Marselo Rebelo de Soza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marselo Rebelo de Soza
Lični podaci
Puno imeMarselo Nuno Duarte Rebelo de Soza
Datum rođenja(1948-12-12)12. decembar 1948. (75 god.)
Mesto rođenjaLisabon, Portugalija
PrebivalištePalata Belem;
DržavljanstvoPortugalska Republika
ObrazovanjeUniverzitet u Lisabonu
Porodica
SupružnikAna Kristina Mota Veiga (1972-1980) (žive odvojeno)
PartnerRita Amral Kabral (1980- )
Deca2
RoditeljiBaltazar Rebelu di Soza
Politička karijera
Politička
stranka		Socijaldemokratska partija (1975-2015); nezavisni političar (2015- )
Državni sekretar za kabinet premijera Portugalske Republike
4. septembar 1981 — 13. jun 1982.
PremijerFrancisko Pinto Balsemao
PrethodnikŽoze Luis da Kruz Vilasa
NaslednikLeonor Beleza
Ministar za parlamentarne poslove Portugalske Republike
12. jun 1982 — 9. jun 1983.
PremijerFrancisko Pinto Balsemao
PrethodnikFernando Amaral
NaslednikAntonio de Almeida Santos
Lider opozicije Portugalske Republike
29. mart 1996 — 1. maj 1999.
PremijerAntonio Guteres
PrethodnikFernando Nogeira
NaslednikŽoze Manuel Barozo
29. mart 1996 — 1. maj 1999.
PrethodnikFernando Nogeira
NaslednikŽoze Manuel Barozo
9. mart 2016 — trenutno.
PremijerAntonio Košta
PrethodnikAnibal Kavako Silva

Marselo Nuno Duarte Rebelo de Soza (rođen 12. decembra 1948) je portugalski političar, akademik i novinar koji je od 20. marta 2016. 20. i aktuelni predsednik Portugalije.[1] Bivši član Socijaldemokratske partije, Rebelu di Soza, obavljao je dužnosti ministra u vladi, parlamentarca u Skupštini Portugalske Republike, pravnog naučnika, novinara, političkog analitičara, profesora prava i stručnjaka za radno pravo, čime je stekao priznanje širom zemlje pre svog izbora za predsednika.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Lisabonu kao najstariji je sin Baltazara Rebelu de Soze (1921–2001) i njegove supruge Marije das Neves Fernandes Duarte (1921–2003). On je izjavio da je njegova majka imala jevrejsko poreklo.[2] Ime je dobio po svom kumu Marselu Kaitanou, poslednjem premijeru režima Estado Novo .

Rebelu di Soza je profesor i publicista specijalizovan za ustavno pravo i upravno pravo, doktorirao je na Lisabonskom univerzitetu, gde je i predavao pravo .[3]

Partijska politika i medijska karijera[uredi | uredi izvor]

Rebelu di Soza je karijeru započeo tokom Estado Novo-a kao advokat, a kasnije i kao novinar . Pridružio se Narodnoj demokratskoj stranci i postao poslanik u Skupštini Republike . Za to vreme pomagao je u izradi ustava Portugala 1976.[4] Kasnije se pridružio bivšem ministru i premijeru Francisku Pintu Balsemaou . Zajedno sa njim bio je suosnivač, direktor i administrator lista Ekspreso, čiji je vlasnik Pinto Balsemao. On je takođe bio osnivač o SEDES-a i osnivač i predsednik uprave Saveta dnevnih novina, Semanario. Započeo je karijeru kao politički analitičar i komentator na TSF radiju sa svojom emesijom, Ispiti, u kojoj je glavnim političkim igračima davao ocene (od 0 do 20).

Godine 1989. kandidovao se za načelnika opštinske Komore Lisabona (gradonačelnik Lisabona), ali je izgubio od Žoržea Sampaja, iako je osvojio mesto gradskog odbornika. U toj kampanji uronio je u vode reke Taho da bi dokazao da nije zagađena uprkos tvrdnjama o suprotnom.

