Историја ФК Црвена звезда

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

СР Југославија и Србија[уреди | уреди извор]

Црвена звезда је на самом почетку 1992. године била на врхунцу славе као шампион Европе и света, али и такође ослабљена као тим. Цела шампионска генерација из Барија више није играла за црвено беле. Међутим, упркос томе Звезди су даване прилично добре шансе да одбрани титулу европског шампиона. У домаћем првенству, велики ривали Динамо и Хајдук више нису играли у заједничкој лиги, баш као и остали клубови из Хрватске и Словеније. Првенство Југославије играно је на самој ивици регуларности, због смањења лиге и избијања рата у Босни и Херцеговини. Црвена звезда је одбранила титулу, а истовремено то јој је био трећи тријумф за редом у домаћем првенству (први пут након Миљанићеве ере). Међутим, финале купа је освојио Партизан и то је била назнака да тешки дани за клуб тек долазе. Дарко Панчев је био најбољи стрелац екипе са 24 постигнута гола.[1] У Европи Звезда је играла поново у Купу шампиона победивши екипе Портдаун и Аполон у првом и другом колу. У групној фази је заузела друго место иза Сампдорије, која је касније изгубила финале од Барселоне.[2] Црвена звезда је због санкција своје мечеве као домаћин играла у Будимпешти и Софији.[3][4]

У периоду између маја 1992. године и маја 2000. године, само једна шампионска титула је прослављена на Маракани. Двадесети пехар државног првака стигао је 1995. године. Донела ју је још једна велика генерација играча, која због санкција, рата и других великих криза које су задесиле Србију током деведесетих година, није могла да покаже свој пун квалитет. Тада су за Звезду играли Милојевић, Стојковски, Ђоровић, Стефановић, Сакић, Живковић, Крупниковић, Ковачевић, Петковић и многи други. Те године забележена је и победа у 100-том вечитом дербију од 2:1. На клупи је поново седео Љупко Петровић. Звезда, као и остали српски клубови нису могли да учествују у европским такмичењима због санкција. То је било у периоду између 1993 и 1995.[5] Једину утакмицу коју је Звезда играла са неким иностраним тимом у том периоду, била је пријатељска утакмица са Олимпијакосом. Било је 4:1 за београдске црвено-беле. Прву повратничку утакмицу на европској сцени, српски тим је одиграо 1995. године против швајцарске екипе Ксамакс у квалификацијама за УЕФА куп. Црвена звезда је изгубила прву утакмицу на Маракани а у гостима играла нерешено 0:0. Наредне године, београдски тим је имао више успеха на европској сцени. Учествовали су у Купу победника купова. У квалификацијама су прошли шкотску екипу Хартс. У Београду је било 0:0, а у Единбургу 1:1. Наредни противник у првој рунди био је Кајзерслаутерн, први јачи противник са којим се састала Звезда од увођења санкција. У Немачкој је било 1:0 за Кајзерслаутерн а у Београду чак 4:0 за домаћи тим. Следећа утакмица је била са Барселоном, можда најјачим противником, са којим су црвено-бели играли у другој половини 90-их. Прва утакмица је завршена победом шпанаца 3:1, а друга 1:1. То је вероватно било најбоље издање Звезде тих година.

Ипак, то је био мали успех у иначе веома неуспешној деценији. Прва лига СР Југославије није више имала онај квалитет као претходно такмичење а и број гледалаца је због већ поменутих разлога значајно опао. Како су се деведесете приближавале крају, тако су и нерегуларности у лиги достизале свој врхунац.[6] Шампион у сезони 1997/98 је био Обилић, тим који је те исте сезоне дебитовао у лиги. Звезда је ту сезону завршила на другом месту са два бода заостатка иза првопласираног тима. Следеће првенство није завршено због рата на Косову и Метохији а Црвена звезда је завршила на трећој позицији, што је био најлошији пласман клуба у претходних двадесет година.

Током седам сезона, клуб је освојио само једну титулу. Међутим, за то време ипак је освојено пет држаних купова.

