Miroslav Nikolić
| Miroslav Nikolić | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Miroslav Nikolić | ||
| Nadimak | Muta | ||
| Datum rođenja | 8. januar 1956. | ||
| Mesto rođenja | Kragujevac, NR Srbija, FNR Jugoslavija | ||
| Državljanstvo | Srbija | ||
| Informacije o karijeri | |||
| Pozicija | trener | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | ||
|
Goša Radnički Kragujevac IMT Maribor | |||
| Trenerska karijera | |||
| 1990—1991 1991—1992 1992—1993 1993—1994 1994—1996 1996—1998 1998—2000 2001 2001—2002 2002 2002—2003 2003—2004 2004—2005 2006—2008 2008—2009 2009—2014 2016—2017 2017 2017—2018 2020—2022 |
Maribor IMT Goša Radnički Kragujevac BFC Beočin Partizan Budućnost Crvena zvezda Radnički Beograd Crvena zvezda NIS Vojvodina Apolon Patra Budućnost Hemofarm Avtodor Saratov Radnički Dinamik Partizan Dinamik Vojvodina | ||
Miroslav Nikolić (Kragujevac, 8. januar 1956) jeste srpski košarkaški trener.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Miroslav Nikolić je rođen 7. januara 1956. u Kragujevcu, ali mu u ličnoj karti piše 8. januar. Njegov otac, koji je bio vojno lice, zamolio je da se 8. januar upiše u matičnu knjigu da prilikom svakog rođendana neko ne bi pomislio da slave Božić.[1] Njegov otac Nikola je rođen u mestu Njeguši kod Cetinja a majka Stojka je sa Žabljaka.[2] Zbog očevog posla Nikolić se često selio širom SFRJ. Tako je i rođen u Kragujevcu gde je proveo samo dve godine života a potom se preselio u Smederevsku Palanku.
Košarkom je počeo da se bavi u ekipi Goše. U igračkoj karijeri je još nastupao za Radnički iz Kragujevca, beogradski IMT a karijeru je završio u ekipi Maribora.
Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]
Klubovi[uredi | uredi izvor]
Trenersku karijeru je započeo 1990. godine tamo gde je i završio igračku, u ekipi Maribora, malom klubu koji se takmičio u nekadašnjoj ligi SFRJ. Nakon raspada SFRJ Nikolić se vratio u Srbiju i trenirao IMT, Gošu iz Smederevske Palanke i Radnički Kragujevac.
Široj javnosti je postao poznat po sjajnim uspesima sa ekipom BFC iz Beočina na čijoj klupi je bio od 1994. do 1996. godine. U tom timu je sakupio nekoliko manje poznatih igrača koji su zajedno činili tada jedan od najjačih sastava u srpskoj košarci. Njegova najveća otkrovenja u timu su bili Topić, Kuzmanović, Topalović i Smiljanić. Sa BFC-om je u sezoni 1995/96. stigao do finala plej-ofa gde je njegov tim vodio sa 2:0 protiv Partizana, ali su na kraju beogradski crno-beli preokrenuli i slavili sa 3:2 u seriji.[3]
Sledeće godine (1996) Nikolić se seli baš u Partizan. Sa crno-belima je u sezoni 1996/97. osvojio prvenstvo SR Jugoslavije. U Evroligi klub je prošao u osminu finala i izgubio od kasnijeg prvaka Evrope Olimpijakosa, koji je tada vodio Dušan Ivković.[3] U narednoj 1997/98. sezoni klub je krenuo ambiciozno u sezonu ali je posle serije poraza Nikolić podneo ostavku. Njegov tim preuzeo je Milovan „Kime” Bogojević i plasirao se na fajnal for Evrolige.
