Marko Grabež

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marko Grabež
Lični podaci
Datum rođenja(1992-05-30)30. maj 1992. (31 god.)
Mesto rođenjaBeograd, SR Jugoslavija
ObrazovanjeFakultet dramskih umetnosti
UniverzitetUniverzitet umetnosti u Beogradu
Zanimanjeglumac
Veza do IMDb-a

Marko Grabež (Beograd, 30. maj 1992) srpski je glumac i muzičar.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Nekoliko godina je proveo u DADOVu, dok je kasnije bio član studija glume Sandre Rodić u Petoj beogradskoj gimnaziji.[1] Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta.[2] S njim su studirali Tamara Aleksić, Jovana Stojiljković, Vladimir Vučković, Anđela Jovanović, Mihailo Jovanović, Jovana Pantić, Đorđe Stojković, Marta Bjelica, Strahinja Blažić, Nina Nešković i Vučić Perović.[3]

Zajedno s kolegom Strahinjom Blažićem osnovao je muzički sastav CheGuerillaz koji je postojao do koncerta u „Božidarcu” 2014. godine. Ubrzo nakon toga se razišao, a Grabež je s bubnjarom Ivanom Pavlovićem Gizmom radio na stvaranju novog benda. Tako je 2017. počeo razvoj grupe Koikoi.[4] U njoj peva i svira gitaru.[5] Prvi album, pod nazivom Pozivi u stranu, objavili su 2021. godine.[6]

U aprilu 2021. je primljen u stalni ansambl Ateljea 212.[7]

Glumačka karijera[uredi | uredi izvor]

Film i televizija[uredi | uredi izvor]

Na počecima karijere igrao je u više kratkih filmova.[8] Prvu značajnu ulogu ostvario je u filmu Branio sam Mladu Bosnu, a zatim i istoimenoj televizijskoj seriji gde je tumačio lik Nedeljka Čabrinovića.[1] Kasnije je imao manju ulogu u filmu Otadžbina.[8] Rast popularnosti donela mu je uloga inspektora Božidara Zečevića u drugoj sezoni serije Senke nad Balkanom.[9] Kroz film Nečista krv - greh predaka i srodnu televizijsku seriju tumačio je lik Efendi Mite.[10] U filmu Usekovanje pojavljuje se kao Dušan, stariji brat glavnog junaka čiji lik tumači Pavle Mensur.[11][12] Pripala mu je glavna muška uloga u ostvarenju rediteljke Maje Miloš, Pukotina u ledu.[13] U seriji Sablja dodeljena mu je uloga Čedomira Jovanovića.[14]

Pozorište[uredi | uredi izvor]

Prvu profesinalnu ulogu dobio je u predstavi Grobnica za Borisa Davidoviča.[8] Kasnije je igrao u nekoliko beogradskih pozorišta.[15] Tako je bio u postavkama predstava Magareće godine i Dan odluke (Pozorište „Boško Buha”), Dnevnik o Čarnojeviću i Ajnštajnovi snovi (Jugoslovensko dramsko pozorište), Aveti (Bitef teatar) te Kafa i cigarete – Pozdrav iz Beograda, Deca radosti, Urnebesna tama, Noževi u kokoškama (Atelje 212).[16] Takođe, sceni Teatra Vuk zaigrao je u projektu Ukalupljivanje, nastalom kao studentska vežba.[15][10] S Branislavom Lečićem je bio u postavci predstave Crvena koja je premijerno izvedena na Grad teatru u Budvi.[17] Zajedno s Dimitrijem Kokanovim i Majom Kalafatić izvodio je autorski projekat To feel or not to feel.[1] U Beogradskom dramskom pozorištu je u oktobru 2020. premijerno zaigrao u komadu Čitač,[18] dok se naredne godine priključio stalnom ansamblu Ateljea 212.[19]

Uloge[uredi | uredi izvor]

Ovo je dinamičan spisak i možda nikada neće moći da zadovolji određene standarde u potpunosti. Možete pomoći tako što ćete ga proširiti pouzdano referenciranim unosima.