Predsednik SDP-a, 1996–1999[uredi | uredi izvor]

Rebelu di Soza je bio lider Socijaldemokratske partije od 31. marta 1996. do 27. maja 1999. (nekoliko nedelja pre svog izbora za lidera stranke, izjavio je da neće biti kandidat za liderstvo, „čak ni ako bi Hrist sišao na Zemlju “). S Narodnom strankom je 1998. stvorio koaliciju desnog centra, Demokratski savez . Postao je potpredsednik Evropske narodne partije – evropskih demokrata. Koalicija nije prijala velikom broju članova njegove sopstvene stranke, zbog uloge koju je lider Narodne stranke Paulo Portas imao u rušenju vlade Kavaka Silve, dok je bio direktor nedeljnika O Independente.

Rebelu di Soza je podneo ostavku nakon što je Portas u TV intervjuu opisao privatni razgovor koji je imao u vezi s tim pitanjem. Portas je tvrdio da je Marselu, kao anonimni izvor O Independente-a, detaljno opisao večeru na kojoj nije bio prisutan, sve do menija (koji je uključivao vičisoase, hladnu supu); kada je Paulo Portas kasnije odustao od odluke koalicije uspostavljene između njihovih stranaka - koja je doneta pre te večere - izraz "vičisoase" postao je referenca na tu "osvetu koja servirana hladna". Zbog ovih i drugih nedoslednosti, Manuel Marija Kariljo ga je nazvao političkim želatinom. Govor, u kojem je osudio portugalsku naviku da očekuje Mesiju i Dom Sebastijana, nije bio dobro prihvaćen. Neuspeh koalicije doveo je do njegove javne i televizijske propasti.

Nova vođstva[uredi | uredi izvor]

Na sledećim lokalnim izborima postao je i predsednik Skupštine opštine Kaskais i predsednik Skupštine opštine Seloriko de Basto .

Imao je nedeljni program političke analize svake nedelje na javnoj TV stanici RTP, nakon što je prethodno imao sličan program na privatnoj TV stanici TVI, gde je predstavljen kao "najpametniji i najuverljiviji politički analitičar trenutnog vremena". Njegovi komentari pokrivali su sve, od politike do sporta, uključujući i njegove poznate prezentacije i komentare na najnovije objavljene knjige, a ponekad su i bili kontroverzni, a neki od njih su se smatrali ličnim i političkim napadima.

U svojoj analizi, još uvek na TVI-ju, često je napadao Pedra Santana Lopeza, optužujući ga da je "trubadur, ćudljiv i uljudan" i da "nema profil da bude predsednik republike. Taj animozitet ostao je sve dok Santana Lopez nije postao premijer, a poseban komentar njegovog učinka završio je izjavom da je "gori od najgoreg Guteresa " i da "čini da Guteres izgleda bolje i gura ga u Belem", što dovodi do odgovor portparolke vlade Santana Lopeza, Rui Gomez da Silve, koja ga je optužila za "nenamernu krizu". Predsednik mreže Miguel Pais do Amaral tražio je na privatnoj večeri da Marselu bude umereniji u svojim napadima, što je Marselu shvatio kao oblik cenzure, što je dovelo do njegovog izlaska iz programa i odlaska sa ovog kanala. Nakon te epizode njega je angažovao RTP.

Delimično usled ovih događaja predsednik Žorže Sampajo raspustio je Skupštinu Republike, potez koji je takođe značio razrešenje Vlade u vreme kada je imala stabilnu koalicionu većinu i raspisivanje očekivanih izbora, koji su doveli do poraza Santane Lopeza i izbor socijalističke vlade pod Žozeom Sokratesom.

Izabrani predsednik Marselu di Soza održao je pobednički govor u izbornoj noći, 24. januara 2016. godine

Godine 2010. napustio je RTP i vratio se na TVI da radi isti program kao i ranije.

