Mark Overmars

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mark Overmars
Mark Overmars
Lični podaci
Puno ime Mark Overmars[1]
Datum rođenja (1973-03-29)29. mart 1973. (51 god.)[1]
Mesto rođenja Emst, Holandija
Visina 1,73 m[2]
Pozicija krilo
Juniorska karijera
1978—1987 SV Epe
1987—1990 Go ahed igls
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1990—1991 Go ahed igls 11 (1)
1991—1992 Vilem II 31 (1)
1992—1997 Ajaks 136 (36)
1997—2000 Arsenal 100 (25)
2000—2004 Barselona 97 (15)
2008—2009 Go ahed igls 24 (0)
Ukupno 399 (78)
Reprezentativna karijera
1993—2004 Holandija 86 (17)
Nagrade
Fudbal
Predstavljajući Holandiju
Evropsko prvenstvo
Bronzana medalja — treće mesto Belgija/Holandija 2000. Ekipno
Bronzana medalja — treće mesto Portugalija 2004. Ekipno

Mark Overmars (hol. Marc Overmars; 29. mart 1973) bivši je holandski fudbaler koji trenutno radi kao sportski direktor Ajaksa. Igrao je na poziciji krilnog napadača i krasile su ga brzina i dobra fudbalska tehnika.

Rođen je u Emstu i još u ranom detinjstvu pokazao je ljubav prema fudbalu. Omladinsku karijeru je započeo u klubu SV Epe, a nastavio u klubu Go ahed igls 1987. godine. Tri godine kasnije ulazi u prvi tim kluba i u njemu provodi jednu sezonu, a zatim je potpisao ugovor sa Vilemom II u kojem je takođe proveo jednu sezonu odigravši 31 ligašku utakmicu. Godine 1992. prelazi u amsterdamski Ajaks i u tom timu se istakao posebno zbog tri osvojene holandske lige i Lige šampiona 1995. godine. U to vreme doživeo je ozbiljnu povredu ligamenata zbog koje je morao da odsustvuje sa terena narednih osam meseci.

Godine 1997. odlazi u Arsenal gde su mišljenja o njemu bila podeljena, jedni su kritikovali njegovu igru dok su je drugi podržavali. Već krajem prve sezone igrao je ključnu ulogu u osvajanju duple krune sa Arsenalom jer je postigao pobedonosni gol protiv Mančester junajteda, kojim je Arsenal osvojio Premijer ligu, i postigao prvi gol protiv Njukasl junajteda u finalu FA kupa 1997. godine. Nakon provedene tri sezone u londonskom klubu, potpisuje ugovor sa Barselonom za svotu od 25 miliona funti i tako je postao najskuplji holandski fudbaler ikada. Nije se mnogo isticao u klubu zbog brojnih promena trenera, ali je uspeo da zabeleži 97 ligaških nastupa i postigne 15 golova. Zbog povrede kolena objavio je da završava fudbalsku karijeru, ali se 2008. godine vratio u svoj matični klub Go ahed igls na jednu sezonu. Godine 2012. postao je sportski direktor Ajaksa.

Za reprezentaciju Holandije debitovao je protiv Turske 24. februara 1993. godine, a na tom meču je postigao i svoj prvi reprezentativni gol. Bio je u sastavu Holandije na dva Svetska prvenstva (1994. i 1998) i dva Evropska prvenstva (2000. i 2004).

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Overmars je rođen u gradiću Emstu u holandskoj provinciji Gelderland i detinjstvo je proveo na porodičnoj farmi na kojoj se uzgajao krompir, gde je još kao dečak redovno pomagao roditeljima i dedi u vađenju i prikupljanju krompira u jesen.[3]

Njegov otac Ben je smatrao da je on trapav i da mu je najveće interesovanje bilo fudbal: „Silazeći na doručak niz stepenice je uvek držao fudbalsku loptu na glavi.” Više vremena je provodio na fudbalskom terenu nego u školi zbog čega je imao loše ocene.[4] Ben nije znao da li se Mark trudio da položi ispite samo da bi mu ugodio.[4] Kao tinejdžer, Overmars je naporno trenirao i na taj način postao brži,[3] a takođe je smatrao i da je brzinu nasledio od majke koja svojevremeno nije imala vremena da se bavi sportom.[3]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Početak karijere[uredi | uredi izvor]

Omladnisku karijeru započeo je u lokalnom klubu SV Epe. Sa 14 godina, 1987. godine, pridružio se Go ahed iglsima za koje je kasnije odigrao i jednu profesionalnu sezonu, a nakon toga potpisao ugovor sa Vilemom II za 500.000 holandskih guldena.[5] gde je odigrao 31 utakmicu i postigao jedan gol u ligi.

Ajaks[uredi | uredi izvor]

Luj van Gal, trener Ajaksa koji je doveo Overmarsa u tim.

Nakon jedne provedene sezone u Vilemu II, Overmars je u julu 1992. godine potpisao ugovor sa Ajaksom.[6] Timovi su se dogovorili oko cene od 2,5 miliona guldena, pošto je Ajaksova ponuda od 1,5 miliona odbijena.[6] Menadžer Luj van Gal je opisao Overmarsa kao „multifunkcionalnog igrača”.[7] Debitovao je na utakmici protiv Dordrehta koju je Ajaks dobio rezultatom 3 : 0. Utakmica je odigrana 16. avgusta 1992. godine.[8] Prvi gol za Ajaks je postigao u gostima protiv RKC Valvejka,[9] i to je bio jedan do osam golova koje je postigao te sezone. Igrači su oštro uklizavali kako bi zaustavljali Overmarsa, na šta je on izjavio da „ne folira, ali da ne bi imao problem da se suprotstavi protivničkim igračima”.[10] Sezonu 1992/93. Ajaks je završio na trećem mestu u ligi, uprkos odličnim partijama na kraju sezone, uključujući i meč protiv šampiona Fajenorda kome su dali pet golova. Problem je bio u lošim utakmicama protiv slabijih timova.[11] Izgubili su od Osera u četvrtfinalu Kupa UEFA, a osvojili su kup Holandije pobedom nam Herenvenom 6:2.[12] Overmars je u tom finalu postigao dva gola.[12]

Ajaks je narednu sezonu počeo osvajanjem superkupa pobedom nad Fajenordom, a na tom meču Overmars je postigao četvrti gol za svoj tim.[13] Avgusta 1993. godine, Overmars je dobio nagradu za holandskog igrača godine od strane holandskih novinara.[14] Bio je oduševljen tokom svoje karijere i rekao da mu je nastupanje za Ajaks ostvarenje sna.[14] Iako je odigrao isti broj ligaških mečeva kao i prošle sezone (34), dao je devet više golova.[15] Golovi koje je postigao su bili ključni u osvajanju lige.[15][16]

Overmars je nastavio sa dobrom formom i u sezoni 1994/95. Ajaks se odbranio titulu prvaka, a posle i osvojio Ligu šampiona pobedivši Milan u finalu.[17] Postigao je pogodak u polufinalu protiv Bajerna.[18] Bio je nezadovoljan načinom takmičenja u Ligi šampiona i time što su u njoj počeli da se takmiče timovi koji nisu prvaci liga u svojim državama.

