Međunarodna svemirska stanica

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Međunarodna svemirska stanica
Pogled na Međunarodnu svemirsku stanicu iz orbitera Atlantis, 23. maja 2010. godine, na kraju misije STS-132.
Statistika stanice
COSPAR ID1998-067A
Pozivni signalAlfa, Stanica
PosadaPuna posada – 6
(od 2018. biće 7)
Trenutna posada – 6
(Ekspedicija 48)
Lansiranaprvi modul 1998. godine
Lansirna rampaBajkonur 1/5 i 81/23
SC Kenedi LK-39
Masapribližno 450.000 kg
Dužina72,8 m
Širina108,5 m
Visinaoko 20 m
Preusrizovana zapremina916
Atmosferski pritisak101,3 kPa (1 atm)
Perigej409 km[1]
Apogej416 km [1]
Inklinacija51,65 stepeni[1]
Prosečna brzina7,66 km/s (27.600 km/h)[1]
Orbitalni period92,69 minuta[1]
Epoha25. januar 2015.[1]
Dana u orbiti7608
(19. septembar)
Dana sa posadom6895
(19. septembar)
Broj orbita92.579[1]
Opadanje visine2 km/mesečno
Statistika od 9. marta 2011.
(osim ako nije drugačije navedeno)
Reference: [1][2][3][4][5][6]
Konfiguracija
The components of the ISS in an exploded diagram, with modules on-orbit highlighted in orange, and those still awaiting launch in blue or pink
Moduli MSS od juna 2017. godine.

Međunarodna svemirska stanica — MSS (engl. International Space Station — ISS; rus. Междунаро́дная косми́ческая ста́нция — МКС) je zajednički projekat izgradnje orbitalne svemirske stanice šest svemirskih agencija iz SAD, Rusije, Japana, Kanade, Brazila i Evropske Unije.

Odgovorne agencije su:

Izgradnja međunarodne svemirske stanice počela je 1998. godine lansiranjem u orbitu ruskog modula Zarja. Od 2. novembra 2000. godine, na Međunarodnoj svemirskoj stanici se neprekidno nalazi posada od tri člana, a planirano je da se od 2009. godine stalna posada proširi na šest članova.

Po završetku izgradnje 2011. godine Međunarodna svemirska stanica će imati dimenzije od 110 × 90 × 30 metara, a planirano je da bude korišćena barem do 2024. godine.

Svemirska stanica se nalazi u orbiti oko Zemlje na visini od 360 km (220 milja), tip orbite koji se uobičajeno naziva niska orbita. Stvarna visina se menja po nekoliko kilometara pošto otpor atmosfere snižava orbitu a povremeno se vrši korekcija (podizanje) orbite. Stanica dnevno gubi od 65 do 100 metara u visini. Trajanje jedne orbite (orbitalni period) je oko 92 minuta. Stanica je do sada napravila preko 37500 orbita.

Pozivni radio znak[uredi]

Ruski: RS0ISS Američki: NA1SS Identifikacija paket-radio digipitera: ARISS

Zanimljivost[uredi]

NASA je na svojoj službenoj stranici objavila fotografiju Beograda iz Zemljine orbite koju je napravila 34. posada na Međunarodnoj svemirskoj stanici, 5. marta 2013. godine. Beograd je fotografisan sa digitalnom kamerom Nikon D2Xs.[7]

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Peat, Chris (25. 1. 2015). „ISS - Orbit”. Heavens-Above. Pristupljeno 25. 1. 2015. 
  2. ^ NASA (9. 3. 2011). „The ISS to Date”. NASA. Pristupljeno 21. 3. 2011. 
  3. ^ NASA (18. 2. 2010). „On-Orbit Elements” (PDF). NASA. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 29. 10. 2009. Pristupljeno 19. 6. 2010. 
  4. ^ „STS-132 Press Kit” (PDF). NASA. 7. 5. 2010. Pristupljeno 19. 6. 2010. 
  5. ^ „STS-133 FD 04 Execute Package” (PDF). NASA. 27. 2. 2011. Pristupljeno 27. 2. 2011. 
  6. ^ „NASA — Facts and Figures — International Space Station”. NASA. 3. 11. 2014. Pristupljeno 5. 12. 2014. 
  7. ^ Images Of The Day, NASA.

Spoljašnje veze[uredi]

Prezentacije Međunarodne svemirske stanice na sajtovima nacionalnih svemirskih agencija
Drugi izvori