On je postao član Saveta države. Zakletvu je položio pred predsednikom Kavakom Silvom 6. aprila 2006.[5]

Bio je vodeća ličnost na strani rađanja na referendumu o abortusu 2007. godine. Čak je osnovao i veb stranicu pod nazivom „Assim Não“ ("Nije tako"), koja je objavljena uz poznati uvodni video.[6] Postao je toliko poznat da ga je u Saturday Night Live-fashion-u parodirala poznata humoristička grupa Gato Fedorento.[7]

Predsednik Portugalije, 2016 - danas[uredi | uredi izvor]

Dana 24. januara 2016. Rebelu di Soza izabran je za predsednika Portugalije u prvom krugu glasanja. Bio je nezavisan kandidat fokusiran na umerenost i međustranački konsenzus.[8] Tokom svoje predizborne kampanje obećao je da će popraviti političke podele i teškoće naplate pomoći Portugalije od 2011. do 2014. godine. Za razliku od svog prethodnika Anibala Kavaka Silve, on nikada ranije nije bio na najvišem položaju u državi.[9]

Nakon istorijskog sporazuma sa Portugalskom Republikom 2015. godine, njegovo visočanstvo Aga Kan IV zvanično je 11. jula 2018. godine smešten u prostorije u Ulici Markusa de Fronteira u Lisabonu - Palata Enrike de Mendonsa - sedište ismailijskog imamata, i proglasio kabinet poznat kao "Divan ismailijskog imamata". Marselu Rebelu di Soza takođe je ponudio portugalsko državljanstvo Aga Kanu.

U martu 2020. godine, Rebelu di Soza zatražio je od parlamenta da odobri vanredno stanje kako bi se obuzdala pandemija KOVID-19; ovo je prvi put da je zemlja proglasila vanredno stanje u celoj zemlji za 46 godina svoje demokratske istorije.[10]

Državne posete[uredi | uredi izvor]

Prva državna poseta predsednika Portugalije (Vatikan, mart 2016)
Marselu Rebelu di Soza, predsednik Portugalije sa Vladimirom Putinom, predsednikom Rusije, u Kremlju u Moskvi, 20. juna 2018. godine
Marselu Rebelu di Soza sa Donaldom Trampom, predsednikom Sjedinjenih Država, u Beloj kući u Vašingtonu, 27. juna 2018. godine

Marselu Rebelu di Soza kao predsednik Portugalije je posetio Vatikan, Španiju, Mozambik, Maroko, Brazil, Švajcarsku, Kubu, Veliku Britaniju i Severnu Irsku, Grčku, Sjedinjene Američke Države i Angolu. Prva poseta je bila poseta Vatikanu i susret sa papom Franjom i državnim sekretarom kardinalom Pjetrom Parolinom .[11][12][13][14][15][16][17] 2019. godine pridružio se predsedniku Emmanuelu Makronu na tradicionalnoj vojnoj paradi povodom Dana Bastilje u Parizu, kojom je te godine odata počast evropskoj vojnoj saradnji i Evropskoj inicijativi za intervencije.[18]

Zdravlje[uredi | uredi izvor]

Dana 28. decembra 2017. Marselu Rebelu di Soza je primljen u bolnicu Kuri Kabral, u Lisabonu, gde je bio podvrgnut operaciji pupčane kile.[19] Postupak je izveo Eduardo Barozo,[20] veteran hirurg, koji je takođe stari prijatelj predsednika još od ranog detinjstva. Nakon operacije, Barozo je obavestio novinare da je sve prošlo dobro i da se za Marselovo stanje zna najmanje šest godina, takođe pomenuvši da je operacija u početku trebala da bude 4. januara 2018. godine. Međutim, ujutro 28. decembra, predsednik je osetio bolove u trbuhu, a pregled njegovog službenog lekara Danijela Matosa otkrio je da je kila zatvorena i da je potrebna hitna operacija. Dana 29. decembra na službenoj veb stranici Predsedništva objavljen je klinički izveštaj, u kome se obaveštava da je Marselu vedrog duha i da se dobro oporavlja.[21] Marselu Rebelu di Soza otpušten je iz bolnice 31. decembra u 12:45, a prostorije je napustio na sopstvenim stopalima, dok su ga pozdravili i aplaudirali mu bolničko osoblje i drugi pacijenti. Pohvalio je portugalsku Nacionalnu zdravstvenu službu smatrajući je važnim činiocem u osvajanju demokratije.[22]

