Pređi na sadržaj

Kuća

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Razni tipovi kuća
Kuća u Indiji

Kuća je u najširem smislu, građevina izgrađena za boravak ljudi, zatvorena zidovima i krovom.[1][2] Svaka epoha je imala svoje uslove za život i one su se ogledale u izgradnji kuća. Od kolibe do vile iz doba renesanse i do savremenih oblakodera, stan je prošao kroz mnoge faze i evolucije. Danas kuća nije više tvrđava protiv neprijatelja i razbojnika ili „duhova“, kao npr. u prvim epohama srednjeg veka, već slobodan i prijatan okvir života tesno vezan sa okolinom.

Kuće mogu da se kreću od jednostavnih mesta stanovanja kao što su rudimentarne kolibe nomadskih plemena i improvizovane barake u divljim naseljima do kompleksnih, fiksiranih struktura od drveta, cigle, betona ili drugih materijala koje sadrže vodoinstalacije, ventilaciju i električne sisteme.[1][2] Kuće koriste niz različitih krovnih sistema radi sprečavanja padavina poput kiše da prodiru u prostor za stanovanje. Kuće mogu da imaju vrata i brave radi obezbeđenja prostora za stanovanje i zaštite stanovnika i sadržaja od provalnika ili drugih trespasera. Većina konvencionalnih modernih kuća u zapadnim kulturama sadrže jednu ili više spavaćih soba i kupatila, kuhinja ili prostora za kuvanje, i dnevnu sobu. Kuća može da ima zasebnu trpezariju, ili oblast za jelo može da bude integrisana u drugu prostoriju. Neke velike kuće u Severnoj Americi imaju rekreacione prostorije. U tradicionalnim poljoprivredno-orijentisanim društvima, domaće životinje kao što su kokoške ili veća stoka (poput krava) mogu da dele deo kuće sa ljudima. Društvena jedinica koja živi u kući poznata je kao domaćinstvo.

Najčešće, domaćinstvo je porodična jedinica neke vrste, mada domaćinstva isto tako mogu da budu druge društvene grupe, kao što su cimeri ili, ili u pansionima, nevezane individue. Neke kuće imaju samo prostor za stanovanje jedne porodice ili grupe slične veličine; veće kuće zvane gradske kuće ili kuće u nizu mogu sadržati brojne porodične kuće u istoj zgradi. Kuća može biti praćena nadgradnjom, kao što je a garaža za vozila ili šupa za baštensku opremu ili oruđe. Kuća može imati dvorišta iza ili ispred zgrade, koja služe kao dodatna područja gde se stanari mogu opustiti ili jesti.

U domenu simbola, kuća je središte sveta, centar univerzuma[3] i česta je književna tema.

Značenje[uredi | uredi izvor]

U širem, arhitektonskom, smislu, pod kućom se može smatrati svaka građevina u kojoj se može boraviti, bez obzira na namenu (npr. kada arhitekta kaže „dobra kuća“ može misliti i na oblakoder i na sojenicu). U užem smislu, pod kućom se uvek smatra zgrada koja služi za stanovanje jedne do tri porodice, ili više naraštaja iste porodice.

Kod naših starih, pod pojmom „kuća“ se uvek podrazumevala glavna zgrada u dvorištu, u kojoj se članovi porodice okupljaju i obeduju.[4] Manje zgrade u dvorištu u kojima su, u okviru porodične zadruge, stanovale odvojene porodice, nazivale su se vajatima, dok su se pod pojmom „zgrade“ podrazumevale građevine za domaćinstvo (kačare, magaze, mišane itd).

Kuća obezbeđuje sklonište od vremenskih uslova, vetra, vrućina, hladnoće... Stanovnici mogu biti van kuće veći deo dana radi zadovoljavanja društvenih potreba, posla, rekreacije, i ostalog, ali obično u kući provode makar vreme u kom spavaju. Kuća obično ima najmanje jedan ulaz, i veći broj prozora.

Tipovi kuća[uredi | uredi izvor]

Tipovi kuća mogu biti prema : materijalu od koga su izgrađene, prema nameni, prema, spratnosti i drugo.