Лето 1999. године означава нови почетак за клуб. Након завршетка рата на Космету, Црвена звезда осваја свој седамнаести куп у историји победом против Партизана 4:2. Међутим, после лошег старта у следећој сезони, Милољуб Остојић бива смењен, а тим преузима Славољуб Муслин. Као члан добре генерације играча са почетка осамдесетих за коју су наступали Владимир Петровић Пижон и Дуле Савић, он је донео нову филозофију у екипи Црвене звезде. Током две сезоне проведене у Звезди, постављен је рекорд, где је број примљених голова преполовљен. Црвена звезда је примила само 19 голова на 40 утакмица у првенству (сезона 1999-2000). Титула првака практично је освојена на Ђурђевдан, када је Обилић поражен на Маракани, а Партизан је у том колу успео да освоји само један бод против Радничког из Крагујевца. У марту, априлу и мају Црвена звезда је победила на свих 20 утакмица у лиги и купу.

Следеће сезоне, Муслин је још увек предводио клуб. Шампионска титула је одбрањена али трофеј у купу није. Муслин напушта клупу у септембру 2001. године, после чега Црвена звезда неће успевати да освоји тиутлу наредне две сезоне. Ипак Славољуб Муслин се враћа на клупу у лето 2004. године. Током ове сезоне, клуб је поставио нови рекорд са само 13 примљених голова на 30 утакмица и освојио је своју двадесетчетврту титулу.

Током лета те године, клуб је поново предводио Љупко Петровић, трећи пут у својој тренерској каријери.[7] После добрих припремних утакмица, клуб је ушао са великом надом у нову сезону али на европској сцени дошли су тешки порази од ПСВ Ајднховена и Зенита из Санкт Петербурга. Титула је изгубљена те сезоне, као и куп. У финалу купа, Звезда је играла против Железника и примила је гол у последњем минуту утакмице.

Током лета 2005. године, Драган Џајић напушта фотељу председника после више од 20 година на челу клуба. Звездина трећа звезда је замењена петом звездом Црвене звезде, Драганом Стојковићем. Клуб преузима Валтер Зенга и то је било први пут у историји да страни тренер предводи Звезду.[8] Италијански тренер је са црвено-белима освојио дуплу круну те године.[9] Звезда је и следеће године освојила дуплу круну у домаћем првенству. Након тога Партизан преузима доминацију у домаћем првенству, освојивши 4 узастопне титуле. Звезда је последњи пут учествовала у Лиги Европе 2007. године.

Од 9. децембра 2010. године, тренер Црвене звезде је Роберт Просинечки,[10] члан генерације која је освојила титулу првака Европе и света. Пре него што је преузео црвено-беле, Просинечки је радио као асистент селектору Хрватске Славену Билићу.[11] У почетку је било питање да ли ће уопште моћи да се бави тренерским послом у Звезди пошто није имао тренерску лиценцу.[12][13]Те зиме између осталих, црвено-беле су појачали: Евандро, Борха, Калуђеровић, Ади итд.[14] Звезда је у том тренутку била друга на табели и заостајала за Партизаном пет бодова.[15]Ипак на крају ове сезоне Звезда није успела да узме титулу и завршила је као друга на табели. У последњем колу је победила Војводину са 0:2, на двадесетогодишњицу тријумфа у Барију.[16] Црвена звезда је овом позицијом на табели обезбедила да игра у треће колу квалификација за Лигу Европе. Као противника добила је летонску екипу Вентспилс. Прву утакмицу, Звезда је добила у гостима са 2:1, a у другој је тријумфовала резултатом 7:0.[17] Постоји једна занимљивост у вези са путовањем на прву утакмицу. Наиме, играчи и стручни штаб црвено-белих летели су истим авионом којим су играчи генерације 1991 летели за Бари на финалну утакмицу Купа европских шампиона.[18] Следећи противник кога је Звезда требало да победи да би се нашла у Лиги Европе био је Рен. Међутим, тим из истоименог француског града је победио у обе утакмице. У првом мечу на Маракани било је 1:2, а у другом 4:0 за Рен.[19]