Marselu Rebelu di Soza se 23. juna 2018. godine, osećao neprijatno i skrhano nakon posete svetilištu Bom Žesus do Monte u Bragi, u danu kada su temperature bile blizu 40 °C. Prevezen je u bolnicu gde je, nakon više pregleda, otkriveno da je incident uzrokovao nagli pad krvnog pritiska zajedno sa akutnim gastroenteritisom.[23] Kasnije istog dana otpušten je iz bolnice i rečeno mu je da se odmara nekoliko dana.[24]

Dana 8. marta 2020. Marselu Rebelu du Soza suspendovao je sve svoje javne dužnosti i vratio se u svoju privatnu kuću u Kaskaisu, ušavši u dobrovoljni karantinski period od 14 dana nakon što je otkriveno da je grupa studenata iz Felgueirasa, koja je posetila Palatu Belem nekoliko dana pre, takođe stavljena u karantin nakon što je u njihovoj školi otkriven pozitivan slučaj KOVID-19.[25] Sledećeg dana je Marselu testiran na virus i vratio je negativan rezultat; sam se pojavio na balkonu svog doma kako bi objavio rezultat novinarima koji su čekali ispred.[26] Uprkos karantinu on nije suspendovao svoje funkcije i nastavio je da radi od kuće. Drugi test na virus napravljen je 17. marta, takođe je bio negativan rezultat.[27] Sledećeg dana se vratio u Palatu Belem, ali održavao je društveneu praksu distanciranja, sprovodeći sastanke Saveta države putem videotelefonskog sistema.[28] Marselu je u potpunosti nastavio svoj javni dnevni red 23. marta 2020. godine, primivši ministra finansija, Marija

Sentena, na sastanak u Palati Belem.[29] Dana 7. aprila 2020. Marselu Rebelu di Soza otkrio je da je napravio serološki test, koji je vratio negativan rezultat, pa je zaključio da u prošlosti nije bio izložen virusu.[30]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Dana 27. jula 1972. godine Rebelu di Soza se oženio Anom Kristinom da Gama Kaeiro da Mota Veiga u župi Sao Bento do Mato u Evori. Nevesta, rođena 4. juna 1950. u župi Santos-o-Veljo u Lisabonu, je ćerka Antonia da Mota Veige i Marije Emilije da Gama Kaeiro i bivša udovica Žoržea Manuela Vasala Sors Lagrifa (7. maj 1948-2.februar 2005; unuk majke Manuela Antonija Vasala e Silve). U narednim godinama, Soza i Mota Veiga su dobili dvoje dece:

  • Nunjo da Mota Veiga Rebelu di Soza (rođ. Sao Sebastiao da Pedreira, Lisabon, 8. avgusta 1973) i
  • Sofija da Mota Veiga Rebelu di Soza (rođ. Sao Sebastiao da Pedreira, Lisabon, 27. septembra 1976).

Par se razdvojio 1980. godine, ali se nisu nikada razveli. Souza je kao razlog za ovo navodio svoje čvrsto opredeljenje ka rimokatoličkoj veri.[31] Počeo je da se viđa sa bivšom studentkinjo Ritom Amaral Kabral u 1980-im, koja je u to vreme bila njegov kolega predavač na Pravnom fakultetu Univerziteta u Lisabonu . Nastavljaju sa povremenim viđanjima, ali žive odvojeno.[32]

Soza tvrdi da spava samo četiri do pet sati noću i da čita dve knjige dnevno. Navijač je surfera na plaži Guinho u Kaskaisu, na portugalskoj rivijeri, i izjavio je da je ljubitelj klasične muzike, naročito Đuzepea Verdija.

