Istorija FK Crvena zvezda

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

SR Jugoslavija i Srbija[uredi | uredi izvor]

Crvena zvezda je na samom početku 1992. godine bila na vrhuncu slave kao šampion Evrope i sveta, ali i takođe oslabljena kao tim. Cela šampionska generacija iz Barija više nije igrala za crveno bele. Međutim, uprkos tome Zvezdi su davane prilično dobre šanse da odbrani titulu evropskog šampiona. U domaćem prvenstvu, veliki rivali Dinamo i Hajduk više nisu igrali u zajedničkoj ligi, baš kao i ostali klubovi iz Hrvatske i Slovenije. Prvenstvo Jugoslavije igrano je na samoj ivici regularnosti, zbog smanjenja lige i izbijanja rata u Bosni i Hercegovini. Crvena zvezda je odbranila titulu, a istovremeno to joj je bio treći trijumf za redom u domaćem prvenstvu (prvi put nakon Miljanićeve ere). Međutim, finale kupa je osvojio Partizan i to je bila naznaka da teški dani za klub tek dolaze. Darko Pančev je bio najbolji strelac ekipe sa 24 postignuta gola.[1] U Evropi Zvezda je igrala ponovo u Kupu šampiona pobedivši ekipe Portdaun i Apolon u prvom i drugom kolu. U grupnoj fazi je zauzela drugo mesto iza Sampdorije, koja je kasnije izgubila finale od Barselone.[2] Crvena zvezda je zbog sankcija svoje mečeve kao domaćin igrala u Budimpešti i Sofiji.[3][4]

U periodu između maja 1992. godine i maja 2000. godine, samo jedna šampionska titula je proslavljena na Marakani. Dvadeseti pehar državnog prvaka stigao je 1995. godine. Donela ju je još jedna velika generacija igrača, koja zbog sankcija, rata i drugih velikih kriza koje su zadesile Srbiju tokom devedesetih godina, nije mogla da pokaže svoj pun kvalitet. Tada su za Zvezdu igrali Milojević, Stojkovski, Đorović, Stefanović, Sakić, Živković, Krupniković, Kovačević, Petković i mnogi drugi. Te godine zabeležena je i pobeda u 100-tom večitom derbiju od 2:1. Na klupi je ponovo sedeo Ljupko Petrović. Zvezda, kao i ostali srpski klubovi nisu mogli da učestvuju u evropskim takmičenjima zbog sankcija. To je bilo u periodu između 1993 i 1995.[5] Jedinu utakmicu koju je Zvezda igrala sa nekim inostranim timom u tom periodu, bila je prijateljska utakmica sa Olimpijakosom. Bilo je 4:1 za beogradske crveno-bele. Prvu povratničku utakmicu na evropskoj sceni, srpski tim je odigrao 1995. godine protiv švajcarske ekipe Ksamaks u kvalifikacijama za UEFA kup. Crvena zvezda je izgubila prvu utakmicu na Marakani a u gostima igrala nerešeno 0:0. Naredne godine, beogradski tim je imao više uspeha na evropskoj sceni. Učestvovali su u Kupu pobednika kupova. U kvalifikacijama su prošli škotsku ekipu Harts. U Beogradu je bilo 0:0, a u Edinburgu 1:1. Naredni protivnik u prvoj rundi bio je Kajzerslautern, prvi jači protivnik sa kojim se sastala Zvezda od uvođenja sankcija. U Nemačkoj je bilo 1:0 za Kajzerslautern a u Beogradu čak 4:0 za domaći tim. Sledeća utakmica je bila sa Barselonom, možda najjačim protivnikom, sa kojim su crveno-beli igrali u drugoj polovini 90-ih. Prva utakmica je završena pobedom španaca 3:1, a druga 1:1. To je verovatno bilo najbolje izdanje Zvezde tih godina.

Ipak, to je bio mali uspeh u inače veoma neuspešnoj deceniji. Prva liga SR Jugoslavije nije više imala onaj kvalitet kao prethodno takmičenje a i broj gledalaca je zbog već pomenutih razloga značajno opao. Kako su se devedesete približavale kraju, tako su i neregularnosti u ligi dostizale svoj vrhunac.[6] Šampion u sezoni 1997/98 je bio Obilić, tim koji je te iste sezone debitovao u ligi. Zvezda je tu sezonu završila na drugom mestu sa dva boda zaostatka iza prvoplasiranog tima. Sledeće prvenstvo nije završeno zbog rata na Kosovu i Metohiji a Crvena zvezda je završila na trećoj poziciji, što je bio najlošiji plasman kluba u prethodnih dvadeset godina.