Tipovi kuća prema vrsti materijala[uredi | uredi izvor]

Tipovi kuća prema nameni[uredi | uredi izvor]

  • Kuća za stanovanje
  • Kuća sa lokalom (poslovno stambeni objekat)
  • Vila (raskošna velika kuća)
  • Vikendica
  • Letnjikovac
  • Šumska kućica
  • Koliba
  • Pastirska kućica
  • Lovački dom
  • Planinarski dom

Tipovi kuća prema spratnosti[uredi | uredi izvor]

  • Prizemna kuća
  • Kuća sa podrumom
  • Kuća sa potkrovljem
  • Jednospratnica
  • Dvospratnica
  • Višespratnica

Tipovi kuća prema regionima u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Dinarska kuća.
  • Gradska kuća (arhitektura)- je višedelna kuća sa sobom u svakom uglu u koje se stiže iz velikog unakrsno položenog predsoblja sa ajatom. U sobama su plafoni od drveta sa rozetama, peći na lončiće a pokrivena je četvorovodnim krovom sa ćeramidom.
  • Vojvođanska kuća-je višedelna zgrada od naboja i ima prednju sobu i zadnju sobu između se nalazi kujna a uzduž trem. U sobama se zemljane peći a zgrada je pokrivena trskom sa dvovodnim krovom.
  • Kuća u Pomoravlju- je dvodelna zgrada a ako je višedelna ima i trem. Drvene je konstrukcije i pokrivena je četvorovodnim krovom od šindre.
  • Šumadijska kuća- je slična kući u Pomoravlju, dvodelna je ali ima dva ulaza za slučaj da gazda upadne u neprilike i da mu se omogući beg iz objekta.
  • Kuća u Sandžaku- koristi nagnutost terena i u prizemlju ima staju. Pokrivena je slamom a dim iz ognjišta izlazi preko potkrovlja.
  • Kuća u Kosovu i Metohiji- je utvrđeni objekat od kamena sa spratom. Na spratu se nalaze sobe za žene. Tu je i terasa-trem od drveta sa lukovima. Približno kvadratnu osnovu pokriva četvorovodni krov sa ćeramidom. Kuća je opasana zidom.

Unutrašnjost kuće[uredi | uredi izvor]

U unutrašnjosti kuće nalaze se razne prostorije opremljene nameštajem. U savremenoj organizaciji kućnog prostora, gotovo da se podrazumeva da u svakoj kući postoje:

  • vetrobran (ulaz), - kada se uđe u stan obično se ulazi u jedan mali prostor u kome se nalazi čiviluk na kome se ostavlja kaput, šešir, kišobran itd. Mali ili veliki stanovi imaju slične takve ulaze.
  • predsoblje (hodnik), - je prostor oko kog se grupišu druge prostorije. Ono je neophodno u odnosu udobnosti stanovanja. U rasporedima porodičnih stanova hodnici i predsoblja su sporedne prostorije.
  • dnevna soba, - je glavna prostorija pa i najmanjeg stana. Ona može imati razne funkcije i prima sve funkcije dnevnog boravka.
  • spavaće sobe, - je prostor koji je određen za spavanje kao jedan od osnovnih vidova stanovanja i treba da omogući higijenu i udobnost preko noći.
  • kuhinja,- je glavni prostor cele grupa prostorija za domaćinstvo. Ovu grupu prostorija čine razne radne prostorije i ostave koje služe za pripremanje hrane, održavanje rublja, i grejanje. Kuhinji se daje značaj s obzirom da domaćica provodi veliki deo svog vremena u njoj. Ona je radni prostor stana. Može biti radna kuhinja i stambena kuhinja.
  • trpezarija,- nekada je skoro svaki raspored u stanu podrazumevao poseban prostor za trpezariju i obično je taj prostor bivao najveći u stanu. Često se čovek zadovoljava sa nišama u dnevnoj sobi koji služe za obedovanje.
  • kupatilo- poznato još iz najstarijih civilizacija i javlja se i kod Rimljana. Nakon rimske civilizacije se kupatilo gubi iz života čoveka da bi se povremeno opet skromno pojavilo ali ne dostiže taj značaj kao tada. Od 19. veka zapaža se ponovo značaj kupatila.