Nagrade i odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Nacionalna odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Predsedničke oznake[uredi | uredi izvor]

  • veza= Veliki majstor Časnog odlikovanja Portugala (2016 - danas)

Lična odlikovanja[uredi | uredi izvor]

  • veza= Veliki krst Ordena princa Henrija (9. jun 2005) [33]
  • veza= Komandant Ordena svetog Jakova od Mača (9. jun 1994)

Strana odlikovanja[uredi | uredi izvor]

  • veza= Nosilac Ordena Agostinja Netoa (6. mart 2019) [34]
  • veza= Velika zvezda Odlikovanja časti za zasluge Austriji (18. jun 2019) [35]
  • veza= Velika ogrlica Ordena Lepolda (22. oktobar 2018) [36]
  • veza= Veliki krst Ordena Stare planine (30. januar 2019)
  • veza= 1. klasa Ordena Amilkara Kablara (10. april 2017)
  • veza=Ogrlica Ordena za zasluge (30. mart 2017)
  • veza= Velika ogrlica Ordena Bojake (13.11.2017)
  • veza= Veliki krst Velikog ordena kralja Tomislava Republike Hrvatske (4. maj 2018)
  • veza= Ogrlica Ordena Nila (21. novembar 2016)
  • veza= Ogrlica Ordena krsta Tera Mariana (10. april 2019) [37]
  • veza= Veliki krst Legije časti Francuske Republike (26. avgust 2016)
  • veza= Veliki krst Ordena Otkupitelja Grčke (21. april 2017) [38]
  • veza= Viteški veliki krst sa ogrlicom Ordena za zasluge Italijanske Republike (29. novembar 2017) [39]
  • veza= Veliki krst Nacionalnog ordena Obale Slonovače (2017)
  • veza= Vitez Ordena zlatnog lava dinastije Nasau Velikog Vojvodstva Luksemburg (23. maj 2017)
  • veza= Počasna nosilac krsta sa ogrlicom Nacionalnog ordena za zasluge Republike Malte (15. maj 2018) [40]
  • Posebna klasa članova Ordena Muhameda Kraljevina Maroko (27. jun 2016) [41]
  • veza= Ogrlica Ordena astečkog orla (17. jul 2017) [42]
  • veza= Vitez Velikog krsta Ordena Holandskog lava Kraljevine Holandije (10. oktobar 2017)
  • veza= Ogrlica Nacionalnog ordena za zasluge (Paragvaj) (11. maj 2017)
  • veza= Veliki krst sa dijamantima Ordena Sunce Perua (25. februar 2019)
  • veza= Veliki krst Ordena Republike Srbije (25. januar 2017) [43]
  • veza= Vitezogrlice Ordena Izabele Katoličke Kraljevina Španija (25. novembar 2016) [44]
  • veza= Ogrlica Ordena Karla III, Kraljevina Španija (13. april 2018) [45]
  • veza= Vitez sa ogrlicom Ordena Pija IX, Grad-država Vatikan (Vatikan, 7. jul 2016) [46]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „President says Portugal must respect EU, avoid return to crisis”. 9. 3. 2016. Pristupljeno 25. 12. 2018 — preko www.reuters.com. 
  2. ^ Devemos reconhecer e acarinhar a nossa herança judaica, Diário de Notícias Arhivirano 2020-03-07 na sajtu Wayback Machine
  3. ^ Teaching staff, Faculty of Law, University of Lisbon Arhivirano 2008-02-13 na sajtu Wayback Machine
  4. ^ Vince Chadwick (January 24, 2016), Portugal elects Rebelo de Sousa as president Politico Europe.
  5. ^ „Presidente deu posse a novos membros do Conselho de Estado”. Presidência da República Portuguesa. Pristupljeno 3. 2. 2018. 
  6. ^ Vídeos Perdidos. „As razões do Assim Não (Marcelo Rebelo de Sousa)”. Pristupljeno 25. 12. 2018 — preko YouTube. 
  7. ^ RTP. „Assim Não (Marcelo Rebelo de Sousa)”. Pristupljeno 25. 12. 2018 — preko YouTube. 