Pozorišne predstave[uredi | uredi izvor]

Naslov Uloga Reditelj Pozorište Premijera
Dečaci Pavlove ulice Boka Ana Grigorović DADOV 10. mart 2010.[20][21]
Smešne precioze Marko Tomanović Ustanova kulture „Vuk” 20. jul 2012.[22][23]
Grobnica za Borisa Davidoviča Ivica Buljan Bitef teatar 21. jul 2014.[24][25]
Magareće godine Dule Dabić Marko Manojlović Pozorište „Boško Buha” 23. novembar 2014.[26][27]
Dnevnik o Čarnojeviću Miloš Lolić Jugoslovensko dramsko pozorište 17. decembar 2014.[28][29]
Aveti Osvald Alving Andrej Nosov Bitef teatar 6. avgust 2015.[30][31]
Kafa i cigarete – Pozdrav iz Beograda Student (On) Mia Knežević Atelje 212 29. septembar 2015.[32][33]
Ukalupljivanje Zorka Maksim Milošević UK „Vuk Stefanović Karadžić” 4. april 2016.[34]
Crvena Veljko Marunović Grad teatar 6. avgust 2016.[35][17]
Dan odluke Bil Marko Manojlović Pozorište „Boško Buha” 28. oktobar 2016.[36][27]
Deca radosti Zlatni dečak Snežana Trišić Atelje 212 13. novembar 2016.[37][38]
Ajnštajnovi snovi Felini, Mladi Modesto, Tonino, Brajan Slobodan Unkovski Jugoslovensko dramsko pozorište 15. oktobar 2017.[39][40]
Urnebesna tama Lodeti Jovana Tomić Atelje 212 7. decembar 2017.[41][42]
Predator Bojan Đorđev Centar za kulturnu dekontaminaciju 30. decembar 2017.[43][44]
To feel or not to feel Dorćol Platz 26. maj 2018.[45][46]
Noževi u kokoškama Gilbert Horn Katarina Žutić Atelje 212 30. septembar 2019.[47][48]
Čitač Mihael Berg Boris Liješević Beogradsko dramsko pozorište 24. oktobar 2020.[49]
Pristanak Nebojša Bradić Atelje 212 18. novembar 2021.[50]
Amsterdam Iva Milošević 11. februar 2022.[51]
Kao i sve slobodne djevojke Selma Spahić 21. oktobar 2022.[52]
Otac Paolo Mađeli 27. mart 2023.[53]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

2010 ▼ 2020 ▼ Ukupno
Dugometražni film 2 4 6
TV film 0 0 0
TV serija 3 6 9
Kratki film 10 4 14
Ukupno 15 14 29
God. Naziv Uloga
2010-e ▲
2013. Prolećna sunca (kratki film) Filip
2013. Heroj (kratki film)
2013. Moj sused je vampir (kratki film)
2013. Sama (kratki film) Stefan
2014. Branio sam Mladu Bosnu Nedeljko Čabrinović
2015. Branio sam Mladu Bosnu (serija)
2015. Izgleda da smo sami (kratki film) Ognjen
2015. Otadžbina Momak
2016. Intermeco (kratki film)
2016. Tata (kratki film) Bojan
2016. Paraliza (kratki film)
2017. Život traje tri dana (kratki film)
2018. Strano telo (kratki film)
2018. Jutro će promeniti sve (serija) Marko
2019—2020. Senke nad Balkanom (serija) Božidar Zečević
2020-e ▲
2020. Močvara (serija) Šule
2020. Uzidani (kratki film)
2020. Za Vasotu (kratki film) Jovan
2020. Tajkun (serija) Dušan Tadin
2021. Nečista krv - greh predaka Mita
2021. Nečista krv (serija)
2021. Pištolji i kacige (kratki film) Beli
2021. Daljina (kratki film) Marko
2022. Usekovanje Dušan
2022. Branilac (serija) Dragutin Garić
2023. Poseta (serija)
2024. Sablja (serija) Čedomir Jovanović
2024. Hajduci
2024. Pukotina u ledu Luka Ćuk