Uz njih, u kući se mogu naći i radne sobe,

  • ostave (špajzi), - spadaju u pomoćne prostorije i smeštaju se tako da ostave mogućnosti osvetljavanja za glavne prostorije u stanu.
  • garaže,- su takođe pomoćno prostori i koriste se za smeštanje vozila u stanu.
  • kotlarnice, - U velikim stambenim objektima gde se predviđa centralno grejanje se projektuje kotlarnica i prostorije za loženje i spremanje goriva. To su sporedne prostorije u kući i stambenim zgradama kao i vešernice.
  • vešernice - je potrebna u svakoj stambenoj zgradi i ako bi se pralo rublje u kuhinji tada bi došlo do vlaženja i propadanja prostora. Za veći broj stanova se pravi zajednička perionica.
  • i druge pomoćne prostorije- u ove prostorije mogu da spadaju i smetišta kako se smeće mora svakodnevno iznositi iz stana. Najjednostavnije iznošenje i deponovanje ovih otpadaka je iznošenje i smeštanje u dvorištu.

Elementi[uredi | uredi izvor]

Raspored[uredi | uredi izvor]

Primer rane viktorijanske „medenjačke kuće” u Konektikatu, Sjedinjene Države, izgrađene 1855. godine

Idealno, arhitekti kuća dizajniraju sobe s ciljem zadovoljavanja potreba ljudi koji će živeti u kući. Feng šui, originalni kineski metod pomeranja kuća u skladu sa faktorima kao što su kiša i mikroklima, je nedavno bio proširen tako da obuhvata dizajn enterijera, u cilju promovisanja harmonizovanih uticaja na ljude koji žive unutar kuće.

Broj kvadratnih stopa kuće u Sjedinjenim Državama izražava količinu dostupnog „životnog prostora”, ne računajući garažu i druge pomoćne prostore. Veličina stambenog prostora se izražava u kvadratnim metrima u Evropi, i njom se obuhvata površine priključene garaže i nestambenih prostorija.[5] Broj spratova ili nivoa koji su sadržani u kući, utiče na kvadraturu kuće.

Istorija enterijera[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Plan kuće
Tlocrt kuće tipa američkog „četvorougaonika”

Malo se zna o najranijem poreklu kuće i njenoj unutrašnjosti, međutim postojanje kuća se može pratiti od vremena najjednostavniji oblika skloništa. Teorije rimskog arhitekte Vitruvija navode da su prve forme arhitekture bile izrađene od okvira od drvene građe obloženih blatom, što je poznato kao primitivna koliba.[6] Filip Tabor kasnije navodi doprinose holandskih kuća iz 17. veka kao osnove današnjih kuća.

„Što se tiče ideje o domu, dom kuće je Holandija. Kristalizacija ove ideje može biti datirana u prve tri četvrtine 17. veka, kada je u Holandiji došlo do nagomilavanja ogromne i do tog vremena neviđene akumulacije kapitala, i kada je stanovništvo ispraznilo svoje novčanike na kućni prostor.”[7]

Zajedničke prostorije[uredi | uredi izvor]

Tradicionalna finska kuća sa početka 20. veka u Jiveskileu
Tradicionalna kuća u Japanu

U srednjem veku, plemićke kuće su korištene za različite aktivnosti i događaje. Štaviše, u kućama je bio smešten znatan broj ljudi, uključujući porodicu, rođake, zaposlene, sluge i njihove goste.[6] Njihovi životni stilovi su uglavnom bili komunalni, pošto su prostori kao što je velika dvorana uticali na običaje večeravanja i sastajanja, a solarnici su služili kao zajedničke prostorije za spavanje.[4]

Povezujuće prostorije[uredi | uredi izvor]

Tokom 15. i 16. veka, italijanske renesansne palate su se sastojale u vidu brojnih, međusobno povezanih soba. Za razliku od svojstava i namena manorskih kuća, većina soba palata nije imala nikakvu svrhu, mada su imale po nekoliko vrata. Tim vratima su pridruživane sobe u ono što Robin Evans opisuje kao „matricu diskretnih mada temeljno međusobno povezanih komora.”[8] Ovim rasporedom je omogućeno stanarima da slobodno idu iz jedne sobe u drugu, i time prekidaju granice privatnosti.