Kad sam ga osvojio sa Ajaksom, učestvovale su samo ekipe koje su završile prve. Nije više poseban. Mislim da je Liga šampiona samo pokretač onoga što žele da rade u budućnosti, stvaranja evropske lige.

— Mark Overmars[19]

Njegovi stavovi po pitanju evropskog fudbala su se pročuli i do Engleske gde je postao tražen.[20] Arsenal je pokazao interesovanje za njega.[20] Na leto 1995. godine komentarisalo se o njegovom prelasku u Mančester junajted, ali je Overmars rekao da želi da ostane u Ajaksu još dve sezone.[21]

Overmars je u decembru 1995. godine doživeo povredu na meču protiv De Grafshapa tako što je pokidao ligamente na levom kolenu.[22][23] Propustio je ostatak sezone, pa je savetovao čelnike kluba da kupe novog napadača[24] što su oni i učinili pošto su kupili Pitera Hekstru januara 1996. godine.[25] Ajaks je drugu sezonu zaredom igrao u finalu Lige šampiona ali je ovog puta bolji od njih u izvođenju jedanaesteraca bio Juventus,[26] ali im je uteha bila osvajanje treće uzastopne titule Eredivizije.

Uvođenje Bosmanovog pravila 1995. godine je loše uticalo na Ajaks.[27] Nekoliko igrača je napustilo klub, nisu dovedene adekvatne zamene za njih, a veliki broj umornih i povređenih igrača je stiglo sa Evropskog prvenstva koje se održalo 1996. godine.[27] Vlasnik Mihael van Prag je odlučio da zadrži Overmarsa po svaku cenu i objavljeno je da je potpisao četvorogodišnji ugovor sa klubom.[27] Prvi meč nakon povrede Overmars je odigrao protiv AZ Alkmara 28. avgusta 1996. godine.[28] Sezona 1996/97. nije bila toliko uspešna za njega što se tiče postizanja golova jer ih je bilo samo dva, oba u ligi, a Ajaks je sezonu završio na 4. mestu.[29]

Arsenal[uredi | uredi izvor]

Overmars je potpisao ugovor sa Arsenalom u junu 1997. godine za svotu između 5 i 7 miliona funti.[30][a] Pošto je na snazi bio petogodišnji ugovor, nedeljno bi zarađivao 18.000 funti.[32] Engleski fudbal mu se svideo i tada je smatrao da će se dobro snaći i dobro igrati.[33] Arsenalov trener Arsen Venger smatrao je da su najbolje igračke godine pred njim i da je spreman da igra za veliki klub.[30] Prokomentarisao je i Arsenalovo neosvajanje titule sezone 1996/97.[34] Venger je tako smatrao da će dolazak Overmarsa povratiti ekspanzivnost u igru njegovog tima-[34]

Arsen Venger, trener Arsenala koji je doveo Overmarsa u tim.

Overmars je debitovao za Arsenal u prvom kolu Premijer lige protiv Lids junajteda 9. avgusta 1997. godine; utakmica je završena rezultatom 1 : 1.[35] U trećem kolu protiv Sauthemptona je postigao svoj prvi gol u dresu Arsenala.[36] Arsenal se našao na čelu tabele nakon pobede nad Vest hem junajtedom 24. septembra,[37] a Overmars je sa dva postignuta gola na toj utakmici ušao u sjajnu formu.[37] U narednim mesecima nije toliko doprinosio svom timu što se ogledalo i u Arsenalovim rezultatima; 13. decembra 1997. Arsenal je izgubio od Blekbern roversa i pao na 5. mesto.[38] Kasnija bolja Overmarsova forma je rezultirala i pobedama njegovog tima.[31] Arsenal je pobedio Lids rezultatom 2 : 1, a Overmars je postigao oba gola.[39] U to vreme Overmarsa su dosta kritikovali navijači i komentatori, ali je Venger stajao na njegovu stranu izjavama da mu je to prva sezona u Engleskoj i da će se njegov kvalitet tek videti.[31] Takođe je dodao da je impresivan broj golova koje je postigao s obzirom na to da igra na poziciji krila..[31]

Arsenal je odigrao meč sa Mančester junajtedom u vreme kada su oba tima bila u dobroj formi. Meč na Old Trafordu odigran je 14. marta 1998.[40] Overmars je postigao jedini gol na meču na asistenciju Anelke.[41] Arsenal se pobedom približio Junajtedu na 6 poena razlike.[42]

Ovo je odličan rezultat za nas, ali Premijer liga se ne osvaja pobedom nad Mančester junajtedom, moramo da pobedimo i ostale klubove.[42]

U aprilu 1998. godine, Arsenal je ponovo došao na prvo mesto na tabeli, a to je uspeo zahvaljujući pobedi nad Evertonom i postignuta dva gola Overmarsa.[43] Overmars je igrao bitnu ulogu i u finalu FA kupa protiv Njukals junajteda postigavši prvi gol za Arsenal.[44] Na taj način je Arsenal osvojio duplu krunu.[44]

Čitava Evropa je mislila da je Overmarsa ubilo oštećeno koleno, ali u svakoj važnoj utakmici koju smo imali ove sezone postigao je gol. Ima veliku mentalnu snagu. On je igrač svetske klase.

— Arsen Venger o Overmarsu nakon finala FA kupa.[44]

Overmars je dobro počeo sezonu 1998/99. pošto je postigao gol u FA čeriti šildu (Arsenal je pobedio Mančester junajted na tom meču sa 3 : 0)[45] i u prvom kolu Premijer lige (Arsenal je pobedio Notingem Forest sa 2 : 1).[46] Osvojivši Premijer ligu prošle sezone, Arsenal je stekao pravo da nastupa u Ligi šampiona tekuće sezone, ali su takmičenje završili već u grupnoj fazi. U meču protiv Dinama iz Kijeva Overmars je doživeo povredu.[47][48] Februara 1999. godine, u 5. kolu FA kupa postigao je kontroverzni gol protiv Šefild junajteda[49] kada Nvankvo Kanu nije video da protivnički igrač prima medicinsku pomoć i tako bez odbrane asistirao Overmarsu koji je postigao lagan pogodak.[49] Arsen Venger je želeo da se utakmica odigra ponovo[49] što je Fudbalska asocijacija prihvatila, a Arsenal je ponovljeni meč dobio istim rezultatom, 2 : 1, a Overmars je bio strelac prvog gola.[50] Ipak, Arsenal je u polufinalu izgubio od Mančester junajteda koji su takođe osvojili titulu Premijer lige te sezone.[51][52]

Dana 20. novembra 1999. Overmars je postigao svoj prvi het-trik za Arsenal i to meču koji je Arsenal dobio protiv Midlsbroa sa 5 : 1.[53] Lin Tras, novinarka Tajmsa je napisala kako je Overmars u vrhunskoj formi i da se borio sa svima koji su pokušavali da mu oduzmu loptu.[54] Na meču protiv Šefild venzdeja je povredio članak, pa je morao da pauzira šest nedelja.[55][56] Kao i prethodne sezone, i ovoga puta šampion Premijer lige bio je Mančester junajted, ali ovoga puta sa mnogo većom razlikom u bodovima u odnosu na Arsenal[57] iako je na početku sezone Overmars isticao kako Arsenal ima jak tim kao i drugi rivali, naročito u napadu.[58] Arsenal je sezonu završio na 2. mestu, sa osam pobeda u nizu od marta do maja.[59] U aprilu 2000. godine, Overmars je sjajnu igru na utakmici protiv Evertona krunisao pobedonosnim pogotkom.[60] Poslednju utakmicu za Arsenal odigrao je u finalu Kupa UEFA koju je Arsenal izgubio rezultatom 4 : 1.[61]

