Индијски орах
| Indijski orah | |
|---|---|
| |
| Zreli indijski orah | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | A. occidentale
|
| Binomno ime | |
| Anacardium occidentale | |
Indijski orah (lat. Anacardium occidentale) poreklom je iz Južne Amerike, tačnije iz primorskih oblasti severoistočnog Brazila. Indijski orah su u Indiju preneli Portugalci, dok je danas Indija njegov najveći proizvođač. Seme indijskog oraha ima oblik bubrega veličine do 3 cm, a raste na voću poznatom kao indijska ili kešu jabuka. [1][2] Svaki plod ima po jedno seme zakačeno na svom donjem delu. Plod kešu jabuke je kruškastog obilka i dugačak je od 7 do 15cm. Plodovi mogu biti obloženi žutom ili crvenkastom ljuskom (u zavisnosti od sorte) ispod koje se nalazi voćna pulpa od koje se pravi sok koji je bogat vitaminom C. Plodovi kešu jabuke imaju pet puta više vitamina C nego pomorandža. Bogat je vitaminima C i K, folnom kiselinom, magnezijumom, kalcijumom, cinkom, selenom, fosforom, bakrom, antioksidansima i mononezasićenim mastima.[3][4]
Upotreba u ishrani[uredi | uredi izvor]
Indijski orah se može jesti sirov, pečen ili pržen sa puterom i solju. Ima sladak ukus i miris, u ishrani se može koristiti kao grickalica ili kao dodatak i začin raznim jelima (piletina sa indijskim orahom, puter od oraha, salate, kaše, kolači, sladoledi itd).
Zdravstvene prednosti[uredi | uredi izvor]
| Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Energija | 553 kcal (2.310 kJ) |
30,19 g | |
| Skrob | 0,74 g |
| Šećeri | 5,91 g 0,00 g |
| Prehrambena vlakna | 3,3 g |
43,85 g | |
| Zasićene | 7,783 g |
| Mononezasićene | 23,797 g |
| Polinezasićene | 7.845 g |
18,22 g | |
| Vitamini | |
| Vitamin A | 0 IU |
| Tiamin (B1) | (37%) 0,423 mg |
| Riboflavin (B2) | (5%) 0,058 mg |
| Niacin (B3) | (7%) 1,062 mg |
| Vitamin B5 | (17%) 0,86 mg |
| Vitamin B6 | (32%) 0,417 mg |
| Folat (B9) | (6%) 25 μg |
| Vitamin B12 | (0%) 0 μg |
| Vitamin C | (1%) 0,5 mg |
| Vitamin D | (0%) 0 μg |
| Vitamin E | (6%) 0,9 mg |
| Vitamin K | (32%) 34,1 μg |
| Minerali | |
| Kalcijum | (4%) 37 mg |
| Bakar | (110%) 2,2 mg |
| Gvožđe | (51%) 6,68 mg |
| Magnezijum | (82%) 292 mg |
| Mangan | (79%) 1,66 mg |
| Fosfor | (85%) 593 mg |
| Kalijum | (14%) 660 mg |
| Selen | (28%) 19,9 μg |
| Natrijum | (1%) 12 mg |
| Cink | (61%) 5,78 mg |
| Ostali konstituenti | |
| Voda | 5,20 g |
| |
| Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA | |
- Leči srce. Zahvaljujući velikim količinama nezasićenih masnih kiselina i oleinske kiseline indijski orah je dobar za srce i ceo vaskularni sistem. Mononezasićene masti smanjuju nivo triglicerida koji su jedan od glavnih uzroka srčanih bolesti.
- Smanjuje rizik od dijabetesa. Mononezasićene masti u indijskom orahu utiču na dijabetičare tako što smanjuju nivo triglicerida i samim tim se smanjuje rizik od pojave šećera i holesterola.
- Snižava holesterol. Indijski orah sastoji 0% holesterola. Iako sadrži dosta masnoće važno je znati da su to uglavnom mononezasićene masti koje smanjuju loš (LDL) holesterol, a povećavaju dobar (HDL) holesterol.
- Deluju u prevenciji kamena u žuči. Istraživanja su pokazala da je jedna šaka indijskog oraha dnevno dovoljna da spreči stvaranje kamena u žuči.
- Pomaže kod mršavljenja. Indijski orah se preporučuje kao užina u raznim dijetama, ovi orasi sadrže dosta dijetetskih vlakana i pružaju osećaj sitosti i zadovoljstva, što je veoma važno za motivaciju osoba koje pokušavaju da smršaju. Važno je da se jedu u umerenim količinama jer sadrže dosta kalorija. Ono što je bitno je da sadrže dobre masti i minimalne količine šećera. Takođe prženi posoljeni indijski orasi mogu da dovedu do visokog krvnog pritiska.
- Održava zdravlje zuba. Indijski orah uništava bakterije koje prouzrokuju karijes i bolesti desni, tako da je idealan za negu zuba, ali i za održavanje celokupnog zdravlja ustiju.