Tokom sedam sezona, klub je osvojio samo jednu titulu. Međutim, za to vreme ipak je osvojeno pet držanih kupova.

Leto 1999. godine označava novi početak za klub. Nakon završetka rata na Kosmetu, Crvena zvezda osvaja svoj sedamnaesti kup u istoriji pobedom protiv Partizana 4:2. Međutim, posle lošeg starta u sledećoj sezoni, Miloljub Ostojić biva smenjen, a tim preuzima Slavoljub Muslin. Kao član dobre generacije igrača sa početka osamdesetih za koju su nastupali Vladimir Petrović Pižon i Dule Savić, on je doneo novu filozofiju u ekipi Crvene zvezde. Tokom dve sezone provedene u Zvezdi, postavljen je rekord, gde je broj primljenih golova prepolovljen. Crvena zvezda je primila samo 19 golova na 40 utakmica u prvenstvu (sezona 1999-2000). Titula prvaka praktično je osvojena na Đurđevdan, kada je Obilić poražen na Marakani, a Partizan je u tom kolu uspeo da osvoji samo jedan bod protiv Radničkog iz Kragujevca. U martu, aprilu i maju Crvena zvezda je pobedila na svih 20 utakmica u ligi i kupu.

Sledeće sezone, Muslin je još uvek predvodio klub. Šampionska titula je odbranjena ali trofej u kupu nije. Muslin napušta klupu u septembru 2001. godine, posle čega Crvena zvezda neće uspevati da osvoji tiutlu naredne dve sezone. Ipak Slavoljub Muslin se vraća na klupu u leto 2004. godine. Tokom ove sezone, klub je postavio novi rekord sa samo 13 primljenih golova na 30 utakmica i osvojio je svoju dvadesetčetvrtu titulu.

Tokom leta te godine, klub je ponovo predvodio Ljupko Petrović, treći put u svojoj trenerskoj karijeri.[7] Posle dobrih pripremnih utakmica, klub je ušao sa velikom nadom u novu sezonu ali na evropskoj sceni došli su teški porazi od PSV Ajdnhovena i Zenita iz Sankt Peterburga. Titula je izgubljena te sezone, kao i kup. U finalu kupa, Zvezda je igrala protiv Železnika i primila je gol u poslednjem minutu utakmice.

Tokom leta 2005. godine, Dragan Džajić napušta fotelju predsednika posle više od 20 godina na čelu kluba. Zvezdina treća zvezda je zamenjena petom zvezdom Crvene zvezde, Draganom Stojkovićem. Klub preuzima Valter Zenga i to je bilo prvi put u istoriji da strani trener predvodi Zvezdu.[8] Italijanski trener je sa crveno-belima osvojio duplu krunu te godine.[9] Zvezda je i sledeće godine osvojila duplu krunu u domaćem prvenstvu. Nakon toga Partizan preuzima dominaciju u domaćem prvenstvu, osvojivši 4 uzastopne titule. Zvezda je poslednji put učestvovala u Ligi Evrope 2007. godine.

Od 9. decembra 2010. godine, trener Crvene zvezde je Robert Prosinečki,[10] član generacije koja je osvojila titulu prvaka Evrope i sveta. Pre nego što je preuzeo crveno-bele, Prosinečki je radio kao asistent selektoru Hrvatske Slavenu Biliću.[11] U početku je bilo pitanje da li će uopšte moći da se bavi trenerskim poslom u Zvezdi pošto nije imao trenersku licencu.[12][13]Te zime između ostalih, crveno-bele su pojačali: Evandro, Borha, Kaluđerović, Adi itd.[14] Zvezda je u tom trenutku bila druga na tabeli i zaostajala za Partizanom pet bodova.[15]Ipak na kraju ove sezone Zvezda nije uspela da uzme titulu i završila je kao druga na tabeli. U poslednjem kolu je pobedila Vojvodinu sa 0:2, na dvadesetogodišnjicu trijumfa u Bariju.[16] Crvena zvezda je ovom pozicijom na tabeli obezbedila da igra u treće kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Kao protivnika dobila je letonsku ekipu Ventspils. Prvu utakmicu, Zvezda je dobila u gostima sa 2:1, a u drugoj je trijumfovala rezultatom 7:0.[17] Postoji jedna zanimljivost u vezi sa putovanjem na prvu utakmicu. Naime, igrači i stručni štab crveno-belih leteli su istim avionom kojim su igrači generacije 1991 leteli za Bari na finalnu utakmicu Kupa evropskih šampiona.[18] Sledeći protivnik koga je Zvezda trebalo da pobedi da bi se našla u Ligi Evrope bio je Ren. Međutim, tim iz istoimenog francuskog grada je pobedio u obe utakmice. U prvom meču na Marakani bilo je 1:2, a u drugom 4:0 za Ren.[19]