Godine 2008. Overmarsa su navijači izglasali kao 12. najboljeg igrača kluba.[62]

Barselona[uredi | uredi izvor]

Posle Evropska prvenstva 2000. Lacio i Barselona su pokazali interesovanje za dovođenje Overmarsa u njihov tim, a Barselona je dolaskom novog predsednika u klub bila bliža tome.[63] Overmars je izjavio da mu je drago što je Barselona zainteresovana za njega i da bi svaki igrač želeo da igra u jednom takvom klubu.[64] Tadašnji predsednik Barselone, Gaspart je u julu 2000. godine otputovao u London na pregovore sa Arsenalom oko dovođenja Overmarsa i Petija za 32 miliona funti.[65] Overmarsova cena je bila 25 miliona i na taj način je postao najskuplji holandski fudbaler.[62][65] Na njegovom zvaničnom veb-sajtu je prvo objavljena informacija o njegovom transferu.[66] Vest o njegovom transferu je postala hit na internetu sa preko 250.000 pretraga.[67] Overmars je izjavio da je toliko uzbuđen da jedva čeka da odigra svoju prvu utakmicu.[65]

Za Barselonu je debitovao upravo protiv bivšeg kluba, Arsenala, na Amsterdamskom turniru u avgustu 2000. godine kada je doživeo povredu članka.[68] Prvu takmičarsku utakmicu odigrao je protiv Malage 8. septembra 2000.[69] Prvi gol za katalonski klub postigao je na domaćem terenu protiv Rasing Santandera 23. septembra 2000. godine tako što je predriblao golmana.[70] Barselona je do februara 2001. godine pružala ne tako dobre partije, pa se govorilo o odlasku tadašnjeg trenera Ferera.[71] Gaspart se sastao sa Vengerom želeći da on bude novi menadžer tima.[72] Overmars je verovao da će Venger otići u Barselonu i otkrio da se Barselona raspitivala o njemu.[73] Overmars je 3. februara 2001. godine postigao poslednji od sedam golova protiv Atletik Bilbaoa, a njegov nastup je El Mundo Deportivo ocenio sa 4/5 zvezdica.[74]

Barselona je u dvomeču polufinala Kupa UEFA ispala od Liverpula u aprilu 2001.[75] Na klupi Barselone Seru Ferera je zamenio Karles Rešak.[76] Kako je vreme odmicalo Overmars je postajao sve opasniji igrač, a uprkos tome nije bio u startnoj postavi protiv Real Valjadolida, ali kada je ušao u igru postigao je gol i tako doneo bod Barseloni.[77] Barselona je sezonu završila na 4. mestu nakon tesne pobede od 3:2 protiv Valensije.[78]

Barselona je drugu sezonu zaredom završila na 4. mestu u ligi, pa je zbog toga Emanuel Peti otišao u Čelsi jer u Barseloni nije igrao dovoljno.[79] Overmars je propustio nekoliko utakmica za Barselonu zbog povrede koju je zaradio u dresu reprezentacije Holandije.[80] U novembru 2001. godine bio je strelac u Ligi šampiona protiv Liverpula, a gol je kasnije opisan kao „jedan od najlepših timskih golova ikada”.[81] Pošto je u ekipu stigao Havijer Saviola, Rešak je više kombinovao sa Overmarsom i ubacio Čavija u prvu postavu.[82] U Ligi šampiona protiv Galatasaraja je dva puta asistirao Savioli za remi od 2:2.[83] Trener Galatasaraja Mirčea Lučesku je izjavio da je Overmars izvanredan igrač i da njegov tim nije imao rešenje kako da ga zaustave.[84]

Početkom 2002. godine se dosta govorilo o odlasku Overmarsa iz Barselone zbog njegove male minutaže u timu,[85][86] ali je on kasnije izjavio da je zadovoljan u Barseloni i da „je bitno da tim pobeđuje” i „da privatni problemi nisu bitni”.[87] Bio je deo tima koji je u Ligi šampiona izgubio oba meča polufinala od Real Madrida.[88][89] Luj van Gal se u maju 2002. vraito na mesto trenera Barselone.[90] Overmars je jednom prilikom povodom toga izjavio da nije siguran da li će njegov povratak biti dobar po Barselonu.[91] Na kraju sezone bio je primoran da ide na operaciju kolena, pa je odsustvovao sa terena šest meseci.[92]

Barselona je sezonu 2002/03. počela veoma loše i kao posledica toga je bila i loša pozicija na tabeli — skoro da su se našli u zoni ispadanja nakon poraza od Sevilje u decemru 2002.[93] Van Gal, a kasnije i Gaspart su napustili klub.[94] Do kraja sezonu ekipu je vodio Radomir Antić.[95] Antić je napravio nekoliko taktičkih izmena u timu — prebacio je Overmarsa sa pozicije levog na desno krilo.[96] Overmars je tokom meča Kupa Španije protiv Terase povredio butni mišić što je prouzrokovalo njegovo odsustvo sa terena do kraja meseca.[97] Frenk Rajkard je na početku sezone 2003/04. došao u klub zajedno sa Žoanom Laportom na mestu predsednika klluba.[98] Barselona je u ligi završila druga, a u Kupu UEFA u četvrtoj rundi, gde ih je eliminisao Seltik.[99][100] Overmars je završio sezonu sa 31 nastupom i tri gola u svim takmičenjima — dva od ta tri gola je postigao u Kupu Španije. El Mundo Deportivo je pisao tome da su povrede te koje nisu dozvolile Overmarsu da učvrsti svoju poziciju u timu.[101] U julu 2004. godine Overmars je objavio da se povlači iz profesionalnog fudbala zbog povrede kolena.[102]

Go ahed igls[uredi | uredi izvor]

Jula 2008. Overmars je igrao na oproštajnom meču Japa Stama.[103] Nakon te utakmice dobio je poziv da se pridruži nekim klubovima i na taj način vrati profesionalnoj karijeri.[104] U početku je demantovao te informacije, a u avgustu 2008. godine se ipak pridružio svom starom klubu, Go ahed iglsima.[105] Odigrao je samo jednu sezonu pošto su se problemi sa povredom kolena nastavili.[106]

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

U reprezentaciju Holandije prvi put je pozvan na utakmici Kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 1994. protiv Turske. Već nakon pet minuta je postigao svoj prvi gol u dresu reprezentacije.[107] Utakmica je završena rezultatom 3:1 za Holandiju, a Overmars je izjavio da mu je postignut gol podigao samopouzdanje.[108] Dana 28. aprila 1993. godine Overmars je iznudio jedanaesterac za svoj tim na utakmici protiv Engleske, a Piter van Vosen je postigao gol koji je doneo bod Holanđanima.[109]