- Deluje kao afrodizijak. Indijski orah poboljšava protok krvi u organizmu i na taj način pomaže muškarcima koji imaju promblema sa erekcijom. Ovaj orah otklanja stres i nervozu, opušta nerve i povećava seksualnu želju. Još od davnina se koristi za jačanje potencije.
- Sprečava anemiju. Indijski orah je odličan izvor gvožđa, što je od vitalnog značaja za prenos kiseonika po celom telu i pomoć u radu enzima i imunog sistema. Nedostatak gvožđa može dovesti do amora tela, anemije, kao i do povećane osetljivosti na infekcije i razne bolesti.
- Potpomaže lakše varenje. Dobar je izvor dijetetskih vlakana, koja pomažu da se hrana lakše vari. Međutim, prekomerno konzumiranje ove namirnice može da izazove nadimanje i probleme sa gasovima, tako da treba biti oprezan i ne preterivati sa ovom prilično ukusnom namirnicom.
- Poboljšava vid. Konzumacija indijskog oraha korisna je za zdravlje očiju, jer sadrži male količine zea-ksantinina, važnog antioksidansa, koji se selektivno apsorbuje u mrežnjači oka. Ovo našim očima daje zaštitu pri filtriranju UV-zraka i sprečava starosne degerativne promene na oku.
- Odupire se ćelijama raka. Indijski orah sadrži vrstu flavonoida koji se zove proantocijanidin, a to jedinjenje ima visok sadržaj bakra. Jedna porcija indijskog oraha obezbeđuje 37,5 odsto preporučenog dnevnog unosa bakra koji pomaže u borbi sa kancerogenim ćelijama. On prosto "izgladnjuje" ćelije tumora, jer im ne daje potrebnu hranu za njihov razvoj.
Toksičnost[uredi | uredi izvor]
Neki ljudi su alergični na indijski orah, ali oni su ređi alergen od orašastih plodova ili kikirikija.[5] Za do 6% dece i 3% odraslih, konzumiranje indijskih oraščića može izazvati alergijske reakcije, u rasponu od blage nelagodnosti do anafilakse opasne po život.[6][7][8][9] Ove alergije pokreću proteini koji se nalaze u orašastim plodovima, a kuvanje često ne uklanja ili menja ove proteine. Reakcije na indijski orah i orašaste plodove takođe mogu nastati kao posledica skrivenih sastojaka orašastih plodova ili tragova orašastih plodova koji se mogu nenamerno uneti tokom obrade hrane, rukovanja ili proizvodnje.[7][8] Ljuska indijskog oraha sadrži uljna jedinjenja koja mogu izazvati kontaktni dermatitis sličan otrovnom bršljanu, prvenstveno rezultat fenolnih lipida, anakardinske kiseline i kardanola.[3][10] Zbog mogućeg dermatitisa, indijski orah se obično ne prodaje potrošačima u ljusci.[11] Lako i jeftino ekstrahovan iz otpadnih ljuski, kardanol se istražuje u pogledu potencijalne primene u nanomaterijalima i biotehnologiji.[12]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Morton, Julia F. (1987). Cashew apple, Anacardium occidentale L. Fruits of warm climates. Center for New Crops and Plant Products, Department of Horticulture and Landscape Architecture, Purdue University, W. Lafayette, IN. str. 239—240. ISBN 978-0-9610184-1-2. Arhivirano iz originala 15. 3. 2007. g. Pristupljeno 18. 3. 2007.
- ^ „Anacardium occidentale (cashew nut)”. CABI. 20. 11. 2019. Pristupljeno 8. 5. 2021.
- ^ a b James A Duke (1983). „Anacardium occidentale L.”. Handbook of Energy Crops. (unpublished); In: NewCROP, New Crop Resource Online Program, Center for New Crops and Plant Products, Purdue University. Pristupljeno 10. 12. 2019.
- ^ „Cashew - allergy information (InformAll: Communicating about Food Allergies - University of Manchester)”. research.bmh.manchester.ac.uk. Pristupljeno 2022-09-14.
- ^ Rosen, T.; Fordice, D. B. (april 1994). „Cashew Nut Dermatitis”. Southern Medical Journal. 87 (4): 543—546. PMID 8153790. doi:10.1097/00007611-199404000-00026.
- ^ Weinberger, Tamar; Sicherer, Scott (2018). „Current perspectives on tree nut allergy: a review”. Journal of Asthma and Allergy. 11: 41—51. ISSN 1178-6965. PMC 5875412
. PMID 29618933. doi:10.2147/jaa.s141636.
- ^ a b McWilliam V.; Koplin J.; Lodge C.; Tang M.; Dharmage S.; Allen K. (2015). „The prevalence of tree nut allergy: a systematic review”. Current Allergy and Asthma Reports. 15 (9): 555. PMID 26233427. S2CID 36209553. doi:10.1007/s11882-015-0555-8.
- ^ a b „Cashew Allergies”. Informall Database – funded by European Union. 2010. Arhivirano iz originala 29. 10. 2010. g.