Nikolić je 1998. preuzeo podgoričku Budućnost. Tu je imao jak sastav sa Šćepanovićem, Radonjićem, Bulatovićem, Topalovićem i drugim igračima. U sezoni 1998/99. osvojena je titula prvaka Jugoslavije ali je u polufinalu Kupa Saporte klub naleteo na Obradovićev Beneton i izgubio.[3] U narednoj sezoni (1999/00) Budućnost je još više pojačala sastav i iz glavnih konkurenata Partizana i Zvezde dovela Milenka Topića, Harisa Brkića, Dejana Tomaševića i Vladimira Kuzmanovića. Budućnost je u drugoj sezoni pod Nikolićem odbranila domaću titulu do koje je stigla bez poraza uz 27 pobeda, ali se u Evropi ponovila stara priča, ponovo je Željko Obradović bio nepremostiva prepreka, ovaj put sa Panatinaikosom u osmini finala Evrolige.
Kasnije je Nikolić bio trener Radničkog iz Beograda, Crvene zvezde, NIS Vojvodine, Apolona iz Grčke i ponovo Budućnosti. U maju 2006. Nikolić je preuzeo vršački Hemofarm.[4] Kao trener Hemofarma afirmisao je mlade igrače Markovića, Mačvana i Marjanovića koji su kasnije postali reprezentativci Srbije. Vodio je tim sve do marta 2008. kada je podneo ostavku nakon poraza od Zadra u Jadranskoj ligi.[5] Tokom sezone 2008/09. radio je u ruskoj ekipi Avtodor Saratov.
Nikolić je u julu 2009. preuzeo vršački Svislajon.[6] Klub je vrlo brzo nakon njegovog dolaska promenio ime u Radnički i preselio se u Kragujevac. Nikolić je vodio Radnički sve do gašenja kluba 2014. U tom periodu klub je četiri puta stizao do polufinala plejofa prvenstva Srbije a pet puta su igrali u polufinalu Kupa Radivoja Koraća. U Jadranskoj ligi najbolji rezultat je bio u sezoni 2012/13. kada je klub poražen u polufinalu od Crvene zvezde sa 79:78. Da je Radnički tada ušao u finale, obezbedio bi sebi plasman u Evroligu pošto su u toj sezoni finalisti direktno išli u najkvalitetnije klupsko evropsko takmičenje. Nikolić je i u Radničkom afirmisao nekoliko mladih igrača (Kalinić, Jović, Birčević) koji su kasnije sa seniorskom reprezentacijom Srbije osvajali medalje.
Nikolić je tokom 2015. godine osnovao košarkaški klub Dinamik.[7] Nikolić je preuzeo mesto prvog trenera Dinamika u februaru 2016.[8] i pomogao timu da ostvari plasman u Košarkašku ligu Srbije. U drugoj sezoni je ostvaren još veći uspeh, plasman u Superligu Srbije.
Nikolić se 18. jula 2017. zvanično nakon 19 godina vratio u Partizan potpisavši trogodišnji ugovor sa crno-belima.[9] Nakon serije loših rezultata Nikolić je dobio oktaz 12. decembra 2017. godine.[10] Kasnije tog meseca se vratio u Dinamik na mesto glavnog trenera.[11] U julu 2018. je napustio mesto trenera, i preuzeo funkciju sportskog menadžera svih selekcija KK Dinamik.[12]
Reprezentacija[uredi | uredi izvor]
Kao izuzetan motivator Nikolić je često bio deo stručnog štaba reprezentativnih selekcija. Sa seniorskom reprezentacijom SR Jugoslavije je uzeo srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti kao pomoćni trener Željka Obradovića. Naredne 1997. godine trenerski duo osvojio je Evropsko prvenstvo u Španiji, a 1998. je sa Obradovićem uzeo zlato na Svetskom prvenstvu u Atini.