Holandija se kvalifikovala za Svetsko prvenstvo 1994. u novembru pobedom nad Poljskom, a glavni junak pobede je bio Denis Bergkamp sa dva postignuta gola.[110] Selektor Dik Advokat je na spisak stavio Overmarsa koji je odigrao svih pet utakmica.[111] Na meču osmine finala protiv Republike Irske je asistirao Bergkampu za vodeći gol svog tima.[112] Ipak, Holandiju je u četvrtfinalu eliminisala reprezentacija Brazila rezultatom 3:2. Nakon utakmice Advokat je pohvalio Overmarsovu partiju i angažovanje na terenu, prvenstveno zbog njegove asistencije Aronu Vinteru iz kornera za drugi pogodak Holandije.[113] Po završetku Svetskog prvenstva proglašen je najboljim mladim igračem prvenstva.[114]

Overmarsov dres reprezentacije Holandije, drugi sa leve strane

Postigao je het-trik u oktobru 1995. protiv Malte u Kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008.[115] Nakon utakmice Overmars je izjavio da je zadovoljan svojim učinkom ali da mora da nastavi da radi na tehnici.[116] Nije učestvovao na samom prvenstvu jer se oporavljao od povrede ligamenata kolena.[117] Mediji su pisali da je Overmars nedostajao Holandiji na tom prvenstvu, konkretno na utakmici protiv Škotske.[118] Ponovo je za reprezentaciju zaigrao na Svetskom prvenstvu 1998. protiv Velsa. Iako je Overmars verovao da mu najviše odgovara pozicija napadača, selektor Gus Hidink ga je postavio na mesto krila.[119][120]

Overmars je 1998. godine otputovao sa Holandijom na Svetsko prvenstvo 1998. u Francusku.[121] Pred početak prvenstva na prijateljskoj utakmici protiv Paragvaja postigao je dva pogotka.[122] Postigao je gol protiv Južne Koreje u grupnoj fazi prvenstva. Taj meč Holandija je dobila sa 5 : 0.[123] Kako je turnir odmicao, Overmars je imao utisak da njegova reprezentacija igra sve bolje i da može da osvoji Svetsko prvenstvo.[124] Na treningu pre meča protiv Argentine doživeo je povredu zbog koje je morao da završi prvenstvo.[125][126] Ipak je proveo kratko vreme na terenu, ali zbog povrede nije mogao da nastavi turnir i igra u polufinalu koje je Holandija izgubila od Brazila nakon jedanaesteraca.[127][128]

Na Evropskom prvenstvu 2000. doživeo je blagu upalu mišića butine,[129] ali je ipak ušao sa klupe na utakmici protiv Češke Republike i postigao gol iz penala u 89. minutu — jedini na utakmici.[130] U četvrtfinalu Holandija je ubedljivim rezultatom 6 : 1 pobedila Jugoslaviju, a Overmars je dva puta bio strelac.[131] Ipak, Holandiju je u polufinalu u pohodu na evropsku titulu zaustavila Italija nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca.[132] Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2002. su prošle loše po Holandiju pošto reprezentacija nije uspela da se kvalifikuje za finalni turnir, a na njima je Overmars zabeležio osam nastupa.[133]

Nakon godinu dana pauze zbog povrede, vratio se u sastav reprezentacije na utakmici protiv Portugalije.[134] Dva meseca kasnije ušao je u igru sa klupe protiv Belorusije u Kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2004. i na tom meču je postigao prvi gol.[135] Igrao je i na završnici turnira u Portugaliji. Dik Advokat ga je savetovao da ne trenira previše kako ne bi preforsirao svoje telo.[136] Bio je u startnoj postavi na tri utakmice, a poslednji meč u dresu reprezentacije je odigrao u polufinalu protiv Portugalije kada je Holandija izgubila sa 2 : 1.[111] Overmars je ukupno odigrao 86 utakmica za reprezentaciju Holandije i postigao 17 golova.

Stil igre[uredi | uredi izvor]

Overmars je su opisivali kao „arhetipskog krila” kome su pregled igre, dribling i brzina omogućavali da često postiže ali i asistira za gol.[62][137][138] Zbog svoje brzine dobio je nadimke „TŽV” i „Ptica trkačica”.[139][140] Peti je kao njegove adute istakao obilaženje odbrambenog igrača koji ga čuva i mogućnost da iz praznog prostora uputi centaršut.[141] Bivši fudbaler Gari Nevil je izjavio da je Overmars bio najbolji krilni igrač protiv koga je igrao dok je nastupao za Mančester junajted[142] Jedan od razloga za to je što je Overmars mogao da igra i kao levo i kao desno krilo.[62][96]

Uz talenat i kvalitetnu igru, Overmarsovu karijeru su pratile i mnogobrojne povrede.[138]

Nakon fudbala[uredi | uredi izvor]

U februaru 2005. godine Overmars je postao suvlasnik Go ahed iglsa, a dva meseca kasnije se pridružio nadzornom odboru kluba. Vlasnik Hans de Vrum izrazio je zadovoljstvo izjavivši da je više nego zadovoljan Overmarsovim dolaskom.[143]

Postao je trener omladinske škole Ajaksa 2011. godine.[144] Na kraju sezone 2011/12. napustio je Go ahed iglse.[145]

U julu 2012. godine Overmars je postao sportski direktor Ajaksa.[146][147]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Overmars se u maju 2013. godine oženio sa dugogodišnjom partnerkom Hantal van Vunsel[148] sa kojom ima dva sina Frenkija i Nika koji se takođe bave fudbalom.[149] Suvlasnik je jednog restorana u prebivalištu Epeu.[150] Takođe je vlasnik porodične kompanije Overmars Vastgoed bv.[151] Takođe sa ocem i bratom drži servis za popravku automobila koji se zove Overmars Classic Cars.[152]

Statistika karijere[uredi | uredi izvor]

Klupska[uredi | uredi izvor]

Klub Sezona Liga Kup1 Evropa Ukupno
Divizija Utakmice Golovi Utakmice Golovi Utakmice Golovi Utakmice Golovi
Go ahed igls[153] 1990/91. Erste divizija 11 1 0 0 0 0 11 1
Vilem II[153] 1991/92. Eredivizija 31 1 0 0 0 0 31 1
Ajaks[154] 1992/93. Eredivizija 34 3 5 4 8 1 47 8
1993/94. Eredivizija 34 12 4 0 5 0 43 12
1994/95. Eredivizija 28 8 3 0 11 1 42 9
1995/96. Eredivizija 15 11 0 0 6 2 21 13
1996/97. Eredivizija 25 2 1 0 10 0 36 2
Arsenal[155] 1997/98. Premijer liga 32 12 12 4 2 0 46 16
1998/99. Premijer liga 37 6 7 5 4 1 48 12
1999/00. Premijer liga 31 7 2 1 14 5 47 13
Barselona[156] 2000/01. La liga 31 8 5 0 10 0 46 8
2001/02. La liga 20 0 1 0 11 1 32 1
2002/03. La liga 26 6 0 0 6 1 32 7
2003/04. La liga 20 1 3 2 8 0 31 3
Go ahed igls[153] 2008/09. Erste divizija 24 0 0 0 0 0 24 0
Ukupno u karijeri 399 78 43 15 95 12 537 106

1Uključuje kupove: Kup Holandije, Engleski Liga kup, FA kup, Kup Kralja i Superkup Španije. Nisu uključeni podaci iz kupova Superkup Holandije, FA Komjuniti šild i Kup Katalonije.