  8. ^ Paul Ames (January 24, 2016), 5 takeaways from Portugal’s presidential election Politico Europe.
  9. ^ Axel Bugge (March 9, 2016), "President says Portugal must respect EU, avoid return to crisis" Reuters.
  10. ^ Victoria Waldersee, Catarina Demony and Sergio Goncalves (March 18, 2020), Portugal's president asks parliament to authorise state of emergency due to coronavirus Reuters.
  11. ^ „Vaticano: Marcelo Rebelo de Sousa em audiência com o Papa Francisco”. Agência Ecclesia (na jeziku: portugalski). 17. 3. 2016. Arhivirano iz originala 30. 4. 2016. g. Pristupljeno 29. 6. 2016. 
  12. ^ Ribeiro, Nuno (16. 3. 2016). „Marcelo inicia hoje visita oficial ao Vaticano e Espanha”. Público (na jeziku: portugalski). Arhivirano iz originala 29. 6. 2016. g. Pristupljeno 29. 6. 2016. 
  13. ^ „Marcelo chegou a Moçambique”. TVI (na jeziku: portugalski). 3. 5. 2016. Arhivirano iz originala 6. 5. 2016. g. Pristupljeno 29. 6. 2016. 
  14. ^ „Em Marrocos, a falar de energia, 'Brexit', Espanha e sanções”. Público (na jeziku: portugalski). Lusa. 28. 6. 2016. Arhivirano iz originala 14. 10. 2016. g. Pristupljeno 29. 6. 2016. 
  15. ^ „Marcelo Rebelo de Sousa em visita oficial ao Brasil”. Rádio e Televisão de Portugal (na jeziku: portugalski). Pristupljeno 20. 11. 2018. 
  16. ^ Lusa, Agência. „Em visita oficial a Londres, Marcelo Rebelo de Sousa encontra-se com financeiros e primeira-ministra”. Observador (na jeziku: portugalski). Arhivirano iz originala 03. 04. 2019. g. Pristupljeno 20. 11. 2018. 
  17. ^ „Portugal’s President Marcelo Rebelo de Sousa visits Greece | The Greek Observer”. The Greek Observer (na jeziku: engleski). 13. 3. 2018. Arhivirano iz originala 20. 06. 2019. g. Pristupljeno 20. 11. 2018. 
  18. ^ Bate Felix and Caroline Pailliez (July 14, 2019), European leaders join Macron for Bastille Day parade Reuters.
  19. ^ „Marcelo Rebelo de Sousa internado em Lisboa para ser operado de urgência”. www.dn.pt (na jeziku: portugalski). Diário de Notícias. Pristupljeno 30. 12. 2017. 
  20. ^ „Marcelo operado por Eduardo Barroso”. www.sabado.pt (na jeziku: portugalski). SÁBADO. Pristupljeno 30. 12. 2017. 
  21. ^ „Boletim Clínico do estado de saúde do Presidente da República”. www.presidencia.pt (na jeziku: portugalski). Presidência da República. Pristupljeno 30. 12. 2017. 
  22. ^ „Marcelo Rebelo de Sousa já teve alta e foi aplaudido à saída”. www.dn.pt (na jeziku: portugalski). Diário de Notícias. Pristupljeno 1. 1. 2018. 
  23. ^ „Marcelo sofre quebra de tensão e desmaia durante visita em Braga”. www.jn.pt (na jeziku: portugalski). Jornal de Notícias. Pristupljeno 23. 6. 2018. 
  24. ^ „Nota da Presidência da República”. www.presidencia.pt (na jeziku: portugalski). Presidência da República. Pristupljeno 23. 6. 2018. 
  25. ^ „Marcelo dá o exemplo e entra em quarentena”. www.jornaldenegocios.pt (na jeziku: portugalski). Jornal de Negócios. Pristupljeno 10. 3. 2020. 
  26. ^ „Covid-19: Teste a Marcelo Rebelo de Sousa deu negativo”. www.sicnoticias.pt (na jeziku: portugalski). SIC Notícias. Arhivirano iz originala 10. 03. 2020. g. Pristupljeno 10. 3. 2020. 