Познати играчи[уреди | уреди извор]

Играч Наступао за Звезду Играч Наступао за Звезду Играч Наступао за Звезду
Владимир Југовић 1989-1992 Дарко Ковачевић 1994-1996 Александар Коцић 1998-2001
Дејан Савићевић 1989-1992,1999 Небојша Крупниковић 1994-1996 Миленко Ачимович 1998-2002
Иван Аџић 1989-1995 Предраг Станковић 1994-1996 Михајло Пјановић 1999-2003
Звонко Милојевић 1989-1997 Ненад Сакић 1994-1997 Бранко Бошковић 1999-2003
Синиша Михајловић 1990-1992 Дејан Станковић 1994-1998 Немања Видић 2000-2004
Илија Ивић 1991-1994 Перица Огњеновић 1994-1998 Дејан Миловановић 2001-2008,2010
Александар Кристић 1991-1994,1998-1999 Зоран Његуш 1995-1998 Александар Луковић 2002-2006
Дејан Петковић 1992-1995 Драгослав Јеврић 1995-1999 Бошко Јанковић 2002-2006
Зоран Јовичић 1992,1995-1998 Дарко Анић 1996-1997 Ненад Ковачевић 2002-2006,2011
Јован Станковић 1993-1995 Јован Гојковић 1997-2000 Душан Баста 2002-2008
Дејан Стефановић 1993-1995 Горан Буњевчевић 1997-2001 Никола Жигић 2003-2006
Горан Ђоровић 1993-1997 Дејан Илић 1997-2002,2003 Марко Пантелић 2004-2005
Братислав Живковић 1993-1998 Иван Гвозденовић 1997-2002,2009 Милан Бишевац 2004-2007
Горан Друлић 1993-2001 Миливоје Витакић 1998-2004 Никола Трајковић 2005-2009

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Šampioni države 1992.,, Приступљено 18. 3. 2012.
  2. ^ 1991/92 European Champions Clubs' Cup,, Приступљено 18. 3. 2012.
  3. ^ Dogodilo se na današnji dan: Ujed "Kobre" u Atini Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2012),, Приступљено 18. 3. 2012.
  4. ^ Poraz na poluvremenu!,, Приступљено 18. 3. 2012.
  5. ^ Totalna rasprodaja zbog sankcija,, Приступљено 21. 3. 2012.
  6. ^ Bio jednom jedan Obilić Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2012),, Приступљено 19. 3. 2012.
  7. ^ Trenerska karijera:Ljupko Petrovic Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2013),, Приступљено 18. 3. 2012.
  8. ^ Zenga to lead Crvena Zvezda,, Приступљено 18. 3. 2012.
  9. ^ Zenga napušta Zvezdu?!,, Приступљено 18. 3. 2012.
  10. ^ Роберт Просинечки поново у Звезди,, Приступљено 16. 3. 2012.
  11. ^ Robert Prosinecki faces tough task to orchestrate Red Star revolution,, Приступљено 18. 3. 2012.
  12. ^ Robi ne može da vodi Zvezdu!,, Приступљено 18. 3. 2012.
  13. ^ FSS: Prosinečki, ni kao fizioterapeut na klupi!,, Приступљено 19. 3. 2012.
  14. ^ Трансфери у сезони 2010/11,, Приступљено 18. 3. 2012.
  15. ^ Počinju pripreme Crvene zvezde,, Приступљено 19. 3. 2012.
  16. ^ Partizan proslavio titulu, Zvezda druga,, Приступљено 19. 3. 2012.
  17. ^ Zvezda-Ventspils,, Приступљено 22. 3. 2012.
  18. ^ Zvezda letela u istom avionu kao i za Bari 1991. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2013),, Приступљено 22. 3. 2012.
  19. ^ Plej-of za LE: Ren - Zvezda 4:0 (kraj) Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2013),, Приступљено 22. 3. 2012.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Историја_ФК_Црвена_звезда&oldid=26892159”