Reprezentativna[uredi | uredi izvor]

Holandija[111]
Godina Utakmice Golovi
1993. 7 1
1994. 14 1
1995. 8 4
1996. 2 0
1997. 4 0
1998. 14 4
1999. 3 0
2000. 10 4
2001. 8 1
2002. 2 0
2003. 8 1
2004. 6 1
Ukupno 86 17

Golovi za reprezentaciju[uredi | uredi izvor]

# Datum Stadion Protivnik Rezultat Takmičenje Ref.
1. 24. februar 1993. Stadion Galdenvard, Utreht  Turska 3 : 1 Kvalifikacije za SP 1994. [157][158]
2. 12. jun 1994. Stadion Varsiti, Toronto  Kanada 3 : 0 Prijateljska utakmica [159]
3. 11. oktobar 1995. Stadion Ta’Kali, Ta’Kali  Malta 4 : 0 Kvalifikacije za EP 1996. [160]
4.
5.
6. 15. novembar 1995. De Kojp, Roterdam  Norveška 3 : 0 Kvalifikacije za EP 1996. [160]
7. 1. jun 1998. Filips stadion, Ajndhoven  Paragvaj 5 : 1 Prijateljska utakmica [161]
8.
9. 5. jun 1998. Amsterdam arena, Amsterdam  Nigerija 5 : 1 Prijateljska utakmica [161]
10. 20. jun 1998. Stadion Velodrom, Marselj  Južna Koreja 5 : 0 Svetsko prvenstvo 1998. [123]
11. 27. maj 2000. Amsterdam arena, Amsterdam  Rumunija 2 : 1 Prijateljska utakmica [162]
12. 25. jun 2000. De Kojp, Roterdam  Jugoslavija 6 : 1 Evropsko prvenstvo 2000. [131]
13.
14. 7. oktobar 2000. Stadion GSP, Nikozija  Kipar 4 : 0 Kvalifikacije za SP 2002. [163]
15. 25. april 2001. Filips stadion, Ajndhoven  Kipar 4 : 0 Kvalifikacije za SP 2002. [164]
16. 7. jun 2003. Stadion Dinamo, Minsk  Belorusija 2 : 0 Kvalifikacije za EP 2004. [165]
17. 1. jun 2004. Olimpijski stadion Pontez, Lozana  Farska Ostrva 3 : 0 Prijateljska utakmica [166]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Ajaks