Glasovne uloge[uredi | uredi izvor]

Radio drame
Ovo je dinamičan spisak i možda nikada neće moći da zadovolji određene standarde u potpunosti. Možete pomoći tako što ćete ga proširiti pouzdano referenciranim unosima.
  • Ričard Treći, I, II i III (2017)[54][55]
  • Prizori konstruisanog odnosa (2017)[56]
  • Boli kolo (2020)[57]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Marojević, Jakša (17. 9. 2018). „Marko Grabež – gluma u službi emancipacije”. oblakoder.org.rs. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  2. ^ „R2C predstavlja: Marko Grabež na CON-u”. cinemacity.org. 13. 12. 2022. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  3. ^ Ćirić, Emina (30. 1. 2016). „Tamara Aleksić: Snovi postaju stvarnost”. onamagazin.com. Arhivirano iz originala 26. 5. 2019. g. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  4. ^ Kojić, Zorica (20. 4. 2023). „Intervju: Marko Grabež, glumac i muzičar”. Vreme. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  5. ^ Ćuk, Aleksandra (3. 7. 2022). „Marko Grabež: Teško je razlikovati društveni angažman glumca od njegove samopromocije”. Danas. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  6. ^ „Novogodišnji intervju: Marko Grabež”. oradio.rs. 1. 1. 2023. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  7. ^ Sudar, Suzana (9. 4. 2021). „Posle Hane Selimović i Marko Grabež postaje član Ateljea 212”. Nova. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  8. ^ a b v Petrović, Ljiljana (3. 12. 2019). „Mladi glumac sa dugim stažom”. Politika. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  9. ^ Dimitrijević, Zorica (12—15. 3. 2020). „Moj izbor: Marko Grabež”. Jugoslovenska kinoteka. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  10. ^ a b Milić, Marija (6. 10. 2021). „Marko Grabež: Otkako sviram, iskreniji sam na pozorišnoj sceni”. oblakoder.org.rs. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  11. ^ „Marko Grabež: Film "Usekovanje" govori o porodici koja ne ume da komunicira, a takvih je mnogo”. Tanjug. Euronews. 1. 2. 2023. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  12. ^ Đorđević, Vladimir (4. 2. 2023). „Marko Grabež o svojoj ulozi u filmu "Usekovanje": Kada stariji brat preuzme ulogu roditelja”. Telegraf. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  13. ^ Koljević, Katarina (17. 3. 2022). „Marko Grabež: Poziv glumca nosi veliku odgovornost”. Filmski centar Srbije. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  14. ^ „Ekskluzivno: Pogledajte prvi zvanični trejler serije „Sablja””. Radio-televizija Srbije. 9. 2. 2024. Pristupljeno 10. 2. 2024. 
  15. ^ a b Jovanović, Mila (8. 2. 2021). „Marko Grabež: „Nismo generacija sklona nečinjenju””. hocupozoriste.rs. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  16. ^ Milojević, Nevena (15. 6. 2017). „Osećaj prisustva u vremenu”. Vreme. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  17. ^ a b „Beogradska premijera predstave "Crvena"”. Tanjug. B92. 31. 10. 2016. Pristupljeno 5. 11. 2023. 
  18. ^ Lazukić, N. (24. 9. 2022). „Marko Grabež o ulozi u predstavi „Čitač“: Fenomen stida u čovjeku je nevjerovatan”. Večernje novosti. vecernjenovosti.ba. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  19. ^ Dašić, Miloš (23. 12. 2021). „Marko Grabež za Noizz, kako spaja muziku i glumu: Malo se isforsiraš, pa se razboliš, odmoriš, a onda nazad u gas”. noizz.rs. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  20. ^ „„Dečaci Pavlove ulice“”. Pozorista.com. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  21. ^ B, E. (10. 3. 2020). „“Pavlova ulica””. Večernje novosti. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  22. ^ „Studenti zagospodarili "Vukom"”. Ustanova kulture „Vuk Stefanović Karadžić“. Arhivirano iz originala 11. 10. 2012. g. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  23. ^ Godišnjak 34 2013, str. 82.
