Kup pobednika kupova (skraćeno KPK; engl.UEFA Cup Winners' Cup (CWC)) bio je evropski klupski fudbalski kup koji je okupljao pobednike nacionalnih kupova država - članica UEFA-e, odnosno finaliste ukoliko su se pobednici kupa istovremeno plasirali u Ligu šampiona.
Takmičenje u Kupu pobednika kupova počelo je u sezoni 1960/61. Inicijatori održavanja Kupa bile su zemlje učesnice Mitropa kupa (Srednjoevropskog kupa), koje su podržale Engleska, Škotska i Zapadna Nemačka. Iako sumnjičava, UEFA je od sezone 1961/62 preuzela organizaciju takmičenja.
Sistem takmičenja bio je isti kao i u Ligi šampiona. Prve godine u finalu su se igrale dve utakmice u mestima finalista, a posle toga igrala se samo jedna utakmica na neutralnom terenu. U slučaju nerešenog rezultata igrala se ponovljena utakmica, a od 1967. uvedeno je pravilo gola u gostima. Ako se ni tada nije mogao odlučiti pobednik, do 1971. je odlučivao žreb, a od 1971. su izvođeni jedanaesterci.
Razlog zašto je ovaj kup ukinut 1999. leži u nedostatku kvalitetnih timova, što je bila posledica proširenja Lige šampiona. Naime, jedan ili više (do 4) najboljih timova iz svake zemlje bi igrali u Ligi šampiona, a u Kupu kupova bi igrao najbolji preostali učesnik nacionalnog kupa koji se nije kvalifikovao za Ligu šampiona. Tako se dešavalo da su mnogi klubovi koji su igrali u Kupu UEFA bili mnogo kvalitetniji od klubova u Kupu pobednika kupova, tako da je u njemu poslednjih sezona postojanja učestvovalo samo nekoliko jakih ekipa.
Od 1972. postojala je tradicija da pobednik ovog kupa igra Superkup protiv pobednika Kupa evropskih šampiona (kasnije Lige šampiona). Od ukidanja Kupa pobednika kupova, Superkup igraju pobednici Kupa UEFA (sad Lige Evrope) i Lige šampiona.
Lacio (1998/99)
Barselona (4 trofeja)