Arsenal

Individualni

  • Holandski fudbalski talenat godine: 1992.[169]
  • Holandski igrač godine: 1993.[14]
  • FIFA najbolji mladi igrač godine: 1994.[114]
  • Igrač godine Ajaksa: 1996.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Venger je želeo da cena Overmarsa bude 5 miliona funti,[31] a Tajmsovi izvori navode cenu od 7 miliona funti.[30]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Mark Overmars”. Barry Hugman's Footballers. Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  2. ^ „Mark Overmars”. National Football Teams. Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  3. ^ a b v Moore, Glenn (9. 8. 1997). „Overmars to provide cutting edge”. The Independent. London. 
  4. ^ a b Burcombe, Fred (24. 1. 1999). „I'm Marc overdrive”. News of the World. London. str. 56. 
  5. ^ „Marc Overmars naar Ajax” [Marc Overmars to Ajax]. Leeuwarder Courant (na jeziku: holandski). Leeuwarden. 9. 7. 1992. str. 15. 
  6. ^ a b „Ajax versterkt zich met Marc Overmars”. De Telegraaf (na jeziku: holandski). Amsterdam. 9. 7. 1992. str. 19. [mrtva veza]
  7. ^ „Marc Overmars naar Ajax”. Leeuwarder Courant (na jeziku: holandski). Leeuwarden. 9. 7. 1992. str. 15. [mrtva veza]
  8. ^ van Ede, Tonny (17. 8. 1992). „Schoppen troef aan Krommedijk”. De Telegraaf (na jeziku: holandski). Amsterdam. str. 17. 
  9. ^ „Voetballende kunstenaar”. De Telegraaf (na jeziku: holandski). Amsterdam. 21. 5. 1993. str. 19. [mrtva veza]
  10. ^ „Marc Overmars krachtpatser”. De Telegraaf (na jeziku: holandski). Amsterdam. 17. 2. 1993. str. 17. 
  11. ^ Bergkamp, Dennis; Winner, David (2013). Stillness and Speed: My Story. Simon and Schuster. str. 37. ISBN 978-1-4711-2954-4. 
  12. ^ a b v „Ondanks wrede uitslag respect voor Heerenveen”. Leeuwarder Courant (na jeziku: holandski). Leeuwarden. 21. 5. 1993. str. 25. Arhivirano iz originala 26. 01. 2014. g. Pristupljeno 11. 09. 2019. 
  13. ^ a b „Feyenoord beneden Amsterdams peil”. Limburgsch dagblad (na jeziku: holandski). Sittard. 9. 8. 1993. str. 9. Arhivirano iz originala 31. 03. 2014. g. Pristupljeno 11. 09. 2019. 
  14. ^ a b v „Gouden start voetbalseizoen”. De Telegraaf (na jeziku: holandski). Amsterdam. 14. 8. 1993. str. 27. Arhivirano iz originala 26. 01. 2014. g. Pristupljeno 11. 09. 2019. 
  15. ^ a b „Topscorers”. Dagblad van het Noorden (na jeziku: holandski). Groningen. 9. 5. 1994. str. 14. 
  16. ^ „Willem II verrast met zege op Ajax”. Amigoe (na jeziku: holandski). Curacao. 9. 5. 1994. str. 7. 
  17. ^ Steinberg, Jacob; Turner, Georgina; Bagchi, Rob (3. 5. 2013). „The Joy of Six: football teams that broke up too soon”. theguardian.com. Guardian Media Group. 
  18. ^ „Exhilarating Ajax rout Germans”. The Guardian. London. 20. 3. 1995. str. 18. 
  19. ^ Wiechula, Frank (22. 8. 1999). „United are Over-rated”. The People. London. 
  20. ^ a b Harris, Harry (6. 9. 1994). „Buy, George: Marc over the moon”. The Mirror. London. str. 32. 
  21. ^ Nixon, Alan (29. 7. 1995). „Marc snubs United”. The Mirror. London. str. 35. 
  22. ^ „Blessure Overmars zeer ernstig”. Amigoe (na jeziku: holandski). Curacao. 22. 12. 1995. str. 11. 
  23. ^ Irwin, Mark (23. 12. 1995). „Double Dutch Euro shock”. The Mirror. London. str. 29. 
  24. ^ „Marc Overmars: "Ajax moet maar nieuwe spits kopen"”. Amigoe (na jeziku: holandski). Curacao. 27. 12. 1995. str. 13. 
  25. ^ „Robson and Wright abandon fate to FA”. The Independent. London. 6. 1. 1996. Arhivirano iz originala 30. 3. 2014. g.  (potrebna pretplata)
  26. ^ Hughes, Rob (23. 5. 1996). „Juventus spot on in shoot-out lottery”. The Times. London. str. 44. 
  27. ^ a b v Winner, David (19. 3. 1997). „Ajax coming to terms with end of an era”. The Independent. London. 
  28. ^ „Marc Overmars” (na jeziku: nemački). weltfussball.de. 
  29. ^ Schoenmakers, Jan (20. 2. 2005). „Netherlands 1996/97”. Rec. Sport. Soccer Statistics Foundation (RSSSF). 
  30. ^ a b v Maddock, David (18. 6. 1997). „Overmars rewards Arsenal's patience”. The Times. London. str. 48. 
  31. ^ a b v g Dickinson, Matt (28. 1. 1998). „Overmars holds key for Arsenal”. The Times. London. str. 41. 
  32. ^ Nelson, Fraser (7. 8. 1997). „Football's multimillion own goal”. The Times. London. str. 5. 
  33. ^ Thorpe, Martin (18. 6. 1997). „Overmars joins the Arsenal Eurocrats”. The Guardian. London. str. 26. 
  34. ^ a b Palmer, Myles (2011). The Professor: Arsène Wenger. Random House. str. 67. ISBN 978-0-7535-4661-1. 
  35. ^ Wilson, Paul (10. 8. 1997). „Jimmy puts spring into Leeds' step”. The Observer. London. str. 43. 
  36. ^ Watt, Tom (24. 8. 1997). „Dutch masters fill the canvas”. The Observer. London. str. C4. 
  37. ^ a b Glanville, Brian (25. 9. 1997). „Arsenal fly high with Bergkamp”. The Times. London. str. 48. 
  38. ^ Thorpe, Martin (15. 12. 1997). „Arsenal fade into a Wright red mist”. The Guardian. London. str. S3. 
  39. ^ Lawrence, Amy (11. 1. 1998). „George's script is rewritten”. The Observer. London. str. B2. 
  40. ^ Lacey, David (14. 3. 1998). „Arsenal whet the appetite before lunch”. The Guardian. London. str. A12. 
  41. ^ Wilson, Paul (15. 3. 1998). „Overmars, overjoyed and not over yet”. The Observer. London.  Napomena: članak ponovo objavljen 16. februara 1999.
  42. ^ a b „Overmars keeps title race alive”. BBC News. BBC. 14. 3. 1998. 
  43. ^ Lacey, David (4. 5. 1998). „Arsenal crowned champions”. The Guardian. London. str. A1. 
  44. ^ a b v Holt, Oliver (18. 5. 1998). „Overmars provides the driving force”. The Times. London. str. 31. 
  45. ^ Moore, Glenn (10. 8. 1998). „Arsenal show United little charity”. The Independent. London. Arhivirano iz originala 03. 07. 2019. g. Pristupljeno 12. 09. 2019. 
  46. ^ „Overmars chops down Forest”. BBC News. BBC. 17. 8. 1998. 
  47. ^ Thorpe, Martin (3. 11. 1998). „Overmars is latest Arsenal striking loss”. The Guardian. London. 
  48. ^ Thorpe, Martin (5. 11. 1998). „Dynamo's surge blacks out Arsenal”. The Guardian. London. 
  49. ^ a b v Staniforth, Tommy (16. 2. 1999). „Arsenal cut prices for Cup rematch”. The Independent. London. 
  50. ^ Thorpe, Martin (24. 2. 1999). „Overmars has gift of second sight”. The Guardian. London. 
  51. ^ „Giggs magic sinks Gunners”. BBC News. BBC. 14. 4. 1999. 
  52. ^ „Glorious United crowned champions”. BBC News. BBC. 27. 5. 1999. 
  53. ^ Brodkin, Jon (22. 11. 1999). „Fear of failure drives Overmars”. The Guardian. London. 
  54. ^ „Lynne Truss”. The Times. London. 22. 11. 1999. str. 56. 
  55. ^ Wood, Stephen (4. 1. 2000). „Arsenal fail to take advantage”. The Times. London. str. 24. 
  56. ^ Caulkin, George; Edgar, Bill; Kempson, Russell; McVay, David; Szczepanik, Nick; McCormack, Steve (9. 2. 2000). „The Premiership Today”. The Times. London. str. 55. 
  57. ^ Welbourn, Peter (30. 4. 2000). „You premier plonkers”. News of the World. London. str. 86. 