- ^ „Food allergies” (PDF). World Health Organization, International Food Safety Authorities Network. 2006.
- ^ Rosen T.; Fordice, D. B. (1994). „Cashew nut dermatitis”. South Med J. 87 (4): 543—46. PMID 8153790. doi:10.1097/00007611-199404000-00026.
- ^ „Why Cashews Aren't Sold In The Shell”. Moment of Science, Indiana Public Media. 6. 9. 2013. Arhivirano iz originala 20. 2. 2016. g. Pristupljeno 22. 2. 2016.
- ^ Hamad F. B.; Mubofu E. B. (2015). „Potential biological applications of bio-based anacardic acids and their derivatives”. Int J Mol Sci. 16 (4): 8569—90. PMC 4425097 . PMID 25894225. doi:10.3390/ijms16048569 .
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Grevelink, Suzanne A.; Murrell, Dédée F.; Olsen, Elise A. (avgust 1992). „Effectiveness of various barrier preparations in preventing and/or ameliorating experimentally produced Toxicodendron dermatitis”. Journal of the American Academy of Dermatology. 27 (2): 182—188. PMID 1430354. doi:10.1016/0190-9622(92)70167-e.
- Symes, William F.; Dawson, Charles R. (jun 1954). „Poison Ivy 'Urushiol'”. Journal of the American Chemical Society. 76 (11): 2959—2963. doi:10.1021/ja01640a030.
- Xu, Hongli; Lu, Zaijun; Zhang, Guangzhao (2012). „Synthesis and properties of thermosetting resin based on urushiol”. RSC Advances. 2 (7): 2768. doi:10.1039/C2RA00829G.
- Kalish, RS; Johnson, KL (1. 12. 1990). „Enrichment and function of urushiol (poison ivy)-specific T lymphocytes in lesions of allergic contact dermatitis to urushiol”. Journal of Immunology. 145 (11): 3706—3713. PMID 2147199. INIST:4566503.
- Xia, Jianrong; Xu, Yanlian; Lin, Jinhuo; Hu, Binghuan (januar 2008). „UV-induced polymerization of urushiol without photoinitiator”. Progress in Organic Coatings. 61 (1): 7—10. doi:10.1016/j.porgcoat.2007.08.007.
- Epstein, William L. (1. 3. 1974). „Poison Oak Hyposensitization: Evaluation of Purified Urushiol”. Archives of Dermatology. 109 (3): 356—360. PMID 4273614. doi:10.1001/archderm.1974.01630030016002.
- Je, Hyeondoo; Won, Jongok (januar 2021). „Natural urushiol as a novel under-water adhesive”. Chemical Engineering Journal. 404: 126424. S2CID 224932889. doi:10.1016/j.cej.2020.126424.
- Oshima, Ryuichi; Yamauchi, Yoshio; Watanabe, Chuichi; Kumanotani, Ju (jul 1985). „Enzymic oxidative coupling of urushiol in sap of the lac tree, Rhus vernicifera”. The Journal of Organic Chemistry. 50 (15): 2613—2621. doi:10.1021/jo00215a002.
- Crocker, B. (2013). Betty Crocker The Big Book of Pies and Tarts. Betty Crocker Cooking. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-544-17832-8.
- Hundt, L.; Westmeyer, C. (2013). Sweetie-licious Pies: Eat Pie, Love Life. skirt!. ISBN 978-0-7627-8752-4.[mrtva veza]
- Rosengarten, F. (2004). The Book of Edible Nuts. Dover Publications. ISBN 978-0-486-43499-5.
- Balcavage, D. (2013). Pies and Tarts with Heart. Quarry Books. ISBN 978-1-59253-846-1.
- „Cashew Pie”. Good Housekeeping. sv. 165. 1967. Pristupljeno 4. 4. 2016.
- Wittemann, B.; Webster, N. (1987). Water Escapes: Great Waterside Vacation Spots in the Northeast. Wood Pond Press.
- Melo-Cavalcante, Ana Amelia; Picada, Jaqueline N.; Rubensam, Gabriel; Henriques, João A.P. (2008). „Antimutagenic activity of cashew apple (Anacardium occidentale Sapindales, Anacardiaceae) fresh juice and processed juice (cajuína) against methyl methanesulfonate, 4-nitroquinoline N-oxide and benzo[a]pyrene”. Genetics and Molecular Biology. 31 (3): 759—766. doi:10.1590/S1415-47572008000400024 .
- Nascimento, Ronaldo Ferreira do; Aquino, Francisco Wendel Batista de; Amorim, Adriany G. Nascimento; Prata, Laércio Favila (avgust 2003). „Avaliação do tratamento térmico na composição química e na qualidade da cajuína” [Evaluation of the thermal treatment on the chemical composition and quality of 'cajuína' beverage]. Ciência e Tecnologia de Alimentos (na jeziku: Portuguese). 23 (2): 217—221. doi:10.1590/S0101-20612003000200020 .
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