Nikolić je bio selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore do 20 godina koja je postala prvak Evrope 2006. godine u Turskoj.[13] Naredne godine postaje selektor reprezentacije Srbije do 19 godina, sa kojom osvaja Svetsko prvenstvo u Novom Sadu.[14] Tu je afirmisao još jedan broj igrača koji će kasnije imati zapažene karijere, a u finalu je pobeđena ekipa SAD u kojoj je bilo nekoliko budućih NBA zvezda poput: Stefa Karija, Deandrea Džordana, Patrika Beverlija i drugih.
Na poziv selektora Aleksandra Đorđevića 2014. godine vratio se u stručni štab seniora.[15] Iste godine osvojili su srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u Španiji. Već narednog leta na Evrobasketu je zauzeo četvrto mesto sa nacionalnim timom. Na Olimpijskim igrama 2016. godine u Riju seniorska reprezentacija Srbije na čelu sa Đorđevićem i Nikolićem osvojila je srebrnu medalju.
Trenerski uspesi[uredi | uredi izvor]
Klupski[uredi | uredi izvor]
Reprezentativni[uredi | uredi izvor]
- Glavni trener
- Pomoćnik
- Olimpijske igre 1996:
- Evropsko prvenstvo 1997:
- Svetsko prvenstvo 1998:
- Svetsko prvenstvo 2014:
- Olimpijske igre 2016:
- Evropsko prvenstvo 2017:
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „PODSEĆANjE - Portret bez rama: Miroslav Nikolić - firmirani trener”. kkradnicki.rs. 14. 6. 2012. Pristupljeno 8. 7. 2017.
- ^ „Aca Nikolić me je učio kako se pije špricer”. Sport.blic.rs. 27. 3. 2011. Pristupljeno 8. 7. 2017.
- ^ a b v „Nikolić: Uništili me kumovi Duda i Željko”. novosti.rs. 30. 11. 2010. Pristupljeno 8. 7. 2017.
- ^ „Smena u Vršcu: Nikolić prvi trener”. b92.net. 19. 5. 2006. Pristupljeno 8. 7. 2017.
- ^ „Muta Nikolić podneo ostavku!”. mondo.rs. 15. 3. 2008. Arhivirano iz originala 21. 11. 2017. g. Pristupljeno 8. 7. 2017.
- ^ „Nikolić: Želim vrhunske rezultate sa Lajonsima”. rts.rs. 16. 7. 2009. Pristupljeno 8. 7. 2017.
- ^ „Mutina akademija u novom klubu”. b92.net. 14. 3. 2015. Pristupljeno 8. 7. 2017.
- ^ „Muta vodi u KLS”. mondo.rs. 17. 2. 2016. Arhivirano iz originala 14. 06. 2016. g. Pristupljeno 8. 7. 2017.
- ^ „Miroslav Nikolić se vratio u Partizan”. kkpartizan.rs. 18. 7. 2017. Pristupljeno 18. 7. 2017.
- ^ „Miroslav Nikolić više nije trener Partizana”. kkpartizan.rs. 12. 12. 2017. Pristupljeno 12. 12. 2017.
- ^ „ZVANIČNO: Miroslav Nikolić se vratio u Dinamik”. novosti.rs. 19. 12. 2017. Pristupljeno 22. 6. 2019.
- ^ „Muta Nikolić nije više trener Dinamika, dobio je - unapređenje!”. sportske.net. 4. 7. 2018. Pristupljeno 22. 6. 2019.
- ^ „Iz Izmira zlato sija”. novosti.rs. 23. 7. 2006. Pristupljeno 8. 7. 2017.
- ^ „Dan kada su Jeremić i Mačvan razbili Amere, a Srbija uzela zlato”. kosarka24.com. 22. 7. 2014. Arhivirano iz originala 16. 07. 2017. g. Pristupljeno 8. 7. 2017.
- ^ „Muta Nikolić asistent Đorđeviću”. b92.net. 26. 12. 2013. Pristupljeno 8. 7. 2017.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Profil na sajtu KK Radnički Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. novembar 2016)
- Profil na sajtu KK Dinamik