  58. ^ „Overmars: We're as good as United”. News of the World. London. 22. 8. 1999. str. 85. 
  59. ^ „Arsenal – 1999–2000”. Statto Organisation. Arhivirano iz originala 19. 10. 2013. g. 
  60. ^ Bates, Steve (30. 4. 2000). „Marc is all over them”. The People. London. 
  61. ^ „Marc of fury”. News of the World. London. 31. 12. 2000. str. 71. 
  62. ^ a b v g „Greatest 50 Players - 12. Marc Overmars”. Arsenal F.C. 10. 7. 2008. Arhivirano iz originala 22. 1. 2014. g. 
  63. ^ Daley, Kieran (26. 7. 2000). „Barcelona president sets sights on pair of Gunners”. The Independent. London. Arhivirano iz originala 10. 04. 2019. g. Pristupljeno 14. 09. 2019. 
  64. ^ Nixon, Alan (27. 7. 2000). „Overmars warms to Barcelona overtures”. The Independent. London. Arhivirano iz originala 11. 04. 2019. g. Pristupljeno 14. 09. 2019. 
  65. ^ a b v „Overmars and Petit join Barcelona”. BBC Sport. 28. 7. 2000. 
  66. ^ Collins, Barry (20. 8. 2000). „The new season clicks off”. The Sunday Times. London. str. 47. 
  67. ^ Harris, Nick (5. 8. 2000). „Icons make most of dot.com potential”. The Independent. London. 
  68. ^ „Overmars injured on debut”. BBC Sport. 4. 8. 2000. 
  69. ^ Astruells, Andrés (10. 9. 2000). „Buenas vibraciones”. El Mundo Deportivo (na jeziku: španski). Barcelona. str. 14. 
  70. ^ „Nou Camp going wild Overmars”. The Mirror. London. 25. 9. 2000. 
  71. ^ Lowe, Sid (19. 2. 2001). „Stan too much of a man”. theguardian.com. Guardian Media Group. 
  72. ^ Salsas, Júlia (28. 2. 2001). „Arsène Wenger, un acierto”. El Mundo Deportivo (na jeziku: španski). Barcelona. str. 51. 
  73. ^ „Overmars: Wenger will leave Arsenal”. BBC Sport. 25. 3. 2001. 
  74. ^ „Tercer 'hat-trick' de Luis Enrique”. El Mundo Deportivo (na jeziku: španski). Barcelona. 4. 2. 2001. str. 4. 
  75. ^ Fifield, Dominic (20. 4. 2001). „Kluivert hands it to the Reds”. The Guardian. London. 
  76. ^ Thorpe, Martin (24. 4. 2001). „Barcelona sack coach Ferrer”. The Guardian. London. 
  77. ^ Lowe, Sid (11. 6. 2001). „Racing threaten to leave Liga after passport scandal erupts”. theguardian.com. Guardian Media Group. 
  78. ^ Molla, Santi (18. 6. 2001). „¡Champions, sí!”. El Mundo Deportivo (na jeziku: španski). Barcelona. str. 2—3. 
  79. ^ Doogan, Brian (16. 8. 2001). „Henry upset by Petit's Chelsea move”. Daily Express. London. str. 47. 
  80. ^ Domènech, Oriol (18. 6. 2001). „Llega la hora del 'Pibito' Saviola”. El Mundo Deportivo (na jeziku: španski). Barcelona. str. 2—3. 
  81. ^ Allen, Mike (22. 11. 2001). „Masterpass; Barca's 29 passes end in an Overmars winner 2 mins 49 secs of possession with 60 touches”. The Mirror. London. 
  82. ^ Josep Pallàs, joan (1. 12. 2001). „Llegada con frío al fortín de Vitoria”. El Mundo Deportivo (na jeziku: španski). Barcelona. str. 13. 
  83. ^ „Saviola rescues Barcelona”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 5. 12. 2001. 
  84. ^ „Coaches united in Overmars praise”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 5. 12. 2001. 
  85. ^ „Mars on way out of Barca”. The Mirror. London. 10. 2. 2002. str. 87. 
  86. ^ „All Over for Marc?”. The Mirror. London. 13. 2. 2002. str. 47. 
  87. ^ „Overmars: "Mi prioridad es que gane el equipo"”. El Mundo Deportivo (na jeziku: španski). Barcelona. 19. 2. 2002. str. 14. 
  88. ^ McCarra, Kevin (24. 4. 2002). „Real lifted by touch of English expertise”. The Times. London. str. 42. 
  89. ^ Dickinson, Matt (2. 5. 2002). „Real have the final word over arch-rivals”. The Times. London. str. 46. 
  90. ^ Silva, Jorge (14. 5. 2002). „Van Gaal back at Barca”. The Independent. London. str. 28. 
  91. ^ Hunter, Graham (9. 5. 2002). „Van Gaal lined up for return to Barcelona”. The Guardian. London. 
  92. ^ „Operation for Barcelona midfielder Overmars”. Associated Press. 17. 5. 2002. Arhivirano iz originala 11. 6. 2014. g.  (potrebna pretplata)
  93. ^ Lowe, Sid (2013). Fear and Loathing in La Liga: Barcelona vs Real Madrid. Random House. str. 347. ISBN 978-1-4464-9663-3. 
  94. ^ „Gaspart leaves Barca”. BBC Sport. 12. 2. 2003. 
  95. ^ Cubero, Cristina (1. 2. 2003). „Antic, nuevo técnico del Barça hasta el 30 de junio”. El Mundo Deportivo (na jeziku: španski). Barcelona. str. 6. 
  96. ^ a b Jefferies, Tony (3. 4. 2003). „Antic's arrival instils fresh life into Barcelona”. The Daily Telegraph. London. 
  97. ^ Domènech, Oriol (1. 6. 2003). „Overmars, a punto para reaparecer”. El Mundo Deportivo (na jeziku: španski). Barcelona. str. 12. 
  98. ^ „2003. New look under president Joan Laporta”. FC Barcelona. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 14. 09. 2019. 
  99. ^ „Spain: Final Positions”. The Times. London. 24. 5. 2004. str. S19. 
  100. ^ „Celtic stun Barcelona”. BBC Sport. 25. 3. 2004. 
  101. ^ Martínez, Roberto (18. 12. 2003). „Antic, nuevo técnico del Barça hasta el 30 de junio”. El Mundo Deportivo (na jeziku: španski). Barcelona. str. 5. 
  102. ^ „Overmars ends career”. BBC Sport. 26. 7. 2004. 
  103. ^ „Wonderful tribute to Jaap Stam”. World Cup Blog. 28. 7. 2008. Arhivirano iz originala 14. 8. 2008. g. 
  104. ^ „Marc Overmars: "Ogăraru m-a făcut să revin pe gazon!"”. Gazeta Sporturilor (na jeziku: rumunski). Bucharest. 26. 12. 2008. 
  105. ^ „Marc Overmars maakt rentree bij Go Ahead Eagles”. De Stentor (na jeziku: holandski). Apeldoorn. 10. 8. 2008. 
  106. ^ „Marc Overmars retirera ses crampons en fin de saison”. 7sur7 (na jeziku: francuski). 10. 8. 2008. 
  107. ^ Geesing, Albert (25. 2. 1993). „Moeizaam herstel Oranje”. Leeuwarder Courant (na jeziku: holandski). Leeuwarden. str. 15. [mrtva veza]
  108. ^ Mennega, Jan (25. 2. 1993). „Droomdebuut Overmars”. Leeuwarder Courant (na jeziku: holandski). Leeuwarden. str. 15. [mrtva veza]
  109. ^ Hughes, Rob (29. 4. 1993). „England made to pay heavy penalty”. The Times. London. str. 48. 
  110. ^ „Bergkamp double for the Dutch”. The Independent. London. 18. 11. 1993. str. 44. 
  111. ^ a b v Stokkermans, Karel (7. 1. 2009). „Marc Overmars – International Appearances”. Rec. Sport. Soccer Statistics Foundation (RSSSF). 
  112. ^ Ball, Peter (5. 7. 1994). „Dutch destroy Irish dreams”. The Times. London. str. 48. 
  113. ^ McIlvanney, Hugh (10. 7. 1994). „Branco brings joy to Brazil”. The Sunday Times. London. str. 74. 
  114. ^ a b „Previous FIFA World Cups™”. Fédération Internationale de Football Association (FIFA). Arhivirano iz originala 31. 12. 2014. g. Pristupljeno 16. 09. 2019. 
  115. ^ Powell, David (12. 10. 1995). „France thrive in Cantona's absence”. The Times. London. str. 48. 
  116. ^ „Marc Overmars nu compleet”. Amigoe (na jeziku: holandski). Curacao. 12. 10. 1995. str. 11. 
  117. ^ Wilkins, Ray (3. 6. 1996). „Ajax bias may backfire for Dutch”. The Independent. London. str. 45. 
  118. ^ Hughes, Rob (11. 6. 1996). „Dutch fail to match famous forebears”. The Times. London. str. 52. 