  24. ^ „Grobnica za Borisa Davidoviča”. bgedtculture@blogspot.com. 19. 11. 2014. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  25. ^ Godišnjak 37 2016, str. 22.
  26. ^ „Magareće godine”. Pozorište „Boško Buha” Beograd. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  27. ^ a b Monografija 2020, str. 224.
  28. ^ „Dnevnik o Čarnojeviću”. Jugoslovensko dramsko pozorište. Arhivirano iz originala 25. 12. 2014. g. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  29. ^ Godišnjak 37 2016, str. 34.
  30. ^ „Aveti”. Bitef teatar. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  31. ^ Godišnjak 38 2017, str. 21.
  32. ^ „Kafa i cigarete – Pozdrav iz Beograda – M.Knežević”. Atelje 212. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  33. ^ Godišnjak 38 2017, str. 65.
  34. ^ „Ukalupljivanje”. Ustanova kulture „Vuk Stefanović Karadžić“. Arhivirano iz originala 30. 8. 2019. g. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  35. ^ „Grad teatar – Premijerno izvedena predstava „Crvena“”. butua.com. 7. 8. 2016. Pristupljeno 5. 11. 2023. 
  36. ^ „Dan odluke”. Pozorište „Boško Buha” Beograd. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  37. ^ „Deca radosti – M. Marković”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 20. 11. 2016. g. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  38. ^ Godišnjak 39 2018, str. 60—61.
  39. ^ „Ajnštajnovi snovi”. Jugoslovensko dramsko pozorište. Arhivirano iz originala 27. 1. 2021. g. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  40. ^ Godišnjak 40 2019, str. 29.
  41. ^ „Urnebesna tama – V. Loc”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 3. 1. 2018. g. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  42. ^ Godišnjak 40 2019, str. 63.
  43. ^ „Počele probe za predstavu Predator u Centru za kulturnu dekontaminaciju (foto)”. Glossy. espreso.co.rs. 18. 12. 2017. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  44. ^ „Scensko čitanje i prostorna instalacija „Predator“”. Centar za kulturnu dekontaminaciju. 30. 12. 2017. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  45. ^ „Nakultiviši se u Dorćol Platzu: Treći po redu umetnički festival od 26 do 27. maja”. Glossy. espreso.co.rs. 10. 5. 2018. Pristupljeno 5. 11. 2023. 
  46. ^ „Emocionalnost glumačke izvedbe”. SEEcult.org. 30. 3. 2019. Pristupljeno 5. 11. 2023. 
  47. ^ „Noževi u kokoškama”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 30. 1. 2021. g. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  48. ^ Godišnjak 42 2021, str. 51—52.
  49. ^ „Čitač”. Beogradsko dramsko pozorište. Arhivirano iz originala 04. 11. 2023. g. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  50. ^ „Pristanak”. Atelje 212. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  51. ^ „Amsterdam”. Atelje 212. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  52. ^ „Kao i sve slobodne devojke”. Atelje 212. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  53. ^ „Otac”. Atelje 212. Pristupljeno 4. 11. 2023. 
  54. ^ „Radioteka - Vilijam Šekspir: Ričard Treći, prvi deo, premijera”. Radio-televizija Srbije. 7. 5. 2017. Pristupljeno 7. 12. 2023. 
  55. ^ „Radioteka - Vilijam Šekspir: Ričard Treći, drugi deo, premijera”. Radio-televizija Srbije. 14. 5. 2017. Pristupljeno 7. 12. 2023. 
  56. ^ Dramski program (8. 11. 2017). „Dimitrije Kokanov: Prizori konstruisanog odnosa (premijera)”. Radio Beograd 2. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 7. 12. 2023. 
  57. ^ Dramski program (15. 1. 2020). „Dimitrije Kokanov - Boli kolo (premijera)”. Radio Beograd 2. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 7. 12. 2023. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марко_Грабеж&oldid=27678894”