosti, Mišković je 1966. godine obavljao dužnost predsednika Vojno-tehničke komisije, koja je imala za cilj da rasvetli pozadinu prisluškivanja Josipa Broza Tita i njegove supruge Jovanke sa tog aspekta.[2] Sa mesta specijalnog Titovog savetnika za pitanja bezbednosti smenjen je 1973. godine i poslat na „bolovanje“, koje je trajalo punih šest godina.[1]

Na dužnost se vraća 1979. godine, kao predsednik Saveta za civilnu zaštitu SFRJ, i na toj poziciji ostaje do 1988. godine. Demobilisan je 1980. u činu general-pukovnika JNA.

Raspad Jugoslavije je doživeo u Beogradu, a 1993. godine se vraća u rodnu Premanturu.[3]

Knjige i odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Objavio je sledeće knjige:

  • Pregled Narodnooslobodilačkog rata u Slavoniji, Slavonski Brod, 1968.
  • Vojna pozadina u Slavoniji: 1941—1945, Beograd, 1982.
  • Čovjek u zaštiti i spasavanju, Zagreb, 1986. (koautorstvo sa Mladenom Zvonarevićem, Đurom Matošićem i Perom Sekulićem)
  • Civilna zaštita u SFRJ, Beograd, 1987. (koautorstvo sa Miletom Mandićem)
  • General iz Premanture, Medulin, 2019. (koautorstvo sa Andrejem Baderom)
  • Iz tajnog arhiva načelnika Službe bezbednosti 1963. — 1971., Medulin, 2020. (koautorstvo sa Andrejem Baderom)
  • Titov specijalni savetnik, Medulin, 2021. (koautorstvo sa Andrejem Baderom)[4]

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Orden narodne armije sa lovorovim vencem, Orden za vojne zasluge sa velikom zvezdom, Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem, Orden narodne armije sa zlatnom zvezdom i Orden za hrabrost.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v IVAN MIŠKOVIĆ BRK: “Tito mi je često govorio da će sve otići kvragu kad umre” („Nacional”, 20. septembar 2020)
  2. ^ Legendarni Titov general za Telegram o dramatičnim zbivanjima koja su zatresla vrh bivše države („Telegram”, 19. mart 2016)
  3. ^ IVAN MIŠKOVIĆ BRK, Titov general iz Premanture danas NAVRŠIO 101 GODINU („Glas Istre”, 24. oktobar 2021)
  4. ^ Titov specijalni savjetnik za pitanja sigurnosti, general Ivan Mišković na 101. rođendan objavljuje treću knjigu: Memoari puni pikanterija („T-portal.hr”, 26. septembar 2021)

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Enciklopedija Jugoslavije. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod. 1965. 
  • Aris Angelis (2011). Ljudi XX stoleća. Zagreb: Disput. 
  • Svetko Kovač, Bojan Dimitrijević, Irena Popović Grigorov (2015). Slučaj Ranković: iz arhiva KOS-a. Beograd: Medija centar „Odbrana“. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Мишковић&oldid=26887812”