  119. ^ Haylett, Trevor (9. 11. 1996). „Jones made Wales captain by popular demand”. The Independent. London. 
  120. ^ Kempson, Russell (9. 11. 1996). „Wales still wary of Dutch disunity”. The Times. London. str. 50. 
  121. ^ „Holland – Group E”. The Sunday Times. London. 31. 5. 1998. str. 52. 
  122. ^ „Dublin shrugs off decision”. The Times. London. 2. 6. 1998. str. 48. 
  123. ^ a b „Stylish Dutch turn on goal power”. BBC News. BBC. Arhivirano iz originala 11. 7. 1998. g. Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  124. ^ Custis, Neil (1. 7. 1998). „I'm Overmars and soon I'll be over the moon”. The Sun. London. str. 47. 
  125. ^ Davies, Steve (4. 7. 1998). „United are Over-rated”. The Racing Post. London. 
  126. ^ Holt, Oliver (6. 7. 1998). „Calm replaces conflict as Dutch decide to have the last laugh”. The Times. London. str. 31. „Nor did the projected absence of Marc Overmars affect their optimism.” 
  127. ^ „Big guns fired up and ready for battle”. Birmingham Mail. 7. 7. 1998. str. 44. 
  128. ^ Wilkins, Ray (9. 7. 1998). „Football is the loser as stylish Dutch bow out”. The Independent. London. str. 31. 
  129. ^ „Marc Over the worst”. The Sun. London. 9. 6. 2000. str. 53. 
  130. ^ „Holland escape with lucky win”. BBC Sport. 11. 6. 2000. 
  131. ^ a b „Holland v Yugoslavia clockwatch”. BBC Sport. 26. 6. 2000. 
  132. ^ „Italy through on penalties”. BBC Sport. 29. 6. 2000. 
  133. ^ Born, Elko (22. 1. 2004). „World Cup 2014: Louis van Gaal relishing second chance to exorcise the ghost of Holland's 2002 nightmare”. The Daily Telegraph. London. 
  134. ^ „Overmars back in Dutch squad for Portugal game”. ABC News. 26. 4. 2003. 
  135. ^ „Yesterday's highlights”. The Observer. London. 8. 6. 2003. str. S5. 
  136. ^ „Overmars orders”. Liverpool Daily Post. 5. 6. 2004. str. 35. 
  137. ^ Daniel, Jacob (2011). The Complete Guide to Coaching Soccer Systems and Tactics. Reedswain Inc. str. 235. ISBN 978-1-59164-136-0. 
  138. ^ a b „Marc Overmars”. BBC. 
  139. ^ Ursem, Jonathan (11. 8. 2008). „Marc Overmars terug op de velden”. Quote (na jeziku: holandski). Arhivirano iz originala 10. 06. 2016. g. Pristupljeno 17. 09. 2019. 
  140. ^ „Happy birthday Marc Overmars”. ITV Sport. ITV. 29. 3. 2013. Arhivirano iz originala 5. 3. 2014. g. 
  141. ^ Garside, Kevin (22. 8. 1998). „The fastest men on turf”. The Mirror. London. 
  142. ^ Chamberlain, Ed (presenter); Neville, Gary (2. 4. 2012). Ford Monday Night Football: Blackburn Rovers vs. Manchester United [Post match analysis] (Television production). BSkyB. 
  143. ^ „Overmars commissaris bij Go Ahead Eagles”. Voetbal International (na jeziku: holandski). Amsterdam. 11. 4. 2005. 
  144. ^ Van Remmen, Peter (15. 8. 2011). „Na Stam ook Overmars terug bij Ajax”. Algemeen Dagblad (na jeziku: holandski). Rotterdam. 
  145. ^ „Overmars gaat weg bij Go Ahead Eagles”. NU.nl (na jeziku: holandski). 19. 3. 2012. 
  146. ^ „Overmars named Ajax technical director”. Fédération Internationale de Football Association (FIFA). 6. 7. 2012. Arhivirano iz originala 09. 03. 2014. g. Pristupljeno 17. 09. 2019. 
  147. ^ „Overmars novi tehnički direktor Ajaksa, zadužen za transfere i omladinsku školu”. Blic Sport. 6. 7. 2012. Pristupljeno 18. 9. 2019. 
  148. ^ „Marc Overmars getrouwd” (na jeziku: holandski). Amsterdam. 17. 5. 2013. 
  149. ^ Domènech, Oriol; Gascón, Javier (18. 5. 2013). „El Ajax, fiel a la fiesta de Barcelona”. El Mundo Deportivo (na jeziku: španski). Barcelona. 
  150. ^ „Marc Overmars: "We don't need to fear Brazil!"”. World Cup Blog. 1. 7. 2010. Arhivirano iz originala 12. 8. 2011. g. 
  151. ^ Zwartkruis, Simon (30. 11. 2010). „Marc Overmars biedt Ajax een kans voor open doel”. Voetbal International (na jeziku: holandski). Amsterdam. 
  152. ^ Bromet, Charles; Rengers, Merijn (9. 3. 2005). „Het Overmars-imperium”. de Volkskrant (na jeziku: holandski). Amsterdam. 
  153. ^ a b v „Marc Overmars”. National Football Teams. Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  154. ^ Vermeer, Evert; van Hoof, Marcelle (2000). Ajax 100 jaar – jubileumboek 1900–2000. Luitingh-Sijthoff. str. 181. ISBN 978-90-245-3497-5. 
  155. ^ „Arsenal first team line ups”. The Arsenal History. Pristupljeno 11. 9. 2019.  Napomena: Informacije se nalaze u odeljcima 1997–98, 1998–99 i 1999–2000.
  156. ^ „Marc Overmars”. BDFutbol. Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  157. ^ Verkamman, Matty (5. 11. 1996). „Overmars keert terug in Nederlands elftal” [Overmars returns to Dutch team]. Trouw (na jeziku: holandski). Amsterdam. Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  158. ^ Zlotkowski, Andre (2. 1. 2005). „International matches 1993”. Rec. Sport. Soccer Statistics Foundation (RSSSF). Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  159. ^ Morrison, Neil (2. 2. 2005). „International matches 1994 – Intercontinental, May to August”. Rec. Sport. Soccer Statistics Foundation (RSSSF). Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  160. ^ a b Morrison, Neil (2. 2. 2005). „International matches 1995 – Europe, October to December”. Rec. Sport. Soccer Statistics Foundation (RSSSF). Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  161. ^ a b Morrison, Neil (2. 2. 2005). „International matches 1998 – Intercontinental”. Rec. Sport. Soccer Statistics Foundation (RSSSF). Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  162. ^ Kutschera, Ambrosius (2. 2. 2005). „International matches 2000 – Europe, April to June”. Rec. Sport. Soccer Statistics Foundation (RSSSF). Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  163. ^ Manaschev, Erlan (2. 2. 2005). „International matches 2000 – Europe, October to December”. Rec. Sport. Soccer Statistics Foundation (RSSSF). Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  164. ^ Kutschera, Ambrosius (2. 2. 2005). „International matches 2001 – Europe, January to June”. Rec. Sport. Soccer Statistics Foundation (RSSSF). Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  165. ^ Kutschera, Ambrosius (2. 2. 2005). „International matches 2003 – Europe, January to June”. Rec. Sport. Soccer Statistics Foundation (RSSSF). Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  166. ^ Morrison, Neil (2. 2. 2005). „International matches 2004 – Europe”. Rec. Sport. Soccer Statistics Foundation (RSSSF). Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  167. ^ a b v g d „Marc Overmars: Profile”. Eurosport.com. 
  168. ^ „Marc Overmars: Overview”. Premier League. Pristupljeno 11. 9. 2019. 
  169. ^ Doesburg, Allard (12. 12. 2013). „Netherlands – Player of the Year and Other Awards”. Rec. Sport. Soccer Statistics Foundation (RSSSF). Pristupljeno 11. 9. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mark Overmars na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марк_Овермарс&oldid=27439650”