„Kada se uđe u kuću, potrebno da se ide iz jedne sobe u drugu, a zatim do sledeće da bi se prošlo kroz zgradu. Tamo gde su korišteni prolazi i stepeništa, kako su to neizbežno, oni skoro uvek povezuju samo jedan prostor sa drugom i nikada ne služe kao generalni distributeri kretanja. Dakle, uprkos preciznog arhitektonskog zatvaranja koje se nudi dodavanjem sobe za sobom, vila je bila, u pogledu stanovanja, otvorenog plana, relativno dostupna brojnim članovima domaćinstva.”[8]

Veoma javan, otvoren plan pospešivao je socijalnost i povezanost svih stanovnika.[6]

Hodnik[uredi | uredi izvor]

Jedan rani primer segregacije soba i konsekventnog povećanja privatnosti može se naći u objektu Boforove kuće ugrađene u Čelsiju 1597. godine. Njen dizajner je bio engleski arhitekta Džon Torp koji je napisao na svojim planovima, „Dugi ulaz kroz sve”.[9] Odvajanjem prolaza od sobe razvila se funkcija hodnika. Ovoj novi produžetak je bilo revolucionaran u to vreme, omogućavajući integraciju pristupa sa jednim vratima po sobi, u kome su sve univerzalno povezane sa istim hodnikom. Engleski arhitekta Ser Rodžer Prat navodi „zajednički prolaz kroz sredinu celom dužinom kuće, [izbegava] potrebu da stanovnici uznemiravaju jedni druge stalnim prolazima kroz prostorije”.[10] Društvene hijerarhije su tokom 17. veka bile veoma cenjene, te je arhitektura počela da poprima rešenja koja su mogla da epitomiziraju podelu na sluge i višu klasu. Više privatnosti je ponuđeno stanarima kako Prat dalje navodi, „obične sluge nikada ne mogu slobodno biti u prolazu u i iz prostorija radi potreba njihovih poslova.”[10] Ova društvena podela na bogate i siromašne je pogodovala fizičkoj integraciji hodnika u kućama do 19. veka.

Sociolog Vitold Ribčinski je napisao, „potpodela kuće na dnevne i noćne upotrebe, i u formalne i neformalne oblasti, je započela”.[11] Sobe su bile izmenjene iz javnih u privatne, jer je postojanje samo jednog ulaza forsiralo prestavu ulaska u prostoriju sa određenom namenom.[6]

Radna lokacija, tehnologija i doktori[uredi | uredi izvor]

Doktorska rezidencija i ambulanta, Randvik, Novi Južni Vels

U američkom kontekstu, neke profesije, kao što je doktorska, u 19. i ranom 20. veku tipično su obavljane u prednjim sobama ili salonima, ili su postojale ordinacije sa par soba u vlasništvu doktora, koje su bile odvojene od kuće. Do sredine 20. veka uz uvećanje dostupnosti visoko tehničke opreme došlo je do pomeranja na tržištu, tako da savremeni doktori obično rade u poslovnim kompleksima ili bolnicama.[12]

Tehnologija i privatnost[uredi | uredi izvor]