  27. ^ „Covid-19: segundo teste a Marcelo deu negativo”. www.tsf.pt (na jeziku: portugalski). TSF. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  28. ^ „Marcelo regressa a Belém para assumir responsabilidades com o Governo”. www.publico.pt (na jeziku: portugalski). PÚBLICO. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  29. ^ „Reunião em Belém. Centeno avalia com Marcelo consequências da pandemia covid-19”. www.rtp.pt (na jeziku: portugalski). RTP. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  30. ^ „Covid-19: Presidente da República revela que fez teste sorológico e não está imunizado”. www.visao.pt (na jeziku: portugalski). Visão. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  31. ^ Valente, Liliana. „Marcelo. O show do comentador acaba em Belém?”. Observador (na jeziku: portugalski). Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  32. ^ „Quem é a Mulher Que não quer ser primeira-dama?”. www.sabado.pt. Revista Sábado. Arhivirano iz originala 11. 03. 2016. g. Pristupljeno 12. 3. 2016. 
  33. ^ „Cidadãos Nacionais Agraciados com Ordens Portuguesas”. Página Oficial das Ordens Honoríficas Portuguesas. Pristupljeno 13. 7. 2016. 
  34. ^ „Página Oficial da Presidência da República Portuguesa”. www.presidencia.pt. Pristupljeno 18. 4. 2019. 
  35. ^ http://www.presidencia.pt/
  36. ^ „La reina Matilde de Bélgica, una burbuja Freixenet en su cena de gala en Portugal”. El Confidencial. 23. 10. 2018. Pristupljeno 25. 12. 2018. 
  37. ^ „Vabariigi President”. president.ee. Pristupljeno 18. 4. 2019. 
  38. ^ „CIDADÃOS NACIONAIS AGRACIADOS COM ORDENS ESTRANGEIRAS – Página Oficial das Ordens Honoríficas Portuguesas”. www.ordens.presidencia.pt (na jeziku: portugalski). Pristupljeno 22. 2. 2018. 
  39. ^ „Le onorificenze della Repubblica Italiana”. www.quirinale.it. Pristupljeno 25. 12. 2018. 
  40. ^ „CIDADÃOS NACIONAIS AGRACIADOS COM ORDENS ESTRANGEIRAS – Página Oficial das Ordens Honoríficas Portuguesas”. www.ordens.presidencia.pt (na jeziku: portugalski). Pristupljeno 27. 7. 2018. 
  41. ^ HM the King, Portuguese President Hold Tête-à-Tête Talks – website of Ministry of Culture and Communication of the Kingdom of Morocco
  42. ^ „ACUERDO por el que se otorga la Condecoración de la Orden Mexicana del Águila Azteca, en grado de Collar, al Excelentísimo Señor Marcelo Nuno Duarte Rebelo de Sousa, Presidente de la República Portuguesa.”. Diario Oficial de la Federación (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 20. 11. 2018. g. Pristupljeno 20. 11. 2018. 
  43. ^ „Serbian and Portuguese presidents exchange decorations - English - on B92.net”. B92.net. Pristupljeno 25. 12. 2018. 
  44. ^ „Boletín Oficial del Estado” (PDF). Pristupljeno 18. 4. 2019. 
  45. ^ „Real Decreto 223/2018, de 13 de abril, por el que se concede el Collar de la Real y Distinguida Orden Española de Carlos III al Excelentísimo señor Marcelo Rebelo de Sousa, Presidente de la República Portuguesa”. Boletín Oficial del Estado (na jeziku: Spanish) (91): 38968. 14. 4. 2018. ISSN 0212-033X. Pristupljeno 16. 4. 2018. 
  46. ^ „CIDADÃOS NACIONAIS AGRACIADOS COM ORDENS ESTRANGEIRAS”. Página Oficial das Ordens Honoríficas Portuguesas. Pristupljeno 8. 1. 2017. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марсело_Ребело_де_Соза&oldid=25633869”