Poznati igrači[uredi | uredi izvor]

Igrač Nastupao za Zvezdu Igrač Nastupao za Zvezdu Igrač Nastupao za Zvezdu
Vladimir Jugović 1989-1992 Darko Kovačević 1994-1996 Aleksandar Kocić 1998-2001
Dejan Savićević 1989-1992,1999 Nebojša Krupniković 1994-1996 Milenko Ačimovič 1998-2002
Ivan Adžić 1989-1995 Predrag Stanković 1994-1996 Mihajlo Pjanović 1999-2003
Zvonko Milojević 1989-1997 Nenad Sakić 1994-1997 Branko Bošković 1999-2003
Siniša Mihajlović 1990-1992 Dejan Stanković 1994-1998 Nemanja Vidić 2000-2004
Ilija Ivić 1991-1994 Perica Ognjenović 1994-1998 Dejan Milovanović 2001-2008,2010
Aleksandar Kristić 1991-1994,1998-1999 Zoran Njeguš 1995-1998 Aleksandar Luković 2002-2006
Dejan Petković 1992-1995 Dragoslav Jevrić 1995-1999 Boško Janković 2002-2006
Zoran Jovičić 1992,1995-1998 Darko Anić 1996-1997 Nenad Kovačević 2002-2006,2011
Jovan Stanković 1993-1995 Jovan Gojković 1997-2000 Dušan Basta 2002-2008
Dejan Stefanović 1993-1995 Goran Bunjevčević 1997-2001 Nikola Žigić 2003-2006
Goran Đorović 1993-1997 Dejan Ilić 1997-2002,2003 Marko Pantelić 2004-2005
Bratislav Živković 1993-1998 Ivan Gvozdenović 1997-2002,2009 Milan Biševac 2004-2007
Goran Drulić 1993-2001 Milivoje Vitakić 1998-2004 Nikola Trajković 2005-2009

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Šampioni države 1992.,, Pristupljeno 18. 3. 2012.
  2. ^ 1991/92 European Champions Clubs' Cup,, Pristupljeno 18. 3. 2012.
  3. ^ Dogodilo se na današnji dan: Ujed "Kobre" u Atini Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. март 2012),, Приступљено 18. 3. 2012.
  4. ^ Poraz na poluvremenu!,, Приступљено 18. 3. 2012.
  5. ^ Totalna rasprodaja zbog sankcija,, Приступљено 21. 3. 2012.
  6. ^ Bio jednom jedan Obilić Архивирано на сајту Wayback Machine (13. mart 2012),, Pristupljeno 19. 3. 2012.
  7. ^ Trenerska karijera:Ljupko Petrovic Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. септембар 2013),, Приступљено 18. 3. 2012.
  8. ^ Zenga to lead Crvena Zvezda,, Приступљено 18. 3. 2012.
  9. ^ Zenga napušta Zvezdu?!,, Приступљено 18. 3. 2012.
  10. ^ Роберт Просинечки поново у Звезди,, Приступљено 16. 3. 2012.
  11. ^ Robert Prosinecki faces tough task to orchestrate Red Star revolution,, Приступљено 18. 3. 2012.
  12. ^ Robi ne može da vodi Zvezdu!,, Приступљено 18. 3. 2012.
  13. ^ FSS: Prosinečki, ni kao fizioterapeut na klupi!,, Приступљено 19. 3. 2012.
  14. ^ Трансфери у сезони 2010/11,, Приступљено 18. 3. 2012.
  15. ^ Počinju pripreme Crvene zvezde,, Приступљено 19. 3. 2012.
  16. ^ Partizan proslavio titulu, Zvezda druga,, Приступљено 19. 3. 2012.
  17. ^ Zvezda-Ventspils,, Приступљено 22. 3. 2012.
  18. ^ Zvezda letela u istom avionu kao i za Bari 1991. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. decembar 2013),, Pristupljeno 22. 3. 2012.
  19. ^ Plej-of za LE: Ren - Zvezda 4:0 (kraj) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. decembar 2013),, Pristupljeno 22. 3. 2012.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Историја_ФК_Црвена_звезда&oldid=26892159”