Uvođenje tehnologije i elektronskih sistema unutar kuće je počelo da dovodi u pitanje utiske privatnosti kao i separacije poslovnog prostora i doma. Tehnološki napreci u pogledu nadzora i komunikacija omogućavaju uvid u lične navike i privatni život.[6] Kao rezultat toga, „privatni život postaje sve javniji, [i] povećava se želja za zaštitom kućnog života, podstaknuta samim medijima koji ga podrivaju” piše Hil.[6] Rad je isto tako bio izmenjen usled razvoja komunikacionih sistema. „Informaciona poplava”,[6] je omogućila delokalizaciju rada u mnogim poljima, pogodno stičući pristup unutrašnjosti domova. Iako je putovanje do radnog mesta i nazad smanjeno, „želja za razdvajanjem rada i života ostaje očigledna”.[6] U Hilovoj knjizi Nezrela arhitektura, je identifikova ova nova invazija na privatnost kao Elektromagnetno vreme. Prirodno ili veštačko vreme ostaje istodobno unutar ili izvan kuće, dok elektromagnetno vreme može da bude generisano na obe pozicije.[6] S druge strane, neki arhitekti su dizajnirali kuće koje su jednako funkcionalne za obroke, rad i život.

Termografsko upoređenje tradicionalne (levo) i „pasivne kuće” (desno) zgrade

Energetska efikasnost[uredi | uredi izvor]

U razvijenom svetu, konzervacija energije zadobija sve veću važnosti u dizajnu kuća. Stambeni prostor proizvodi veliki deo ugljeničnih emisija (studije su pokazale da je udeo oko 30% ukupne emisije u Ujedinjenom Kraljevstvu).[13]

Zaštita od zemljotresa[uredi | uredi izvor]

Jedan aspekt zemljotresnog inženjerstva je bazna izolacija koja se u sve većoj meri koristi za zaštitu od zemljotresa. Bazna izolacija je kolekcija strukturnih elemenata zgrade koji mogu u znatnoj meri da je razdvoje od potresene zemlje, te se tako štiti integritet objekta[14] i poboljšava se njegova seizmička performansa. Ova tehnologija, koja je vid seizmičke vibracione kontrole, može da bude primenjena na novo-izgrađene objekte i na seizmički nadograđene postojeće objekte.[15]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Schoenauer, Norbert (2000). 6,000 Years of Housing (rev. ed.) (New York: W.W. Norton & Company).
  2. ^ a b „housing papers” (PDF). clerk.house.gov. Pristupljeno 18. 12. 2012. 
  3. ^ Grujičić, Nenad, ur. (2015). Prognani Orfeji. Sremski Karlovci: Brankovo Kolo. str. 31. 
  4. ^ a b „Manor House”. Middle-ages.org.uk. 16. 5. 2007. Arhivirano iz originala 06. 09. 2012. g. Pristupljeno 4. 1. 2012. 
  5. ^ Iyyer 2009.
  6. ^ a b v g d đ e ž z Hill, Jonathan, “Immaterial Architecture”, New York: Routledge, 2006.
  7. ^ Tabor, Philip, "Striking Home: The Telematic Assault on Identity". Published in Jonathan Hill, editor, Occupying Architecture: Between the Architect and the User.
  8. ^ a b Evans, Robin “Translations from Drawing to Building: Figures, Doors and Passages” London: Architectural Associations Publications 2005
  9. ^ Summerson, John “The Book Of Architecture of John Thorpe in Sit John Soan's museum: 40th Volume of the Walpole Society” England: The Society 1964
  10. ^ a b Pratt, Sir Roger “Sir R. Pratt on Architecture” 1928
  11. ^ Rybczynski 1987.
  12. ^ „Doctor's and Dentist's Offices”. Melnick Medical Museum. 29. 1. 2009. Pristupljeno 12. 6. 2018. 
  13. ^ „Energy Performance Certificates - what they are : Directgov - Home and community”. Direct.gov.uk. Pristupljeno 4. 1. 2012. 
  14. ^ neesit (27. 4. 2007). „YouTube – Testing of a New Line of Seismic Base Isolators”. Youtube.com. Pristupljeno 4. 1. 2012. 
  15. ^ Kelly, James M. Professor Emeritus Civil and Environmental Engineering. „Base Isolation: Origins and Development”. National Information Service for Earthquake Engineering, University of California, Berkeley. Arhivirano iz originala 1. 2. 2009. g. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кућа&oldid=27781805”